Beogradske reke i priobalja
- Začetnik teme Igor
- Datum pokretanja
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.414
- Pohvaljen
- 5.263
Mozda bi i deo plana rasporeda urbanističkog zavoda trebalo malo promeniti
kako bi se dobila lepši raspored i vizura Beograda. Sada izgleda ovako ....
Pored Dunava, video sam Vltavu, Senu, Tibar i jos neke manje... i svuda je lepse reseno
ima li neko ideju ili sliku kako bi to moglo
da izgleda l e p s e u Beogradu
.
kako bi se dobila lepši raspored i vizura Beograda. Sada izgleda ovako ....
Pored Dunava, video sam Vltavu, Senu, Tibar i jos neke manje... i svuda je lepse reseno
ima li neko ideju ili sliku kako bi to moglo
da izgleda l e p s e u Beogradu
.
Београд на двеста спутаних вода
Уређењем излетишта уз Каљави поток, у престоници почиње стварање шумско-водених целина
Будући изглед вождовачког потока Фото Шумарски факултет
На само пет километара од ужег центра Београд ће добити још једну зелену оазу. Излетиште у коме ће моћи да се вежба и ужива у шетњи и вожњи бицикла нићи ће уз Каљави поток, на деоници од окретнице тролејбуса на Бањици до фабрике „Техногас” у подножју Канаревог брда. Пројекат за уређење тог простора израдили су стручњаци Шумарског факултета.
Каљави поток ће бити и својеврсни историјско-природњачки резерват јер се, поред неолитског насеља у близини, на том подручју налазе и станишта двадесетак врста ретких птица које иначе не живе у градском језгру, три извора и кречњаци на површини терена, што је геолошки феномен.
Како је истакао Горан Триван, секретар за заштиту животне средине, ово је уједно почетак стварања мапе престоничких зелено-плавих коридора, односно уређених шумско-водених целина.
Да престоница има више него богате потенцијале за такво оплемењивање урбаног простора, потврђује професор Ратко Ристић, вођа пројектног тима са Шумарског факултета:
– У 17 градских општина постоји 199 водотокова, не рачунајући Дунав, Саву и Колубару. Многи од њих су запуштени и уведениу канализацију. Реално би било да се барем по један годишње преуреди у излетиште – каже професор Ристић.
За сређивање око 800 метара вождовачког потока и околине потребно је око 60 милиона динара, а овај „колектор” септичких јама могао би да се за само два месеца преобрати у оазу.
– Ове године из градске касе је за пошумљавање опредељено 100 милиона динара, а акцијом ће бити обухваћено неколико стотина хектара. Намера је да у перспективи те површине и увећамо, као и да развијемо зелено-плаве коридоре – истиче Триван.
Досадашња, каже професор Ристић, често хаотична урбанизација, поред зелених „прогутала” је и добар део плавих коридора. Тешко је и замислити да су трасом данашњег Јужног булевара и Немањином улицом некада текли потоци. Њихова судбина је дефинитивнозапечаћена асфалтом, али ће зато Каљави поток, поред бетонског шеталишта уз корито, добити трим стазу и мостиће, док ће садашње шумске путање бити посуте материјалом од прерађеног дрвета и оивичене облицама. Биће посађена и нова стабла. Комплекс ће имати површину од око осам хектара шуме у којој ће се наћи и теретана на отвореном, игралишта за децу и наткривена одморишта. Нелегалне грађевине и ограде уз корито водотока морају се уклонити, као и баште и канализациони испусти у поток.
Читава мрежа од десетак плаво-зелених коридора могла би се направити за неколико година, а већ је у плану уређење Јелезовачког потока, који тече из Јајинаца и притока је Каљавог.
– Не треба сметнути с ума да Ада Хуја има све услове да постане нова Ада Циганлија. Истински грех је што арчимо природна богатства престонице, па се се ових дана зазиђује Миријевски поток и преко њега прави наставак Миријевског булевара – напомиње професор Шумарског факултета Зоран Никић.
Д. Јокић-Стаменковић
-----------------------------------------------------------
Зелено-плави коридори света
У свету постоје богата искуства у „исцртавању” плаво-зелених коридора. Најграндиознији подухват те врсте био је отварање потока Чонгју-Чонг у центру Сеула 2005. који је читав век био сапет у канализационој мрежи. У васпостављање и луксузно уређење водотока у центру јужнокорејског Менхетна уложено је око пет милијарди долара.
Грађани Торонта поносни су на преуређење своје најстарије циглане: уместо да на тој локацији подигну шопинг мол, како је првобитно планирано, Канађани су направили језеро на месту где се некада вадила глина, поставили понтоне, одморишта, а саму циглану опремили за представе и концерте.
О томе како се оживљавају водотокови постоји на десетине примера у Европи, па тако у италијанском градићу Лука или у Авињону (Француска) кроз градска језгра теку чисти потоци, дуж којих су коридори за шетњу и релаксацију.
-----------------------------------------------------------
Хотели као- лађе
У књизи „Београд испод Београда” Зорана Николића и Видоја Голубовића наведено је да су Кумодрашком и Римском улицом некада текле реке. Све капиталне грађевине у срцу града су, како сликовито описују аутори, „лађе” на подземним водама па су неимари грдне муке имали док су подизали хотеле „Москва”, „Славија”, „Парк” и Палату „Албанија”. Када је грађена „Београђанка”, десетак јаких извора спроведено је у канализацију.
Једна од највећих река била је Мокролушка – сливала се од Малог Мокрог Луга ка Мостарској петљи. У послератном периоду ту је направљен огроман колектор па данас та река до Саве дословце тече испод аутопута.
– Бибијин поток текао је од зграде „Политике” ка Бајлонијевој пијаци, дуж Скадарске улице. Булбулдерски или Славујев поток и данас тече од Трећепозивачке чесме на Звездари до Дунава испод Улице Димитрија Туцовића, Врачарски поток још иде од Славије испод Немањине улице ка Сави, а Чубурски поток са Неимара ка Сави, Јужним булеваром и Устаничком улицом.
Постоји и Кумодрашки поток који је такође у подземном тунелу. Данас испод хотела „Москва” има 11 живих извора, испод хотела „Славија” је такође велики извор, а један је и на Зеленом венцу – наводи Видоје Голубовић.
објављено: 29.05.2011
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Beograd-na-dvesta-sputanih-voda.sr.html
Уређењем излетишта уз Каљави поток, у престоници почиње стварање шумско-водених целина
Будући изглед вождовачког потока Фото Шумарски факултет
На само пет километара од ужег центра Београд ће добити још једну зелену оазу. Излетиште у коме ће моћи да се вежба и ужива у шетњи и вожњи бицикла нићи ће уз Каљави поток, на деоници од окретнице тролејбуса на Бањици до фабрике „Техногас” у подножју Канаревог брда. Пројекат за уређење тог простора израдили су стручњаци Шумарског факултета.
Каљави поток ће бити и својеврсни историјско-природњачки резерват јер се, поред неолитског насеља у близини, на том подручју налазе и станишта двадесетак врста ретких птица које иначе не живе у градском језгру, три извора и кречњаци на површини терена, што је геолошки феномен.
Како је истакао Горан Триван, секретар за заштиту животне средине, ово је уједно почетак стварања мапе престоничких зелено-плавих коридора, односно уређених шумско-водених целина.
Да престоница има више него богате потенцијале за такво оплемењивање урбаног простора, потврђује професор Ратко Ристић, вођа пројектног тима са Шумарског факултета:
– У 17 градских општина постоји 199 водотокова, не рачунајући Дунав, Саву и Колубару. Многи од њих су запуштени и уведениу канализацију. Реално би било да се барем по један годишње преуреди у излетиште – каже професор Ристић.
За сређивање око 800 метара вождовачког потока и околине потребно је око 60 милиона динара, а овај „колектор” септичких јама могао би да се за само два месеца преобрати у оазу.
– Ове године из градске касе је за пошумљавање опредељено 100 милиона динара, а акцијом ће бити обухваћено неколико стотина хектара. Намера је да у перспективи те површине и увећамо, као и да развијемо зелено-плаве коридоре – истиче Триван.
Досадашња, каже професор Ристић, често хаотична урбанизација, поред зелених „прогутала” је и добар део плавих коридора. Тешко је и замислити да су трасом данашњег Јужног булевара и Немањином улицом некада текли потоци. Њихова судбина је дефинитивнозапечаћена асфалтом, али ће зато Каљави поток, поред бетонског шеталишта уз корито, добити трим стазу и мостиће, док ће садашње шумске путање бити посуте материјалом од прерађеног дрвета и оивичене облицама. Биће посађена и нова стабла. Комплекс ће имати површину од око осам хектара шуме у којој ће се наћи и теретана на отвореном, игралишта за децу и наткривена одморишта. Нелегалне грађевине и ограде уз корито водотока морају се уклонити, као и баште и канализациони испусти у поток.
Читава мрежа од десетак плаво-зелених коридора могла би се направити за неколико година, а већ је у плану уређење Јелезовачког потока, који тече из Јајинаца и притока је Каљавог.
– Не треба сметнути с ума да Ада Хуја има све услове да постане нова Ада Циганлија. Истински грех је што арчимо природна богатства престонице, па се се ових дана зазиђује Миријевски поток и преко њега прави наставак Миријевског булевара – напомиње професор Шумарског факултета Зоран Никић.
Д. Јокић-Стаменковић
-----------------------------------------------------------
Зелено-плави коридори света
У свету постоје богата искуства у „исцртавању” плаво-зелених коридора. Најграндиознији подухват те врсте био је отварање потока Чонгју-Чонг у центру Сеула 2005. који је читав век био сапет у канализационој мрежи. У васпостављање и луксузно уређење водотока у центру јужнокорејског Менхетна уложено је око пет милијарди долара.
Грађани Торонта поносни су на преуређење своје најстарије циглане: уместо да на тој локацији подигну шопинг мол, како је првобитно планирано, Канађани су направили језеро на месту где се некада вадила глина, поставили понтоне, одморишта, а саму циглану опремили за представе и концерте.
О томе како се оживљавају водотокови постоји на десетине примера у Европи, па тако у италијанском градићу Лука или у Авињону (Француска) кроз градска језгра теку чисти потоци, дуж којих су коридори за шетњу и релаксацију.
-----------------------------------------------------------
Хотели као- лађе
У књизи „Београд испод Београда” Зорана Николића и Видоја Голубовића наведено је да су Кумодрашком и Римском улицом некада текле реке. Све капиталне грађевине у срцу града су, како сликовито описују аутори, „лађе” на подземним водама па су неимари грдне муке имали док су подизали хотеле „Москва”, „Славија”, „Парк” и Палату „Албанија”. Када је грађена „Београђанка”, десетак јаких извора спроведено је у канализацију.
Једна од највећих река била је Мокролушка – сливала се од Малог Мокрог Луга ка Мостарској петљи. У послератном периоду ту је направљен огроман колектор па данас та река до Саве дословце тече испод аутопута.
– Бибијин поток текао је од зграде „Политике” ка Бајлонијевој пијаци, дуж Скадарске улице. Булбулдерски или Славујев поток и данас тече од Трећепозивачке чесме на Звездари до Дунава испод Улице Димитрија Туцовића, Врачарски поток још иде од Славије испод Немањине улице ка Сави, а Чубурски поток са Неимара ка Сави, Јужним булеваром и Устаничком улицом.
Постоји и Кумодрашки поток који је такође у подземном тунелу. Данас испод хотела „Москва” има 11 живих извора, испод хотела „Славија” је такође велики извор, а један је и на Зеленом венцу – наводи Видоје Голубовић.
објављено: 29.05.2011
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Beograd-na-dvesta-sputanih-voda.sr.html
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.414
- Pohvaljen
- 5.263
:laugh: Vucko Vucko ne pratiš sve teme bar ne na zelenom forumu :laugh: razumem obaveze su velike
http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?id=1248
ne smeta ako i treba što rekoše ,,dvaput je dvaput ,, :laugh: :lool: :laugh:
http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?id=1248
ne smeta ako i treba što rekoše ,,dvaput je dvaput ,, :laugh: :lool: :laugh:
Eh,stvarno sam tupadzija 
Da stavimo i na temu biciklisticke staze?
Ovi moji hipici iz udruzenja juce pricase sa profanima sa sumarskog i gradskim sekretarom za ekologiju,taj projekat se sigurno radi.Malo me je sramota sto ne znam gde je taj potok i kraj,mada svaka promena nabolje je super.I drago mi je sto su se osvrsnuli na gubitak mirijevskog potoka.
Koliko vidim,glavna stvar je da se spase ada huja od betonizacije.
Drago mi je da se sire biciklisticke staze bez obzira sto ne umem da vozim bajs,postavicu kad me ne bude mrzelo planiranu mrezu biciklistickih staza
Da stavimo i na temu biciklisticke staze? Ovi moji hipici iz udruzenja juce pricase sa profanima sa sumarskog i gradskim sekretarom za ekologiju,taj projekat se sigurno radi.Malo me je sramota sto ne znam gde je taj potok i kraj,mada svaka promena nabolje je super.I drago mi je sto su se osvrsnuli na gubitak mirijevskog potoka.
Koliko vidim,glavna stvar je da se spase ada huja od betonizacije.
Drago mi je da se sire biciklisticke staze bez obzira sto ne umem da vozim bajs,postavicu kad me ne bude mrzelo planiranu mrezu biciklistickih staza
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.414
- Pohvaljen
- 5.263
Pa dobro , nek imamo i jedan mini grad na vodi sa parkom na Adi Huji, nemože sve baš spasiti...
Evo novosti za Lido
pročitao sam danas program Zemuna (sajt SO Zemun) za leto na Lidu 2011. Ostaje u okvirima ekologije, program sadrži aktivnosti odbojke na pesku, aerobik i sl... Nije atraktivno ali Lido ostaje mirno a mir je još uvek potreban mnogima. Nisam našao ništa o pontonskom mostu ali u odnosu na aktivnosti verovatno biće, jer je to još uvek dobra atrakcija za decu.
Takođe piše da je završena prva faza izgradnje Zemunskog keja . Oduševljavam se postavljenim mini splavovima
1m x 2m za pristajenje čamaca i kajaka, umesto onih ružnjikavih kafana na vodi. Preporučujem svakom da novi Zemuinski kej vidi uživo . Toliko je lep, da će svi koj ga vide požele če da se doradi i Savski na taj način.
Evo novosti za Lido
pročitao sam danas program Zemuna (sajt SO Zemun) za leto na Lidu 2011. Ostaje u okvirima ekologije, program sadrži aktivnosti odbojke na pesku, aerobik i sl... Nije atraktivno ali Lido ostaje mirno
a mir je još uvek potreban mnogima. Nisam našao ništa o pontonskom mostu ali u odnosu na aktivnosti verovatno biće, jer je to još uvek dobra atrakcija za decu.Takođe piše da je završena prva faza izgradnje Zemunskog keja . Oduševljavam se postavljenim mini splavovima
1m x 2m za pristajenje čamaca i kajaka, umesto onih ružnjikavih kafana na vodi. Preporučujem svakom da novi Zemuinski kej vidi uživo . Toliko je lep, da će svi koj ga vide požele če da se doradi i Savski na taj način.
http://i.imgur.com/PvI77.jpg
To je samo dva kilometra keja i biciklističko-pešačke staze koji rešava diskontinuitet iste na novobeogradskoj savskoj obali. Čudi me da ovako nešto nije urađeno i ranije.
Jedina prepreka ovako nečemu bi mogao da bude ovaj mali objekat kod toplane, mada ne deluje kritično, kao i neki neidentifikovani objekat (možda je i neka sprava) posle njega. Kod rukavca pešački mostić. Sve ostalo su, čini mi se, oni kontejneri koji se daju lako pomeriti.
Ne mislim na fenserisanje celog predela, niti na izmeštanje industrije (može da sačeka neki drugi mandat), već samo omogućavanje prolaska ljudima. Trenutna alternativa je brodarska ulica koja je previše krivudava i neprijatna za pešačenje ili biciklo.
Šta mislite?
Bulevarac
Advanced
- Učlanjen(a)
- 26.12.2008.
- Poruke
- 2.410
- Pohvaljen
- 1.671
jlaki":1xw8x7d6 je napisao(la):
http://i.imgur.com/PvI77.jpg
To je samo dva kilometra keja i biciklističko-pešačke staze koji rešava diskontinuitet iste na novobeogradskoj savskoj obali. Čudi me da ovako nešto nije urađeno i ranije.
Jedina prepreka ovako nečemu bi mogao da bude ovaj mali objekat kod toplane, mada ne deluje kritično, kao i neki neidentifikovani objekat (možda je i neka sprava) posle njega. Kod rukavca pešački mostić. Sve ostalo su, čini mi se, oni kontejneri koji se daju lako pomeriti.
Ne mislim na fenserisanje celog predela, niti na izmeštanje industrije (može da sačeka neki drugi mandat), već samo omogućavanje prolaska ljudima. Trenutna alternativa je brodarska ulica koja je previše krivudava i neprijatna za pešačenje ili biciklo.
Šta mislite?
Tesko ces ovde nekoga naci, ko ne podrzava takve projekte i ideje. Ali sta da radimo kada se svi slozimo ?
Razvije se diskusija na tu temu na forumu, neko iz grada primeti, svidi mu se i pokrene. 
A pitanje na kraju se odnosilo na to šta mislite koliko bi ovakav projekat bio izvodljiv, pošto su u Zemunu sa onim malim parčetom keja mrcvarili prilično dugo. Mada Novi Beograd je finansijski potporenija opština, rekao bih.
A pitanje na kraju se odnosilo na to šta mislite koliko bi ovakav projekat bio izvodljiv, pošto su u Zemunu sa onim malim parčetom keja mrcvarili prilično dugo. Mada Novi Beograd je finansijski potporenija opština, rekao bih.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.414
- Pohvaljen
- 5.263
@jlaki
Gledam fotku i dalje ne kapiram kako bajsom do ,,poluostrva,, sa keja do ,,Needle,,
tako si nacrtao crvenu liniju da ide preko vode stvarno se trudim da setim ikakve opcije al eto ne ide pa molim te pojasni ideju od železničkog do Igle . Hvala .
Gledam fotku i dalje ne kapiram kako bajsom do ,,poluostrva,, sa keja do ,,Needle,,
tako si nacrtao crvenu liniju da ide preko vode
stvarno se trudim da setim ikakve opcije al eto ne ide pa molim te pojasni ideju od železničkog do Igle . Hvala . 
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.846
- Pohvaljen
- 19.023
jlaki":z9cac7yu je napisao(la):
http://i.imgur.com/PvI77.jpg
To je samo dva kilometra keja i biciklističko-pešačke staze koji rešava diskontinuitet iste na novobeogradskoj savskoj obali. Čudi me da ovako nešto nije urađeno i ranije.
Jedina prepreka ovako nečemu bi mogao da bude ovaj mali objekat kod toplane, mada ne deluje kritično, kao i neki neidentifikovani objekat (možda je i neka sprava) posle njega. Kod rukavca pešački mostić. Sve ostalo su, čini mi se, oni kontejneri koji se daju lako pomeriti.
Ne mislim na fenserisanje celog predela, niti na izmeštanje industrije (može da sačeka neki drugi mandat), već samo omogućavanje prolaska ljudima. Trenutna alternativa je brodarska ulica koja je previše krivudava i neprijatna za pešačenje ili biciklo.
Šta mislite?
Elaborat na temu
http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?pid=120766#p120766
Na špicu kod ulaza u zaliv brodogradilišta se nalazi nova zgrada VK Partizan
http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?id=1077
Što ne znači da ne bi oko nje mogla da se napravi neka zanimljiva konstrukcija sa stazom.
najveća prepreka je taj bazen.
Ili praviti stazu oko njega, li preko njega ili preko ulaza.
Druga i treća varijanta bi bile najefektnije, zato što taj mostić/pasarela mora da bude dovoljno visok da čamci i brodovi mogu da prođu ispod.
Te dve prepreke: postojenje za pretakanje kod Toplane i prelazak preko zaliva su dobar izazov za nekog arhitektu sa dovoljno mašte.
Najveća prepreka je što na tom potezu nema nikakvih objekata, uglavnom su tu šljunkare i fabrike betona.
Da postoje stambene zgrade, neki ugostiteljni sadržaji i sl, onda bi se obala i sredila. Ovako nema nekog interesa (kod onoh koji odlučuju) da se samo spoje dva šetališta samo zbog nas koji uživamo pored reke.
Da se nadovezem,recimo da je slican mostic kao sto bi ovde legao planiran u marini dorcol i jasno stoji na planu koji sada ne mogu naci.U svakom slucaju nista preterano sa malim lukom nagore,brodic dok prolazi spusti jedra i to je to Samo sto mislim da bi ovde trebao most sa vecom duzinom,nek sule dotera neki bailey
Samo sto mislim da bi ovde trebao most sa vecom duzinom,nek sule dotera neki bailey
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.846
- Pohvaljen
- 19.023
Ja ne bih imao ništa protiv jednog malog pokretnog mosta. Ako bi se uredila obala naspram špica i iselile šljunkare, to bi bilo samo nekih 35 metara.
Da nema ove nove zgrade na špicu, mogla bi da se napravi neka konstrukcija sa blagim usponom.
Ali, Tole je tako sredio i šta sad, moramo okolo
Da nema ove nove zgrade na špicu, mogla bi da se napravi neka konstrukcija sa blagim usponom.
Ali, Tole je tako sredio i šta sad, moramo okolo
boca-ica":2hwkksre je napisao(la):@jlaki
Gledam fotku i dalje ne kapiram kako bajsom do ,,poluostrva,, sa keja do ,,Needle,,
tako si nacrtao crvenu liniju da ide preko vode
Zaboravio sam da spomenem, ali evo upravo ovo o čemu se priča - most. A može i okolo ako baš ne može most, ali bilo bi baš to kul, zar ne?
Kontam takođe da bi lokacija bila izuzetno atraktivna za splavove, jer u blizini nema stanovnika. Da ne spominjem što je spoj, eto, muzike i zabave i industrije totalno hip.
---
A pa pošto sam ponovo probudio jednu očito popularnu temu, da li bismo mogli da nekog moderatora zamolimo da oformi novu temu od starih postova (http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?pid=120766#p120766), a onda i ove nove prebaci u tu temu? :/
Probao sam search pre postavljanja, ali ništa nisam našao...
savanbg
Intermediate
odlican predlog ja sam da se na toj deonici izgradi pesacko biciklisticka staza , kao i da se naprave jos neke biciklisticke staze kroz beograd, mislim da bi ova deonica bila pun pogodak
Kad se jednog lepog dana izmeste zeleznicka i autobuska stanica, ta pruga duz Save bi mogla da se ostavi tu gde je (ovaj drugi kolosek zahteva naravno sredjivanje) i iskoristi za neku turisticku liniju tramvaja, npr. Ada - Dunavski kej... Naravno, trebalo bi za tu svrhu nabaviti i nekoliko tramvaja pravljenih za tu sirinu koloseka, makar i polovnih.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.414
- Pohvaljen
- 5.263
Čišćenje rečnog nanosa sa obala :kk:
09.Jun.2011, 23:35,
BEOGRAD - Opština Stari grad sutra organizuje komunalno čišćenje rečnog nanosa od drveća, granja, plastičnih flaša, kesa i ostalog otpada, na potezu od pristana broda „Beograd 25“ do SRPC „Milan Gale Muškatirović“, na Dunavskom keju, na Dorćolu.
Čistiće se u dve smene, od ranih jutarnjih sati i tokom poslepodneva. Akcija će trajati sve dok se ne očisti priobalje reke od nanosa i đubreta koje se u proteklih desetak dana nalazi duž omiljenog šetališta Beograđana i koje je trenutno zagušilo obalu Dunava.
Izvor: Blic Čišćenje rečnog nanosa sa obala http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/259064/Ciscenje-recnog-nanosa-sa-obala
:kk: 09.Jun.2011, 23:35,
BEOGRAD - Opština Stari grad sutra organizuje komunalno čišćenje rečnog nanosa od drveća, granja, plastičnih flaša, kesa i ostalog otpada, na potezu od pristana broda „Beograd 25“ do SRPC „Milan Gale Muškatirović“, na Dunavskom keju, na Dorćolu.
Čistiće se u dve smene, od ranih jutarnjih sati i tokom poslepodneva. Akcija će trajati sve dok se ne očisti priobalje reke od nanosa i đubreta koje se u proteklih desetak dana nalazi duž omiljenog šetališta Beograđana i koje je trenutno zagušilo obalu Dunava.
Izvor: Blic Čišćenje rečnog nanosa sa obala http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/259064/Ciscenje-recnog-nanosa-sa-obala