Šta je novo?

Beogradske reke i priobalja

И шта сад, да опет качим слике на којима тог наноса муља нема?

Не знам да ли си приметио, али закривљење обале је на супротну страну од оног на твом цртежу.

Screenshot (3824).png
 
Poslednja izmena:
И шта сад, да опет качим слике на којима тог наноса муља нема?

Не знам да ли си приметио, али закривљење обале је на супротну страну од оног на твом цртежу.

Pogledajte prilog 210172

To skretanje na suprotnu stranu je dalje uzvodno od ušća. Kao što sam rekao, model sa segmentima kruga važi samo blizu ušća. Lako je videti zašto je on uopšte primenljiv u Beogradu. U blizini ušća je upravo takav oblik korita obe reke. Kad se povuče linija po sredini obe matice, dobijamo dva pravilna segmenta kruga, ali samo u ovom delu, samo oko ušća i tek malo dalje od njega.

Prirodni krugovi usca Save u Dunav, Centar matice.jpg


Dakle obližnji delovi Ratnog ostrva, samo ušće i uzvodno uz Savu negde do kraja Beton hala (u Savi odmah uzvodno od ušća se krivina prirodne obale bolje vidi po naslagama čija ivica skreće u desno).

2024.08.21 Usce iz drona.jpg


Sve dok matica reke skreće u pravilnom luku, dok je segment kruga, obično su takve i njene obale, pravilni segment kruga. Zato NA TOM SEGMENTU REKE, i samo tu, možemo koristiti deo kruga da bi predvideli kakve su prirodne linije obala. Ali ne izvan tog dela reke. Jer reka nije geometrijsko telo. Zbog toga samo njene manje delove možemo aproksimirati geometrijom. Na sledećem segmentu važi druga aproksimacija. Međutim do god neko takvo uprošćenje važi, ono je dovoljno dobro za grubo predviđanje krivine obala. Jer kako skreće matica, obično slično tome skreće i obala. Ako želite predviđanje bolje od toga i na dužem segmentu reke, onda se mora raditi ili prava računarska simulacija ili fizički model. Ovda (za okolinu ušća) to srećom nije potrebno, jer mi pričamo samo o obliku ušća, a baš tu je deo obe reke oko njega geometrijski pravilan, pa takva može biti i obala, tj rt.
 
Зума, какве везе има матица са тиме што муљ није очишћен са обала 60 година?
 
Zaboravi na maticu. To je preciznije određenje na koju se liniju obično misli kad se priča o opštem obliku koje imaju reke kod Beograda. Hteo sam da kažam da kad pogledmo na mapu grada, Dunav i Sava u delu kod ušća izgledaju kao da su delovi dva pravilna kruga.

Kako su tačno određeni krugovi koje sam nacrtao?

Levi krug je određen tako da se na što je moguće većoj dužini poklapa sa armirano-betonskom obaloutvrdom koja se nalazi na desnoj obali Dunavskog rukavca, a da se linija kruga pri tome bitno ne odvoji od ušća na mestu gde je stari betonski vidikovac iznad Dunava.

Desni krug je određen tako da se njegova linija poklapa sa desnom granicom Ratnog ostrva, a na ušću tako da samo dodirne spoljnu ivicu donje obalutvrde na Savi.

Na slici se vidi da se linije obale i kruga poklapaju na prilično velikoj dužini, što znači da je aproksimacija dobra. Ono što na samom ušću ostane između postojeće obaloutvrde i crvenih linija, to bi trebalo dodati postojećoj obaloutvrdi da bi se dobile granice rta po mom predlogu ("dodati" u smislu zameniti kanalizacijom zagađeni pesak, pošto tačno taj oblik kopna VEĆ postoji). Tj ona tako treba da se završi pošto to nije urađeno 1961. Granice kopna na ušću su pre splavova bile stabilne i malo promenljive, pri čemu su te granice tačno sledile ovako dobijene crvene i plave linije, pa je i to znak da je baš ovo prirodna granica reke i kopna na samom ušću. Iz njegovog plana se vidi da je Dobrović obalu nacrtao na potpuno isti način u planu iz 1958. i 1950. (obe njegove obale su zakrivljene ka ušću na isti način). Sve ono nužno proizilazi iz preseka dve pravilne rečne krivine kod Beograda.

prirodni-krugovi-usca-save-u-dunav-jpg.210170
 
Poslednja izmena:

Позив за исказивање интереса: Студијa о наносу, води и биоти у сливу реке Саве​

Међународна комисија за слив реке Саве

позива

консултантске фирме да искажу свој интерес за пружање услугe израде Студије о наносу, води и биоти у сливу реке Саве
у сврху имплементације Програма интегрисаног развоја коридора река Саве и Дрине (СДИП) - Фаза 1, Дeо 4 - Регионална сарадња.


Сви детаљи су дати у документима у прилогу.
Заинтересовани консултанти треба да пошаљу своје Изјаве о заинтересованости искључиво електронским путем (предмет е-поште: Исказ интереса: Студија о наносу, води и биоти у сливу реке Саве) на следећe адресe е-поште:

isrbc@savacommission.org
procurement_sdip@savacommission.org

Рок за подношење пријаве: 30. август 2024. године до 13:00 (cредњоевропско време).
Сви документи морају бити на енглеском језику.
Почетак22.07.2024.
Завршава30.08.2024.

 
Poslednja izmena:
Ismejavanje je pre svega znak da nema boljih argumenata. A sugestija preterane kompleksnosti je bespredmetna, jer bukvalno nema jednostavnije ideje od one koju sam izložio. Ako deo krivine reke ima oblik dela kruga, onda je obično i njena obala takva. Ovde imamo dve baš takve. Zato su delovi kruga prirodni oblik za obe obaloutvrde na susretu dve takve reke. A presek dve konveksne krive ima oblik rta.

Reklo bi se da na jednom tehničkom forumu TAKO trivijalna ideja ne bi trebala da izgleda teška i nerazumljiva.


Presek dva segmenta kruga.jpg
 
Ovaj izlet u apstrakciju mi je dao ideju. Morao sam toliko da uprošćavam priču da sam prvo sa teksta prešao na crtanje, da bi na samom kraju na tim crtežima preostale samo dve linije :) Tekst je prešao na slikovni prikaz, zatim slika stvarnosti na piktogram, a piktogram je na kraju postao čisti apstraktni simbol. Nešto kao evolucija pisanja i slova.


presek-dva-segmenta-kruga-jpg.210294


Zašto da se od ovoga ne napravi poster koji sažima ovaj dugi dijalog, a usput može da posluži i kao još jedan mogući simbol Beograda i njegovih reka? Uvek je zanimljivo pokušati nešto novo, pa evo konačnog rezultata.


Simbol Beograd svetionik.jpg


Prilično je dobro ispalo. Krajnja redukcija forme. Samo dve linije. Vizuelno upečatljivo i prepoznatljivo. Zbog jednostavnog oblika, dve ukršene linije, toleriše veliko smanjenje rezolucije. Nema prekida u linijama pa se može nacrtati u dva neprekidna poteza četkicom, čime potseća na kaligrafske simbole. Naslov ima više značenja. Simbol Beograda svodi na njegove reke, čime im naglašava važnost. Manje naseljen i vidljiv rukavac Dunava izostavljen čime se drastično pojednostavljuje forma. Naglašava važnost ušća kao fokusne tačke grada. I najvažnije, i pored krajnjeg redukcionizma i dalje ostaje prepoznatljiv kao oznaka Beograda, što su dva suprotna zahteva koja je veoma teško pomiriti. Ovde je to moguće jer svi na mobilnim telefonima bar deset puta dnevno pogledaju na mapu grada, a tamo se na početku odmah prepoznaje samo oblik dve reke. Sve ostalo je previše sitno. Pa je upravo oblik reka svima toliko urezan u podsvest, da čak i njihova krajnje redukovana predstava budi ispravnu asocijaciju.

Moguće su naravno i mnoge druge verzije. Goje je predložio jednu sa ranim hrišćanskom simbolom ribe. Ja sam napravio još jednu verziju sa izvorno Biblijskom referencom, koja se eksplicitno odnosi na reke i njihovu važnost. Kao i posebno mesto i značaj Ratnog ostrva. Mada se meni više dopada ona prva, svedena na mirni, krajnje jednostavni i apstraktni simbol od dve linije i glavnom fokusnom tačkom budućeg velikog Beograda na tri kopna i dve reke. Ova druga je možda malo previše napadna? Ali možda nekom bude zanimljiva zbog filozofsko-religijske reference. Ili nekad bude važna baš zbog "poruke".


Simbol Beograd, Reke su alfa i omega.jpg
 
Poslednja izmena:
Река Сава до коначног уливања у Дунав између шпица ВРО и СРЦ Гале Мушкатировић прави S кривину. Отуд цртање ових кривох и нема пуно смисла. Притом обале Саве су укроћене обалоутврдом. Муљ мора да се склони. При варијацијама водостаја ту ће се стварати баре погодне за размножавање комараца.
 
Da, mulj mora da se skloni, ali je problem oblik buduće obaloutvrde na ušću. Naime čitavo područije Novog Beograda je delta reke Save, tj originalno "mulj", "rečni nanos", ili "talog". Bez obaloutvrde kao veštački i arbitrarno nametnute reference, to su samo reči sa nejasnom definicijom. Šta ukloniti, a šta ostaviti (zaboravimo za sad talog kanalizacije, pričam o prirodnom taloženju rečnog peska)? Zato prvo moramo razlikovati prirodne linije rečne obale (to ustvari znači stabilne u dužem periodu), od takvih dodataka kojima mi arbitrarno dajemo negativnu kontaciju "mulja" ili "taloga". Pri tome na samom ušću ne možemo uzeti poziciju postojeće obaloutvrde, pa talogom nazvati sve ono izvan nje, pošto smo videli da ona nije završena, a u meri u kojoj je "završena", to je rađeno po projektu jezera koji više ne odgovara stvarnom stanju reka. Pošto obaloutvrda na ušću tek treba da se završi, treba prvo odrediti tu prirodno stabilnu poziciju obale reke, pa tek onda baš TU postaviti kamenu obaloutvrdu.

Na taj način sebi štedimo potrebu za kasnijim veoma čestim izmuljavanjima reke pošto se ne borimo protiv prirodne tendencije reke. Talog će se najmanje formirati ako je obaloutvrda tačno tamo gde bi obala ionako bila da te obaloutvrde nema. A na ušću linija prirodne granice kopna i vode ima oblik rta. Dokaz su stare fotografije pre postojanja obaloutvrde, ali i kasnije taloženje nanosa koji uporno, ponovo i ponovo formira isti taj rt izvan postojeće nezvršene obaloutvrde na ušću. Rt je dakle i metod za minimizaciju kasnijeg posla i troškova (od koga onda imamo i druge koristi).

Što se tiče krivih linija, one predstavljaju tok vode. Velike reke imaju veliku inerciju (tj velika masa vode ima veliki momenat kretanja) pa zato one ne mogu baš oštro da skreću. Nema oštrih cik-cak linija u toku velike reke. Umesto toga njihovo korito ima oblik serije relativno pravilnih lukova. Zato su te linije veoma dobro uprošćenje i predstava toka vode, tj fizičkih procesa koji diktiraju baš takav, zaobljeni oblik reke i njenih obala. Dakle, nije u pitanju ezoterija nego fizika. Linije su krajnje uprošćeni model toka reke.
 
Poslednja izmena:
Нису те линије баш геометријски правилне. Спрудови по Сави најбоље указују на то.
 
Realno stanje je iskomplikovano činjenicom da postoje tri različita izvora taloženja. Prirodno taloženje peska koji reka nosi sa sobom, taloženje zbog uspora vode zbog splavova, i taloženje zbog kanalizacionih izliva. Zato do sada šema taloženja nije bila dovoljno pravilna. Ali pošto je obaloutvrda deo trajne infrastrukture grada, trebalo bi je projektovati tako da odgovara konačnom budućem stanju na rekama. Splavovi sa Save su već uklonjeni, a EU će nas ubrzo naterati da završimo interceptor i kanalizaciju izlivamo daleko nizvodno. Tako će ostati samo prirodni proces taloženja peska koji reka nosi. A on bi onda trebao da bude relativno pravilan (jer su i krivine Save i Dunava neposredno oko ušća takve), tj da približno odgovara onome što vidimo na starim slikama, pre splavova i pre postojanja kanalizacije na levoj obali Save. Te linije su zato ranije bile relativno pravilne, a posle izmeštanja kanalizacije i uklanjanja splavova će biti ponovo. Ovde se recimo vidi da su i prirodna leva obala Save i desna obala Dunavskog rukavca pravilne linije (ustvari segmenti dva velika kruga, mada se to ovako iskosa ne vidi dobro). Naravno, to više ne važi ako se udaljimo od ušća, ali se i tamo mogu ucrtati krugovi, mada drugačiji.

1948-1956-tvrdjava-i-gradnja-nasipa-na-levoj-obali-save-cr-jpg.209361
 
Када га неоренесансни Зума Деретић смисли, то ти је смишљено..

Зума, шпиц ти је у складу са углом тока река, тако да..

Screenshot (3840) - Copy.png
 
Тај "твој" нанос муља је још најмањи од наноса каквих је било у кориту рукавца и главног тока Дунава..

20240831_121057.jpg
 
Ти рокни на постојећи нанос муља бетон, па ће ти се сутра наталожити даље, ка ВРО.
 

- Један од пројеката је чишћење ријеке Саве, а читав пројекат се зове Регулација токова ријеке Саве и Дрине, тај кредит је од 244 милиона евра, гдје су укључене Хрватска, Србија, Црна Гора и БиХ
 
Када га неоренесансни Зума Деретић смисли, то ти је смишљено..

Зума, шпиц ти је у складу са углом тока река, тако да..

Pogledajte prilog 210428

Ne, nije. Jer bi inače vode Save udarile pravo u Ratno ostrvo, a vode Dunava u obalu gde je tvrđava. Zato Sava na ušću odmah skreće u desno, a Dunav u levo. Zato ugao PRIRODNE obale ušća nije veći od 90 stepeni kao na tvojoj slici, nego manji od 90 stepeni. Nebitno je gde je sada postavljena obaloutvrda. Pričamo o tome gde bi ona ubuduće TREBALA da bude postavljena, da bi ubuduće bilo najmanje dodatnog taloga zato što bi upravo tu bila prirodna pozicija obale čak i kad nigde nikakve obaloutvrde ne bi bilo.
 
Vrh