Beogradske reke i priobalja

[Bender Rodriguez]

Pa niko nije poginuo, tako da se ništa neće promeniti. Isto kao sa nepropisnim parkiranjem koje ugrožava reakcije hitnih službi. U Srbiji se nešto fundamentalno menja tek kada pogine dovoljan broj ljudi. Ne čak ni kada pogine jedno ili dvoje, nego mora neki poveći broj. I da se podigne dovoljno prašine i da taj metež dovoljno dugo potraje. Inače ovako bez toga teško, retko kad.

 

[trialin]

Novosti.rs | FRISTAJLER POTPUNO TONE: Pukao mostić koji spaja splav sa obalom

www.google.com

 

[Bender Rodriguez]

Videh. Samo neka tone.

 

[Zuma]

Koliko ja mogu da vidim sa obale, bitno veća tragedija je izbegnuta samo slučajno. Zbog samih splavova priobalje je zamuljeno, pa je dubina ispod bliže ivice Fristajlera bila samo oko 1,5 metar. Zato je deo splava ostao iznad vode. Međutim samo malo dalje dno reke naglo opada. Drugi ključni faktor je bio postojanje jake i krute veza sa obalom. Iako je metal na delovima strukture iskrivljen (desni deo donje slike), ovi specijalno napravljeni rešetkasti odbojnici (slika iza sledeće) su izdržali, pa je strukturalno bitno slabiji most do obale ostao ceo i na mestu.

Tako je u kritičnim trenucima opšte panike bio očuvan put za evakuaciju. U ovakvim situacijama ljudi umiru najviše zbog stampeda u kome jedni gaze preko drugih. Međutim ako trezveniji deo posetioca vidi da preživljavanje nije pitanje sekundi nego minuta, onda se oni uzdrže od trenutnog bežanja, pa puste da prvo izađu uspaničeni, oni koji tada nisu u stanju da racionalno razmišljaju. Tako se često izbegne ona najgora gužva kad jedni gaze preko drugih. Zbog toga su stradala dokumenta i jakne, ali ne i ljudi. Ili bar ne ovaj put.

Moram da dopunim ovu proročku primedbu o zakošenosti profila korita reke i opasnosti od klizanja splava dalje od obale. Izdržala je metalna greda, ali nije izdržala obala. Ogromna težina metalnog "splava" na veoma zakošenom rubu rečnog korita, stvara jaku horizontalnu komponentu sile koja teži da ga odvoji od obale. Upravo se to sada i desilo. Uništen je znatan deo mermerne klupe uz obalu Save. Splav je izgleda prosto isčupao držače na mestu gde su oni bili ankerisani. Da ne ode na dno sredine reke sada ga sprečavaju samo nove sajle koje su juče postavili ronioci.

Tragično je što se ovo lako moglo desiti dok su ljudi bili unutra. A onda ne bi više imali izlaz pošto postoji samo jedan, a on je, kao što vidite, sad potpuno potopljen čak iako se zbog novih sajli sam splav nije baš puno pomerio.

Da je splav TADA otklizao dalje ka matici reke, preživeli bi uglavnom oni koji OVUDA mogu da prođu ronjenjem, ili oni koji, protivno intuiciji, odu na suprotnu stranu od obale, pa skoče u vodu, i zatim, dok ih nosi veoma jaka rečna struja centralnog dela reke, uspeju da pronađu rupu u nizu tobožnjih "splavova" i doplivaju do obale. Sve to u zimskoj odeći. I eventualno oni koji odu na najviši sprat prednjeg dela, AKO uspeju da neoštećeni i u mraku prođu kroz 500 uspaničenih ljudi (mada je pitanje ima li tu izlaza na krov i koliko bi dugo taj deo bio siguran ako se splav zbog ovakvih sila odvajanja od obale potpuno otkači i ode u još dublju vodu).

 

[boca-ica]

Zuma wrote
,,... . Uništen je znatan deo mermerne klupe uz obalu Save. Splav je izgleda prosto isčupao držače na mestu gde su oni bili ankerisani.... ,,

Plovni tj plutajuci objekat treba da je privezan za obalu a ne ankerisan za klupe i kamen same utvrde.
To ne dozvoljeno ankerisanje je i dovelo do oštečenja klupa i utvrde uredjene obale a ta šteta javnog dobra se i ne spominje , vec se samo potencira šteta privatnog dobra tj samog kvazi splava.

Pitanje jeste da li je ankerisanje bilo pre ili posle izdavanja upotrebne dozvole


Ankerisanje jeste moguće ali za pobijene stubove u rečno dno sa vertikalnim klizačima zbog promenjivosti vodostaja
Baš kao što je bio anketisan splav rečne policije a nakon nj. izmeštanja ti stubovi ankeri i danas su jako vidljivi upravo ispred Brankovog mosta s desne Savske obale.

 

[Дошљак]

Поражавајуће је што ће и даље коцкасти амбар-сплавови на понтонима бити репер који је и у правилницима, уместо да се дозволе искључиво бивша пловила као што су данас сплав Шлеп, сплав Сава, некадашњи Поветарац (шта ли је с њим?), Стари шлеп у Земуну, Лахор код Сајма, Сип код пристаништа.

 

[Bingo]

Поражавајуће је што ће и даље коцкасти амбар-сплавови на понтонима бити репер који је и у правилницима, уместо да се дозволе искључиво бивша пловила као што су данас сплав Шлеп, сплав Сава, некадашњи Поветарац (шта ли је с њим?), Стари шлеп у Земуну, Лахор код Сајма, Сип код пристаништа.

Freestyler je srpski Titanic. Samo sto su neke inherentno rizicne prakse ipak stavljene van zakona posle potonuca Titanika. Dok mi od visespratnog splavarenja u sred grada necemo odustati ni po koju cenu - zelimo reprizu!

 

[Zuma]

To je očigledna zloupotreba, izigravanje propisa. To nisu mali rekreativni objekti na vodi nego velike poslovne zgrade. Ovaj levo ima tri nivoa, onaj desno tri ili četri - uz LIFT - a malo dalje postoji jedan sa jasna četri nivoa. Kako to može biti splav? Ko proverava bezbednost takvih monstruma? I šta oni uopšte traže na reci? Ako nekome treba poslovna zgrada neka kupi plac pa je napravi na kopnu, kao i svi drugi. Valjda bi reka za početak trebala da se uopšte može videti, pa onda da vidimo dalje, o njenim ostalim javnim funkcijama.

Kako iko ove užasne monstrume može smatrati splavovima? Koliko i kome treba platiti da vlasti ovo čudo ne vide?

 

[GOJE]

Колико сам чуо од чешћих ноћних посетилаца сплавова од мене (а то су углавном сви), постоји добра фора како да продају што више улазница, а да ипак не буду сви људи истовремено на сплаву. Ради се о наложеним клинцима (15-18г), који немају баш превише пара (односно штекају од џепарца и последњу цркавицу), и углавном долазе раније. Њима регуларно продају улазнице, и пусте их пар сати да блеје, а онда их просто истерају напоље, и тада долази квалитетнија, старија и лукративнија клијентела.

Претпостављам да је утицај свега овога на препуњеност сплава мизеран, односно да обезбеђење таквим поступцима смањи оптерећеност са 400, на можда 380% од дозвољене, али ето, има и тога.

 

[Саша]

Београдске реке и приобаље

Жардињере с цвећем и шареним парапетом:

Клупе где су одавно предвиђене да буду (у првом плану):

Слободан пад једног сплава:





Дистрикт Ка преко Саве, са шпица ушћа:

Шеталиште према Земуну, празник за паркирање:



Слике са сплава код х. Југославија:



Суседни сплав при обали има део с (белим) тендама, иза којег је део са зеленим кровом:

Иза дела са зеленим кровом је део с великим белим платненим покривачем:

Иза дела с великим белим платненим покривачем је још један део - покривена тераса (в. и следећу слику):

Ту је - неколико десетина метара од обале (кеја) - крај. За сада ...:

...........

 

[astrodule]

Parkiranje iza SIV-a se povećalo kako su izgrađeni novi "splavovi". Ta dva (ili tri splava) su urađena "profi" i betonirali su priobalje da bi napravili zelene baštice.

Prijavljivao sam tokkomtih radova, ali nikakav odgovor nisam dobio. Tokom izgradnje sam viđao vozilo sa reklamom oni šablonskih splavova u Blokovima (stade mi mozak, vlasnik je onaj klinac što ima i helikopter).

 

[GOJE]

Cunami.

 

[Дошљак]

Које вашариште на води.

 

[relja]

A zid kod spomenika pilotima braniocima iz aprila 1941. išaran grafitima...

 

[Beki]

I, šta, ovaj Fristajler nije mogao da se iščupa nego čekaju da potone skroz i sad će ta gomila eksera i svega živog u reci da završi...

 

[MC_]

Saznah od jednog posetioca da postoji niz splavova prema Zemunu koji su javne kuce i mogu da se iznajme sobe na sat.

Verujemo da ce Freestyler biti poprvaljen i porinut na radost Beogradjana i njihivih gostiju koji ne mogu da zive bez odlazaka na splavove.
Kako rece jedan Englez:

"volim da dodjem u Beograd, parama mogu da kupim sve, mogu da pisham na sred splava ako hocu"

 

[astrodule]

Pa sve gde može da se iznajmi može da služi i za uživanje u damama sumnjivog morala ili za švaleraciju.

Imamo mi i javne je*******arnike tipa Spa intimo, ali treba dokazati vezu između seksa za novac i švaleracije.

 

[Bender Rodriguez]

Nadam se da će potopljeni deo potonulog ambara što pre što viđe zarđati i istruliti (nameštaj i sve ostalo od drveta), tako da možemo na leto da ga rasturimo pa šaljemo za Vinču.

A da je baš sreće, i ostali bi isto potonuli. Pa kad veće neće Srbi da rasčiste svoje reke, onda barem da pustimo Majku prirodu da to učini umesto nas.


P.S.
Svim smradinama koje su oštetile one betonske ograde i klupe, i betonske nasipe kad su postavljali svoje ambare i mostove treba dostaviti račun za učinjenu štetu. Da ja odlučujem, drao bih splavove na 100 raznih načina i njima punio budžet. Doduše onda bi mi verovatno jako brzo na vrata zakucao neki novi Sale Mutavi ili neka druga protuva koja profitira od njih i rasturanja droge i prostitucije na njima...

Ali u svakom slučaju, treba ih j...ti.

 

[solecar]

I, šta, ovaj Fristajler nije mogao da se iščupa nego čekaju da potone skroz i sad će ta gomila eksera i svega živog u reci da završi...​

Čisto sumnjam da će da potone, zato što je tu plitko i zamuljeno dno, jedva 2m da dobaci. Tako su rekli na TV - u. A i da potone, šta je jedan objekat više, kada ih imamo gomilu na dnu Save i Dunava, koje niko za shodno sve ove godine nije našao da izvadi.​

 

[Beki]

Pa šta će ovako da stoji?

 

[solecar]

Vrlo moguće.

 

[Дошљак]

Saznah od jednog posetioca da postoji niz splavova prema Zemunu koji su javne kuce i mogu da se iznajme sobe na sat.

Verujemo da ce Freestyler biti poprvaljen i porinut na radost Beogradjana i njihivih gostiju koji ne mogu da zive bez odlazaka na splavove.
Kako rece jedan Englez:

"volim da dodjem u Beograd, parama mogu da kupim sve, mogu da pisham na sred splava ako hocu"

Истина, мада већина станова на дан се изнајмљује дамама најстаријег заната. Сплавови-клубови су им више мрестилиште, где налазе муштерије.

И то за енглеза и уринирање је нажалост истина. Ја сам једном доживео на сред Теразија, у најстрожем центру испред пице Карибик. Групица малдих пијаних скандинаваца је дошла на пицу, и један, најплављи је стао уз баштицу пицерије, извадио орган и залио плочник Теразија на очиглед свих. Ја сам био мало припит и то ме је револтирало, почео сам да се дерем али су ме другарице с којима сам био замолиле да се утишам и не правим проблеме. Лик што ради у пицерији је само слегао раменима кад сам га питао види ли шта му раде пред локалом.

 

[Zuma]

Zuma wrote
,,... . Uništen je znatan deo mermerne klupe uz obalu Save. Splav je izgleda prosto isčupao držače na mestu gde su oni bili ankerisani.... ,,

Plovni tj plutajuci objekat treba da je privezan za obalu a ne ankerisan za klupe i kamen same utvrde.
To ne dozvoljeno ankerisanje je i dovelo do oštečenja klupa i utvrde uredjene obale a ta šteta javnog dobra se i ne spominje , vec se samo potencira šteta privatnog dobra tj samog kvazi splava.

Pitanje jeste da li je ankerisanje bilo pre ili posle izdavanja upotrebne dozvole


Ankerisanje jeste moguće ali za pobijene stubove u rečno dno sa vertikalnim klizačima zbog promenjivosti vodostaja
Baš kao što je bio anketisan splav rečne policije a nakon nj. izmeštanja ti stubovi ankeri i danas su jako vidljivi upravo ispred Brankovog mosta s desne Savske obale.

Kad je ova Savska obala projektovana i pravljena (pre rata, u Kraljevini), ideja je bila da čitava obala bude pešačka zona. Dakle samo šetalište i zelenilo. Tada su vlasti još vodile računa o ljudima, a ne samo o investitorima. Isti pristup je zadržan i posle rata. Dakle izraz, "Silazak grada na reku" tada je još uvek značio silazak ljudi na reku, a ne slilazak kapitala na reku uz proterivanje svih koji ne žele da plaćaju ono što je već bilo njihovo, pa im je neki uzupator iz vlasti oteo. Zbog toga, sem trenutnog pristajanja ribarskih čamaca kod stepenica, tek koliko treba da se ljudi iskrcaju (male metalne alke pri dna stepnica), nikakvi brodovi tu nisu bili planirani, pa zato nisu napravljeni ni čvrsti pristanišni ankeri za vezivanje. Čitava ta obala je samo fini rečni pesak pokriven jednim slojem tesanog kamena. Drugim rečima, vezivanje brodova-"splavova" na ČITAVOM potezu obale je ILEGALNO jer oni tu nemaju GDE da se vežu na bezbedan način. To jednostavno tehnički nije predviđeno, nije moguće i nije bezbedno. Tamo i dalje nema ničega što je dovoljno jako da prihvati ogromnu silu povlačenja bilo kakvih brodova, a pogotovo ne višespratnih plutajućih poslovnih zgrada tako ogromnih razmera. Ako se to ipak uradi, pri prvom većem incidentu se jednostavno isčupa deo obale i tako kreira još veću opasnost po ljude i imovinu, kao što vrlo slikovito upravo sada možemo videti.

Struktura čitave te obale se vidi na slikama iz vremena njene gradnje. To je samo pesak i tanak sloj kamena čija je jedina svrha da pesak štiti od ispiranja zbog erozije talasa, a ne da na sebe preuzima bilo kakve sile vezanih brodova.

Pravi brodski ankeri za obalu nasutu peskom se mogu videti samo na starom delu Zemunskog keja. Sreća pa su, za razliku od stubova, preživeli "poboljšanje" u vidu rekonstrukcije posle koje deset puta više ljudi ima na ne-rekonstruisanom delu keja, u odnosu na tobože "poboljšani" novi deo, gde više nema nikoga ima razloga da tu zastane. Oni su sa svojim ingenioznim spiralnim sistemom vezivanja sajli i masivnošću čitave konstrukcije već i sami po sebi istorijska vrednost pošto verovatno potiču još iz vremena uređenja Zemunskog keja, iz 1889. godine. Dakle, posle 134 godine su i dalje u savršenom stanju, i verovatno jači od bilo čega što se van moderne teretne luke danas može naći bilo gde u Beogradu. Ako nema nečeg ovakvog, splavovi nemaju gde da se privežu, pa očigledno i ne mogu biti tu gde se nalaze.

 

[MC_]

Mislim da je kej na NBGD strani kod B. mosta napravljen sezdesetih godina.
Pre je tu bila neka plaza.

 

[Zuma]

To je bilo sa uzvodne strane mosta, a obalutvrda je bila sa nizvodne. Međutim i to kupalište se savršeno uklapalo u tadašnji (a pogotovo sada ponovo moderan) koncept "rečna obala je namenjena ljudima, zelenilu i prirodi", a ne zgradama ili biznisu. Drugim rečima, izbor uređenja gradskog prostora mora da sledi njegove prirodne predispozicije ( = šta bi tu najbolje iskoristilo prirodne prednosti prostora?). Zagađenje vode je samo sekundaran razlog zašto ovako nešto ne postoji i dalje. Glavni razlog je da je za filozofiju trenutnih vlasti ovoliki deo obale previše skup da bi se dao običnom narodu. Strašno je kad čovek u punoj meri sagleda koliko je surova i obimna degradacija kvaliteta života u gradu kad se slede neoliberalistički koncepti gde je narod prosto st.ka kojom treba manipulisati, a vrede samo oni koji su zaradili bogatsvo jer su se tek time tobože "dokazali" kao "kreativni". Ostali su samo robovi dok sami ne dokažu suprotno izrabljivanjem svojih suseda. Tobožnja meritokratija, a u stvari laž.

Između dva mosta, Savska plaža sa palmama: