Ili recimo, još jedno pitanje za Šapića.
Šta će da uradi da spreči postepenu seču zaštitnog drveća i opštu privatizaciju obale od Hotela Jugoslavija do ušća? Ako to i nije formalna privatizacija, jeste faktička. Svaki tobožnji "splav" koji je tamo privezan izgleda smatra da je čitav prostor od tobožnjeg "splava" do nasipa (ustvari od zgrade, biznis objekta), njegovo privatno dvorište ispred njegove privatne zgrade. Ogromno staro drveće koje štiti nasip se polako seče, a između njega se "uređuje" i polako gradi fantastični paprikaš totalno otkačenih i haotičnih objekata. Tako tamo možete naći kokošinjce, sklepane dasčare kao ostave, polu izgrađene ponotone, drvene kućiće koje glume muzičke bine, seoske venjake, čitave restorane, zaštitu za frižidere sa pićima, kafanske stolove i klupe, čitava asvaltirana sportska igrališta sa opremom i TRIBINAMA unaokolo, betonirane staze, fensi osvetljenja skrivenih staza pokačena po drveću ili ukopana u zemlju, ponekad pravu automobilsku ulicu, besne pse čuvare i njihove sklepane ili velelepne kućice, zaklone za domaće guske i patke (jaja i patke za restoran), zarđale žičane mreže i skloništa za piliće, stare čamce, čitave male radionice sa alatom, kućiće za vodovod i vodomere, žice i stubove za struju i Internet, čitava "splavo-gradilišta" sa polu završenim, napuštenim ili izgorelim splavovima, stare olupine nepoznatog porekla i bivše namene, kvazi-srednjevekovna strelišta, prostore za gimnastiku, šljunkom nasuta parkirališta koja su zbog nepoznatih razloga tamo iako bi, teorijski, vozila tu mogla da stignu samo helikoperom ... itd, itd.
Ima li Šapić nešto da kaže i na tu temu uzevši u obzir zakon o vodama gde tačno piše da u inundacionom pojasu ne sme da bude ništa što nije u funkciji obaloutvrde ili veoma posebnih javnih objekata kao što je vodosnabdevanje?
).
