Beogradske reke i priobalja

[astrodule]

Da li se neko od starijih forumaša seća broda Split kod Brankovog mosta?

Kakav je tada bio pogled na splavove (bilo ih je mnogo manje) ?

 

[relja]

Ne znam kada je "Split" uklonjen, ali svakako da su se mogli nabrojati na prste.

Za mlađe forumaše, ovo je "Split", između ostalog na njemu su snimane scene iz filma "Ljubav i moda"

Ako nešto već treba da bude usidreno na Beogradskim obalama, to su stari brodovi poput "Splita" (prethodno ime "Car Nikola II"), "Župe", monitora "Sava", baksuzne jahte "Dragor"...

Ne znam da li ste primetili, ali na "Župi" se nekoliko puta (ja sam video u dva navrata) održavaju neki bizarni "performansi": neka ekipa koristi brod kao mzički instrument, sa udaraljkama (malim palicama, ne maljevima, hvala bogu ) pokušavaju da izvuku neki ritam, melodiji :roll: ... ne razumem, kao i jedan pecaroš koga sam pitao kada je žurno napustio palubu "Župe" pošto su ovi počeli sa "sešnom".

 

[astrodule]

U subotu sam video i ja neku "omladinu" na Župi. Ne znam šta su radili, ali bilo ih je sigurno 30-ak.

Split nije nikom smetao između ostalog i što nije štrčao "u vis". Ovi sa NBGD strane baš zaklanjaju pogled.

 

[direktor]

Dragor ,i Savu treba obnoviti kao i Zupu ,Split je u Kladovu na suvom doku ako se nevaram ,Svi brodovi su pod zastitom ,jos samo da izmuzemo pare od EU za sredjvanje toga kao sto su madjari uradili pa je ulaz u njihov miuzej 10 e Inace od EU su dobili 3 mil e

 

[Zuma]

U subotu sam video i ja neku "omladinu" na Župi. Ne znam šta su radili, ali bilo ih je sigurno 30-ak.

Split nije nikom smetao između ostalog i što nije štrčao "u vis". Ovi sa NBGD strane baš zaklanjaju pogled.

To je verovatno ovo:

RISHA PROJECT na brodu ŽUPA

7. novembar 2013.
19h, Španska kuća, brod Župa, Braće Krsmanovića 2, Savamala

Zatvaranje strip izložbe RISHA PROJECT u Španskoj kući u četvrtak, 7. novembra u 19.00.
Poslednja prilika za sve koji su propustili otvaranje - odaberite omiljene eksponate i ponesite ih sa sobom kući - možete da zamolite prisutne autore da ih potpišu za vas.

19:30 - BROD ŽUPA, na keju iza španske kuće, oko 200 metara ka železničkom mostu:

- SAVA MARINKOVIĆ and HARRY PANNON - koncert ambijentalne muzike
- NOTES ON GRAPHIC JOURNALISM /Elektrika, 2013./ promocija izdanja

PAŽNJA: Za ulazak na brod neophodno je da potpišete zvaničan dokument da ulazite na sopstvenu odgovornost. Program se pak može pratiti i sa obale.

Posebno je duhovito dvosmisleno upozorenje na kraju. Kad covek procita kroz sta su sve prosli ovi zaboravljeni i napusteni brodovi i kakve su sve ljudske sudbine vezane za njih, to je da se smrznes ... Ali ovde se na simbolican, ali ipak retko ocigledan nacin vidi prava sustina. U nasu istoriju se izgleda ulazi na sopstvenu odgovornost, uz potpis i zvanican dokument, da preuzimate rizik i zaista zelite da udjete tamo. Za one uzasne "splavove" ne potpisujete nista. Stvar je za diskusiju sta je destruktivnije. Jedino sto je ovde savrseno jasno su prioriteti nasih takozvanih urbanista.

A, naravno, sve sto se dogadja u Beogradu mozete da gledate i sa jedne razumne emotivne distance, recimo sa "obale". Koji vas uopste djavo tera da stvarno poverujete da se treba "spustiti na reku". Sve sto nas trenutno tamo ceka je

 

[direktor]

 

[jovanovm]

Uh, taj park prijateljstva najveći skandal. Treba samo pročitati imena zemalja kojima smo prodali oružje, i eto vam spisak svih građanskih i drugih ratova u zadnjih 30 godina. Stvarno sramota i nepotrebno.

 

[Feanor]

Pa sta? Kakvo je ovo kvazi pacifisticko rezovanje? I najdemokratskije drzave tipa Austrije, Nemacke, Svajcarske, Finske, Svedske prodaju razne vrste naoruzanja... Mozda je nase jeftinije pa ide u banana drzave i njihove sukobe, ali mnogo vise milijardi oruzja ucestvuje u nelegalnim okupacijama i obezbedjivanju eksploatacije resursa pokorenih naroda tako da molim za prestanak ovog moralisanja i "zgrazavanja"... I da dodam da ne trpimo nikakve sankcije zbog navedenog tj. prodajemo po medjunarodnom zakonu... Dakle, kao i ceo svet. Da smo pametniji prodavali bi jos vise...

 

[DusanBG]

slazem se sa Jovanom, park finansiran od strane SDPRa da ima ime park prijateljstva je totalno bezveze.. nema to nikakve veze sa time ko koliko oruzija pravi i kome prodaje, generalno je licemerno da kompanija koja se ovim bavi satro finansira park kojim se velica prijateljstvom medju narodima. isto bi bilo da su u pitanju i amerikanci i rusi...

 

[Feanor]

Jovanovm nijednom recju nije pomenuo SDPR vec neke NAS koji prodajemo oruzje u SVIM gradjanskim i drugim ratovima i da treba da nas bude SRAMOTA...

Dosta mi je vise promovisanja autosovinizma, satro pacifizma i slicnog posipanja pepelom... Ceo svet funkcionise po nekim pravilima i mi nimalo ne odstupamo od njih...

Sto se tice parka, naravno da se ne slazem da SDPR treba da ih gradi niti volim kad su tako na brzinu i po meni bez plana sklepani...

 

[direktor]

Stabla su poredan u redove kao da je vinova loza upitanju .Meni smeta ime park prijateljstva posto takav park vec postoji sa drugacijim asocijacijama ,ko god oce da plati sadneice slobodno

 

[Minnheima]

Slažem se 100% sa jovanovmom, simbolika je jeziva. Ali, verovatno sasvim nesvesno, "dizajnom" ovog "parka" otkrili su njegovo istinsko značenje: ploče sa utisnutim natpisima izgledaju poput nadgrobnih spomenika. Prava znamenja smrti.

A što se tzv. autošovinizma tiče, da li bi nečije moralno načelo trebalo da ustukne pred dominantnim modelom ponašanja? Ja sam, recimo, vegetarijanac i pacifista. Ubeđeni. Da li sam ja licemer, lažnjak? Treba li da se stidim toga jer veći deo čovečanstva jede meso i (nešto manji deo) ubija druge ljude? Da li je moj pogled na svet inferioran i neautentičan? Meni, recimo, prodaja oružja, makar i najlegalnija bila, uvek izaziva neku jezu. Mislim da na nju imam pravo. Kao što i vi imate pravo na uverenje da je to samo još jedan vid trgovine i dobar zamajac razvoja ekonomije.

I molim vas da ne započinjemo beskrajnu raspravu o smislu pacifizma (ili vegatarijanstva), ni vremena ni snage nemam da se time ovde bavim. Hajde da se složimo da se ne slažemo.

 

[Delija]

Од кад је света и века наоружавање је увек било већи гарант мира него потенцијалних сукоба.Ми данас само нуклеарном оружју можемо да захвалимо што није било сукоба светских размера након другог светског рата Исто тако,Србија не продаје оружје никаквим терористима или одметнутим војскама што се не може рећи ни за једну западну земљу. СДПР је укупно имао једну сумњиву трговину са једном државом.

Са друге стране,тренутно највећи тирани,највећи финансијери терориста,окупатори више десетина земља су управо из оне организације чије плаве заставе видимо на сваком ћошку овог града,на сваком тв каналу,оне организације о којој слушамо 24 сата дневно,седам дана у недељи...Па се нико не буни нити то сматра скандалом.

 

[Galeks]

Delija podrzavam, ali ajde da se vratimo priobalju

 

[GOJE]

Jedina svrha ili upotrebna vrednost oružja jeste da povredi i/ili ubije. Zato se i pravi.

Priča o tome da se neko naoružava da bi se čuvao mir je baš teška za varenje.

 

[relja]

Jedina svrha ili upotrebna vrednost oružja jeste da povredi i/ili ubije. Zato se i pravi.

Priča o tome da se neko naoružava da bi se čuvao mir je baš teška za varenje.

Pa sad...oružje ne čuva mir, već pametni ljudi, ali oružje i vojska su sredstva za odrvaćanje neprijatelja.

Izvoz naoružanja služi za popunu budžeta, uvoz sirovina, finansiranje izgradnje i razvoja sopstvene zemlje, pa i za socijane projekte, školstvo. Nemojte misliti da se Juga onako razvila samo od kredita...mnoge stvari oko nas su bile finansirane upravo od izvoza naoružanja i opreme. Jedino što je tada to bio ozbiljan posao koji su vodili ozbiljni ljudi i nikome nije padalo na pamet da se ovako jeftino i nevešto reklamiraju.
Ovo sa ovim parkom je neozbiljno i degutantno iz mnogo razloga koji nemaju veze sa time kome je prodavano oružje, nego više zbog rada te firme i stanja ove delatnosti kod nas (što su dve povezane stvari).

edit: nepismenost

 

[orion]

одавно није било аутошовинизма да се човек забрине, елем, Србија никад није стварала злу крв а то је највећи проблем, зна се ко је стварао да не ширим, а тамо где је створена ратовали су и мачетама.

 

[Zuma]

Do sada je bilo prilično priče o "investitorskom urbanizmu", što je samo lepša reč za korupciju. Ili bolje reći, ona koju novinari smeju da upotrebe, pa ju je neko zato i izmislio. Ali kad se taj problem nepoštenja i nekompetentnosti ostavi po strani, i dalje nije lako odrediti ravnotežu između projekata koji na direktan način i odmah donose novac, i onih koji poboljšavanjem opšteg kvaliteta prostora to rade indirektno i dugoročno, a ne odmah. Ja sam manje-više pokušavao da ukažem na to da se u svetu klatno ubrzano pomera na stranu sve većeg vrednovanja ekologije i shvatanja ogromne važnosti javnih prostora uopšte, dok to isto kod nas ubrzano putuje u obrnutom smeru. Ono što je u socijalističkoj državi smatrano normalnim, tj puno javnih i zelenih površina, sada se u Beogradu, gledano kroz praksu nasih urbanista, pokušava prikazati kao zastarelo i ekonomski neodrživo. Tako je čak i Beobuildu bilo natezanja oko toga da li uz obale treba ostaviti širi ili uži zeleni i rekreativni pojas, da li tu treba graditi solitere ili ne, koliko je dragocena okolina Kalemegdana, koja vrsta sadržaja odgovara obalama reka, da li su "pusti parkovi" i zelenilo u koje "niko ne" ide traćenje prostora, itd. Slučajno sam naleteo na lep primer gde se vidi deo trenutnog pristupa ovim problemima u Evropi. "Silazak na reku" u Madridskoj varjanti. Oni su, naravno, bili ograničeni nasleđenim stanjem, odnosno postojećim rastojanjem zgrada od vode, ali meni je jako zanimljiv herojski napor da za javne površine osvoji svako parče zemlje pored reke. Naprimer, šta raditi ako pored vode ide ulica? Zakopati je u zemlju. Očigledno, po njima, obala pripada pešacima, a ne automobilima, zgradama ili velikom biznisu

Evo šta o projektu kaže naš žiri:


ИЗВЕШТАЈ ЖИРИЈА V САЛОНА ПЕЈЗАЖНЕ АРХИТЕКТУРЕ 2013

ВЕЛИКА НАГРАДА - GRAND PRIX - V САЛОНА ПЕЈЗАЖНЕ
АРХИТЕКТУРЕ 2013. додељује се раду: „MADRID RÍO PROJECT
(MADRID, SPAIN)“

Аутори: Francisco Burgos, Ginés Garrido, Fernando Porras, Arantxa La Casta, Carlos Rubio, Enrique Álvarez-Sala, Edzo Bindels, Adriaan Geuze

Један од најамбициознијих реализованих пејзажноархитектонских
пројеката последњих година у Европи, који је у градски миље Мадрида
уткао 120 хектара зелених површина са градском плажом, спортским и
уметничким центрима, угоститељским објектима и другим пратећим
садржајем. Овим пројектом Мадрид је поново, након 30 година , сишао
на реку у дужини од 6 километара, овог пута веома смислено и
садржајно.

Посебан квалитет овог пројекта представља мултидисциплинарни
приступ конципирања простора. Иако је еколошка неравнотежа
савременог града вероватно пресудно питање 21.века, а несумњиво и
један од кључних изазова када је регенерација градова у питању, овај
пројекат истиче друштвену и културну вредност простора, укључујући
човека у све аспекте доживљаја изграђеног предела. Пројекат указује
и на могућност прожимања еколошког и друштвеног дискурса кроз
антропоцентричан и надасве простор који негује урбани начин живота.

Основни принцип овог пројекта јесте повезивање Мадрида са
природним окружењем. Систем инфраструктуре и саобраћајни
прстенови који су окруживали град, онемогућавали су сталну везу
између урбаног и природног окружења. Овим пројектом, река
Манзанарес постаје битна спона између две средине кроз изградњу
шумског коридора дуж њене обале и реализације мостова и пешачких
стаза које повезују насеља и превазилазе главну саобраћајну
инфраструктуру, која је онемогућавала контакт између споменуте две
стране.

Вода је главни протагонист парка. Подељена је на различите елементе,
као што је једна урбана плажа и тринаест украсних фонтана. Проблем
изолованог дела Мадрида, који је настао као један од резултата лоше
решеног кружног тока, савладан је са 11 нових мостова који прелазе
преко реке. Уз то, формиране су нове пешачке стазе широм парка. У
оквиру Пројекта Мадрид Рио више од 1 200 000 м2 чини парк, 68.000
м2 су изграђени објекти: спортски објекти, изложбени, уметнички
павиљони, културне платформе, урбана плажа, 13 украсних фонтана,
17 дечијих игралишта, киосци, кафићи, више од 33 500 засађених
стабала. Пројекат Марид Рио, постао је једна од већих светских
атракција. Добитник је више међународних награда и признања, као
што је: The Chicago Atheneaum nagada, Asprima -Sima награда и друге.
Мадрид се кроз овај пројекат коначно вратио реци.

Због свега наведеног Жири сматра да овај рад завређује ВЕЛИКУ
НАГРАДУ - GRAND PRIX V Салона пејзажне архитектуре.

The Madrid Río project originated when the section of the M-30 ring road running parallel to the Manzanares River in Madrid was moved underground.

From 2004 to 2011, an ambitious planning effort has resulted in a stretch of urban parkland more than 10 kilometers long on top of the former ring road. Today, the green river bank of Manzanares has become an integral part of the city centre, offering Madrilenians unique recreational facilities and a higher quality of life.

The Manzanares transformation
Madrid Río is the name of the redeveloped area of Madrid’s Manzanares River. It covers 649 hectares of parkland divided into six districts with numerous environmental, sporting, leisure and cultural facilities. Here you can bike along the green Madrid Río cycle network, walk or run across the 17 new footbridges, lie in the shade of over 25,000 newly planted trees, exercise in skate parks, basketball courts or BMX tracks or take your children to one of the new 17 playgrounds.

The pillars of Madrid Río
Madrid Río is based upon five pillars: The recuperation of the river, the Salón de Pinos (a Pine Hall featuring 8,000 pine trees), the expansion and creation of green and blue areas, a zone for sports and leisure and the urban development of the area. The scale is so enormous that it is difficult to think of another city that has implemented such an urban regeneration operation which has totally transformed the life quality of local residents and become a first class tourism attraction.

Argenzula Park
In one of the most popular districts of Madrid Río, the Arganzuela Park, the main attraction is water thanks to a city beach proposed by children taking part in the Madrid Río Children and Young People contest held in 2005. The beach area comprises three oval-shaped waterside enclosures with different uses. One has a shallow pool of water where people can lie and cool off, another features jets of water rising to different heights with differing effects, and the third has a pool with clouds of spray. Around the three water zones, there are lawns for people to sunbathe with sun loungers and chairs for the comfort of visitors.

 

[zidar]

^^ Sve do 2008 bujica love iz cele Evrope plavila je Spaniju ali spanci ipak nisu bas sve pokrali/spiskali/izbetonirali vec su imali cojones da naprave gomilu fantasticnih objekata i prostora.

Park uz reku u Madridu je jedan od njih, ljudi su opusteno komplet pokrili autoput sa obe strane reke i napravili oazu u sred grada. Jos kada drvece poraste i razvije krosnje bice prava milina trenutno leti sunce ubija.


Setaliste u Benidormu spada u istu kategoriju :

 

[Гага]

Велики плусићћћ за Зуму, ова решења из Мадрида изгледају предивно.

А ова Зумина реченица говори све: "Ono što je u socijalističkoj državi smatrano normalnim, tj puno javnih i zelenih površina, sada se u Beogradu, gledano kroz praksu nasih urbanista, pokušava prikazati kao zastarelo i ekonomski neodrživo." Зато се сад све више по Новом Београду дозвољава градња "крмача и крмачица" по великим зеленим површинама. Пример је градња оног пословно- стамбеног објекта у блоку 63 између Европске и Јапанске улице.

 

[Igor]

Ovo je po meni silovanje prostora i arhitekture sa spornom funkcijom negde na nivou naseg planiranog oblaka.

Jednostavno su mogli da posade lep zeleni pojas i da zavrse stvar a ne da vizuelno potpuno odseku dve celine

 

[zidar]

Benidorm je nesto najgore sto je u Spaniji napravljeno u XX. veku (pogledajte film "Huevos de oro" )

Redovi solitera sa garsonjerama za masovni smestaj jeftinog turizma, Budva na kub, a sto je najgore plaza gleda ka istoku tako da sunce zalazi iza sume solitera vec oko 4-5 popodne.

Ovo setaliste je pokusaj da se to betonsko ludilo iole spoji sa plazom i napravi kvalitetan javni prostor, nastavak Burle Marksovog pristupa na Kopakabani

 

[Zuma]

Ova slika lepo ilustruje jedan od razloga što se meni maltene digla kosa na glavi kad sam prvi put video render sa poslovnom kulom nasađenom na Hotel Jugoslaviju. Ovde je red visokih zgrada bukvalno napravio zid između obale i ostatka grada. Pogledajte koliko jadno, besmisleno i suvišno izgleda sve što je sa desne strane, iza njih. U šta može da gleda ostatak grada? A odavde se čak ni planine ne vide. I lepote obale i veliki broj kvadrata veoma visokih zgrada su, svaka za sebe, za investitore isuviše privlačne karakteristike da bi se (sem izuzetno) smele spojiti na istoj lokaciji. Kad jednom razbojnik stavi nogu u vrata, nećete ih zatvoriti tako lako, pa ni obale Save i Dunava neće moći da se sačuvaju i realizuje sve ono što bi samo one mogle pružiti. Nije li bolje da prosečne visine objekata na obali budu najmanje, pa da se postepeno - ali ne previše pravilno - povećavaju kako se povećava udaljenost. Nešto dalje od obale, ne samo da možemo, nego i treba da pravimo veoma visoke zgrade (naravno, AKO to znači da će one onda biti razmaknutije i sa više okolnog zelenila). Ovo pravilo postepenog rasta prosečnih visina se može generalizovati tako da se ne odnosi samo na obale nego i na bilo koju vizuelno atraktivnu oblast grada. Što većem broju ljudi omogućite pogled na nešto što oni smatraju lepim ili značajnim, utoliko će stanovi i poslovni prostor biti u proseku vredniji, a sam grad će biti u većoj meri vizuelno integrisan, a ne beznadežno razbijen kao ovoj na slici. Tako da se uvek vraćamo na našu boljku, investitorski urbanizam: Postepeno, razumno i dugoročno povećanje vrednosti za što veći broj stanovnika grada, ili ogromna i brza zarada za mali broj bogataša, od čega grad na duže staze ima vrlo malo, ništa, a obično ima i gubitke ako se uračunaju indirektne štete i nerealizovani, potencijalni prihod koji sada više nije moguć.

 

[Zuma]

Ovo je po meni silovanje prostora i arhitekture sa spornom funkcijom negde na nivou naseg planiranog oblaka.

Jednostavno su mogli da posade lep zeleni pojas i da zavrse stvar a ne da vizuelno potpuno odseku dve celine

Ako posmatramo samo izgled, i sa ove tačke, ti si u pravu. Ali ovde ima jedan zanimljiv detalj. Bele ivice ovog dodatka nikada nisu vertikalne. Imaju ili 60 ili 120 stepeni nagiba, ili su lučno savijene. To mi sugeriše da je ovde plima toliko velika da peščani deo bude redovno potopljen, a more dopire sve do ovog zida. A tada se u toku nevremena talasi razbijaju na veoma interesantan način. Čovek može da stoji na samom kraju istaknutih "jezičaka", delova koji se završavaju stranicom pod nagibom 120 stepeni, i da ostane suv posmatrajući delove koji su između, nagnuti ka obali, i gde se talasi spektakularno prevaljuju na obalu prskajuće sve sem čoveka koji stoji sa strane i posmatra ih. On to može zato što je zid ispod njega nagnut ka okeanu, a na vrhu se završava sa istaknutom lučnom ivicom koja vodu usmerava u neku vrstu valjka i vraća unazad, ka okeanu, dok deo nasipa koji je nagnut ka obali prsaka samo tamo, a ne i sa strane. Možda nisam u pravu, ali gledajući ove pažljivo izuvijane nagibe, veoma liči da je baš to u pitanju. Problem sa opštim viškom šarenih ukrasa i manjkom zelenila bi mogao biti i slana voda koja ga uništava, ili možda manjak slatke za zalivanje.

 

[stf]

Ova slika lepo ilustruje jedan od razloga što se meni maltene digla kosa na glavi kad sam prvi put video render sa poslovnom kulom nasađenom na Hotel Jugoslaviju.

Пројекат за Хотел Југославија се, ироније ли, поклапа са свим урбанистичким плановима НБГ-а па чак и изворним јер је дотична парцела одувек грађевинска. Предложени пројекат се не уклапа једино у коруптивну Студију високих објеката.

То значи да нема никакве оправдане бојазни да би дозвола за тај солитер значила да ће цела обала бити преплављена њима.