Nazalost, to kako nam izgledaju obale reka je veoma dobar pokazatelj stepena lakovernosti i cinjenice koliko je manipulacija laka kad su ljudi zeljni svega. Onda postaje bitno i ako postoji bar NESTO cime je moguce pohvaliti se ili najzad imati. Pa makar to bila super moderna zgrada tamo gde joj nije mesto, ili bezbroj splavova koji zauzimaju svaki upotrebljivi a nebranjeni metar Beogradskih obala. Godinama svi mediji tamburaju pricu da je Beograd regionalni centar zabave i da tome u dobroj meri doprinose splavovi koje drugi nemaju. I sad dolazi taj tuzni momenat koji ce nas jos puno puta skupo kostati: Umesto da se ljudi PRVO zapitaju "Zasto i drugi slicni gradovi nemaju splavove kao mi?", ako nekome tako nesto uopste i padne na pamet, implicitna pretpostavka je da je to sasvim normalno jer smo (vec po licnom izboru), ili pametniji od svih ostalih, ili bogatiji, ili posedujemo posebnu zivotnu mudrost koja govori sta je u zivotu najvaznije, a drugi nekako nemaju pojma o tome, cak iako kod nas lako mogu da nauce.
Problem je nazalost prosto u tome sto je u okviru citavog procesa otimanja tajkuna oko bivseg drustvenog zemljista nekome pala na pamet genijalna ideja da obale reka iskoristi kao nesto sto je u sustini dodatno gradsko gradjevinsko zemljiste. Drugim recima (maltene kao kod Dikensa), da apstraktni "narod" ili "gradjani" vise nisu nikakav bitan faktor kome nesto pripada, da je bivsa drzava bila previse velikodusna sa javnim povrsinama, da se dakle i to moze na neki nacin bolje iskoristiti. Ono sto je na reci niklo kao posledica tako pronicljivog uvida nisu "splavovi", to su ozbiljne zgrade sa po 3 ili cak 4 sprata, poredjane u neprekidnom nizu koji je sasvim ekvivalentan standardnoj ulici. Na mestima mozete ici po sto metara a da prakticno ne vidite, ne samo reku, nego ni suprotnu obalu, pa makar ona bila i na visem terenu. Ono sto se od reke vidi je zbog tako gustog pakovanja skladiste plivajuceg otpada, a podrazumeva se i da obala uz splavove pripada njima ako to zele. Tako su tu ili baste sa DODATNIM stolovima, ili izbacivači u kičasto jezivim ulaznim kućicama koje simuliraju ulaze u nekakve grčke hramove, ili prosto ogromni prilazni mostovi, užad i metalni odbojnici. Ako je na obali šuma, kao kod SIVa, i ona je njihova. Isto kao i, sa druge strane, prostor maltene do polovine reke ako tu žele da stave terase, bazene(!), molove, ili čitave privatne marine. Zgrade koje zbog bezbednosti, nepostovanja standarda, losih materjala ili izgleda nikako ne bi mogle da dobiju dozvolu na kopnu, MOGU bez problema da dobiju dozvolu ako su na reci. Dovoljno je da se inspekcija ubedi da nece da potonu. Plus dobijaju lokaciju koju bi tesko bilo dobiti u gradu, i PLUS je ta lokacija na neverovatno dobrom mestu za biznis. I sve to prakticno bez bilo kakvih ozbiljnijih standarda i propisa koji vaze za uobicajenu gradnju. Bitno manje potrosite, dobijate bitno bolje mesto za biznis, i gradite, ali bukvalno, sta hocete. Nije ni cudo da je godinama bio sistematski blokiran svaki pokusaj da se donese pravilnik o koriscenju obala. Sada kad je najzad bar nesto doneto, mozemo videti da su prakticno sve obale jednostavno isparcelisane i predvidjene za izdavanje. Rezervisano je samo ono sto je bukvalno moralo, i ono sto su vazne sluzbe vec zauzele. Dakle, koliko se trenutno secam one mape namene prostora, slobodna obala ce ostati samo kod Sajmista (zbog medjunarodne politicke problematicnosti), i jedno malo parce starog dela Zemuskog keja, zato sto su Zemunci hteli da podignu ustanak kad je bio onaj pokusaj da se napravi parking na Keju (a izbori bili u toku). Maltene sve ostalo je predvidjeno za izdavanje i ubiranje poreza, kao luka, odnosno prosto za neku vrstu biznisa, gradske sluzbe, ili za neku infrastrukturnu namenu. Možda sam još neko parče obale koje je oslobodjeno zadatka da gradu ubuduće donosi novac zaboravio, ali sumnjam. Očigledno, princip odredjivanja buduće namene Beogradskih obala je bio otprilike ovakav: "Šta će uopste narodu obala kad je siromašan pa ne plaća koliko mi za taj deo obale možemo da dobijemo?"
Ali zato oni koji plaćaju trenutno mogu da rade sta žele. Pripremio sam malu galeriju slika da se potsetite kakvog sve kičeraja i kakvih monstruma tamo ima, a niko od nadležnih ni glasa da pusti. Čisto da znamo da ima nekog živog i da taj neko ima svoje mišljenje.
Prva slika je pored hotela Jugoslavija. Uporedite je sa onom Direktorovom o kojoj ste pricali. Za ljude koji zele da se priblize vodi ovo je za sve prakticne svrhe ulica sa nizom zgrada slepljenih jedna uz drugu. Voleo bih da saznam u kom smislu je zamisljeno da je za šetace na "obali" ovo stvarno obala, tj da setaju pored vode i reke?
Ovo što se nazire između splavova je malo ostrvo na Ušću, jedna od mnogih malih tragedija koja je prošla nazapaženo. Betonski plato je nekada bio potpuno čist, a sa druge strane se moglo videti i ušće, i dva ostrva, i malo ispod, da bi se bolje videle, čitavo more ptica koje su se gnezdile na obali malog ostrva, nameštene kao da su u izlogu za porodice sa decom, bicikliste i motorcikliste koji su ovde dolazili. Onda je plato pretvoren u parking, a neko je izdao dozvolu da se OVDE usidre neki nadograđeni šlepovi giganstkih razmera. Nekada davno sam imao fotografiju metalnog lavirinta šina koji je nadogradjivan na osnovu šlepa. Sve se to gradilo baš na ovom mestu. Apsolutno mi je nejasno ko je imao hrabrosti da donese ovako suludu odluku i kako je uspeo da niko o tome ni reč ne kaže, čak i danas.
A ovo se DANAS može videti na njednoj od najboljih platformi u gradu.
Leva obala Save. Obratite pažnju na ova dva bisera.
Potpuno fascinantno. Sledeći "splav" ima tri sprata, ili bolje reći ČETRI nivoa. Pardon, pet. Ako neko ima želju, ne da vidi vodu, nego makar i samo grad sa druge strane reke (i to na uzvišenju), tja, loša sreća. A tek izgled ...
Ovo je valjda Buda ispred svog hrama?
Onda još malo ulice ... tek toliko da bude potpuno nemoguće sa leve obale Save videti, recimo, redovni karneval brodova. Jednom sam pokušao. Vidi se samo kako se tokom 0,5 sekundi pojavi zamrznuta slika glisera između dva ... objekta.
Ovo je kutija.
U izgradnji. Da dodamo malo prirodnih materjala kao prilog raznovrsnosti ambijenta
Pored samog mosta. Klasična elegancija i sklad.
Pa nastavak ulice, nešto uzvodno, sa gradskim blokom ozbiljnih dimenzija.
Majkl Džekson?
Pusti snovi ...
A tamo gde uprkos iskrenih napora vlasti ipak vidimo naše reke, one u Beogradu izgledaju manje više ovako ...
Zemun, tamo gde, srećom, kej još nisu uspeli delimično rekonstruisati sa tvrdom namerom da ga nikada ne završe da bi kafane imale još mnogo više mesta za svoje bašte na tucaniku kao i razne maštovite montažne i "ukrasne" objekte, što se sve onda, naravno, opštini mora redovno plaćati. Pa ko duže izdrži, ovi jadnici koji ne plaćaju a hoće kej, ili ovi koji izdašno plaćaju za svaki sto. Labudovi redovno dolaze da ih deca hrane, a ptice se odmaraju na zelenim ostrvcima preostalim od ovogodišnjeg odmuljavanja. Sve ovo se može natanane i odozgo posmatrati sa klupa na ivici keja.
