Beogradske reke i priobalja

[solecar]

(VIDEO) Dvojica Obrenovčana upecala "zlatnu ribicu"

Obrenovčanin Aleksandar Ranković imao je nedavno bliski susret sa zlatnom ribicom. Pošto ju je upecao i rekao svoje želje, koje bi trebalo da mu ispuni, ribicu je kao svaki sportski ribolovac poljubio i vratio u reku. Aleksandar i njegov drug Saša upecali su neobičnu ribu na popularnom izletištu...

n1info.rs

 

[Zuma]

Vožd,

Evo odgovora po redu važnosti:

1. Zašto da se uopšte trudimo sa produbljivanjem rova između bedema?

Beogradska tvrđava po svom istorijskom značaju i očuvanosti zaslužuje da uđe u Uneskovu listu svetske baštine. Imali bi više turista i čitav grad bi u svetu dobio na ugledu i značaju. Međutim ta lista ima svoje zahteve u pogledu autentičnosti objekta, stepena očuvanosti i prezentacije ambijenta. Ako je "baština" onda je, po njima, sadržaj pre svega istorijski, a ne kombinacija savremenih objekata savremene namene i nekih parcijalnih ostataka gde je istorija tek povremeni simbolički ukras istrgnut iz originalnog konteksta i zato nerazumljive funkcije. Dakle treba što više da liči na ono što je bilo.

Još važniji od Uneska smo mi sami. Beograđani imaju potpuno pogrešnu predstavu istorije tvrđave i samog grada. Tvrđavu zamišljaju kao zidine na bregu. A ustvari, i tvrđava i rani Beograd su bili tesno vezani sa vodom, sa obe reke. Rani Beograd je začet u Donjem gradu, pored vode, a ne na brdu. Tvrđava se pružala i pored vode. Imali smo čak nekoliko pristaništa, gradske ulice uz vodu, tri ili više "vodenih kapija", čak i čitave kule sa ugrađenom vodenicom i mlinom direktno u toku reke. Ta vodena istorija grada i tvrđave MORA bar negde da se prikaže. Inače gubimo koren i identitet. A zbog pomeraja toka reke jedini deo tvrđave koji je i dalje blizu vode je Vodena kapija1, njeni bedemi i rov. Zbog toga je baš to idealna šansa da upravo ovde započnemo proces restauracije onoga što se od tako bogate istorije još može prikazati u Donjem Gradu.

2. Kako uvesti vodu u rov?

Jednostavno. Dve koso položene zakopane cevi (oštar ugao u odnosu na pravac matice) od rova do reke, jedna na ulazu druga na izlazu. Sava je brza reka, pa je pritisak vodene struje na otvor ulazne cevi sasvim dovoljna sila koja može da pomera vodu duž čitavog rova. Dakle sve može biti sasvim pasivno, bez utroška energije, da radi samo od sebe. Hidro inženjeri treba da razrade detalje. Po potrebi može da bude i komplikovanije, sa pumpama, filterima koji su bolji od uobičajenih metalnih rešetki, itd. U parku kod kafane Bela Vista je početak priobalnih bedema i tu ima mesta za ulazne uređaje, ako su potrebni.

3. Na kojoj dužini rova treba da bude voda? Gde su njeni ulazi i izlazi?

Nebitno. Kao minimum, vode može biti samo tik oko Vodene kapije 1 (jer mora da se pokaže kako je ona u celini izgledala i funkcionisala), a može je biti i na bitno većoj dužini rova. Zakopane cevi vodu mogu dovesti i odvesti na bilo koje dve tačke rova. To zavisi od stanja bedema i pre svega od arheoloških istraživanja. Mi tu imamo i bedema iz 14. veka, i još će se ko zna šta naći. Možda tragovi kule Mlinarice i druge kule? Kasnije će neko možda hteti da rekonstruiše pristanište ili njegov deo? Itd, kad se vidi šta gde ima i šta se od toga može prikazati, onda se može doneti odluka na kojoj dužini rova se može pustiti da teče voda. Cevi nam daju fleksibilnost pa nema tehničkih ograničenja.

4. Fasada Vodene kapije se može rekonstruisati jer ima dovoljno i podataka i autentičnih fizičkih ostataka za tako nešto. Deo fasade kapije ispod nivoa pruge je ostao, isto kao i kompletna struktura kapije po dubini (dalje od pruge) i to je, uz stare planove, sasvim dovoljno.

5. Prosečno viši vodostaj Save zbog Đerdapa je nebitan. On je najveći uticaj imao na minimalne vodostaje, a ne na maksimalne. Oni su i sada isti kao što su oduvek i bili. Dakle promenila se samo godišnja statistička raspodela nivoa vode, što nema značaja. Minimalni vodostaji su sada bitno ređi nego što su bili, a maksimalni su takođe ređi, ali manje. Međutim ukupni raspon mogućih nivoa vode Save i Dunava je isti kao što je oduvek i bio. Pa se za vodenu kapiju ništa previše bitno nije promenilo.

6. Tok Save je drugačiji?

Nije pored Vodene kapije 1 (pa se "prošlost može uklopiti u sadašnjost")

7. Most od kapije do spoljnog bedema i šetna staza duž spoljnog bedema se zaista ukrštaju pod 90 stepeni.

To si lepo primetio, za razliku od drugih. Međutim oni su na bitno različitim nivoima. Most je na nivou poda kapije, a šetna staza je na nivou vrha nižeg dela spoljnog bedema (skrivene staze). Zato se bez sukoba mimoilaze. To ukrštanje bi ustvari bilo zaista interesantan i vizuelno upečatljiv deo rekonstruisane kapije. Nešto za obavezno fotografisanje. Iz analize načina funkcionisanja vodene kapije i bedema tokom rata proizilazi da je morala postojati neka veza koja premošćuje otvor ka reci na spoljnom bedemu. Zamisli branioce na spoljnom bedemu, na uzvodnoj strani tog otvora. Ako napadači odjednom koncentrišu napad na NIZVODNI deo spoljnog bedema, kako da se branioci brzo premeste sa uzvodnog na nizvodni deo bedema? Kad je tu prekid bedema i rupa? Ne mogu ići skroz okolo. Dakle morala je postojati i veza šetne staze po spoljnom bedemu koja spaja uzvodni i nizvodni deo tog bedema, tj koja premošćuje otvor u bedemu. A to je baš isto ono što je i nama sada potrebno za spoljni deo šetališta, pa je sve u redu.

8. "Једино што преостаје јесте да се (kapija) конзервира и откопани део наспе и заврши пешачка и бициклистичка стаза."

Kao što sam rekao, može da se rekonstruiše bez izmišljanja stvari koje ne znamo. U uslovima Zavoda ionako piše da treba.

Referenca za gornji opis:

 

[Вожд]

Зато и кажем да је тврђаву потребно истражити, оно што смо наследили заштитити и по могућству презентовати. Не да "што више личи на онои што је било", већ да буде оригинално, такво какво јесте. Без измишљања и "рестаурације" нечега што не постоји и не знамо ни како је изгледало, а у мешавиини различитих епоха.

Не знам зашто пешачка стаза уз реку смета УНЕСКОвој листи, не мора се све збрисати са тврђаве што не представља археолошко благо и презентовати само ископине, ето, нама се једна тврђава налази на тој листи коју је Поповић прогласио за Рас, јер ју је он истраживао, да би се после испоставило да је Рас заправо био трг и насеље на месту данашњег Новог Пазара, а да су околне тврђаве, рачунајући и поменуту служиле као заштита и рефугиј.


Зашто би уводили воду у ров (који је њоме био испуњен само при вишем водостају Саве), сам си написао да би тврђава требала да изгледа аутентично. Плус пумпе које упумпавају воду у канал, где је ту аутентичност? Не може, јер имамо фотографије које су, као што рекох, из периода кадаје она измењена у односу на оригинални изглед. Јеси ли видео на тврђави од Другог светског рата на овамо потпуну реонструкцију неког објекта који је био тако тешко оштећен, иако за њега и постоје фотографије и нацрти? То се једноставно не ради. Имамо пример Сава капије, која је срушена 1944. за коју имамо и нацрте и фотографије, па је конзервирана у стању у коме је наслеђена.

https://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/09/10/3_marko_popovic.pdf

Порастао је ниво Саве после изградње Ђердапа и то се може видети по нивоу подземних вода на котама које пре тога нису достизале.

Јеси ли написао да је потребно вратити изглед тврђави као целини, а касније пишеш да мора само код Водене капије.. Враћаш ли тврђави изглед у целини или парцијално? Када пишеш великим словима, то се карактерише као подизање тона.
Да, по теби, један мост изнад другог. Онда значи да овог доњег није било, јер је Сава била испод нивоа капије и да у каналу није било воде. Где "у Заводу" пише да се капија треба изградити поново? Постоји неколико капија које су сачуване и толики бедем, а потребно их је обновити и презентовати, а ти си запео за овај део бедема који је стицајем историјских околности добрим делом уништен. Да, треба га истражити, заштитити и колико је могуће презентовати, али уклонити пешачку стазу уз реку, копати канал, пуштати Саву да плави, уграђивати пумпе, правити мост из Саве преко потопљеног дела бедема, због доњег дела рушевина једне капије.. Нема пуно смисла.
Она се треба конзервирати, земља вратити до нивоа пешачке стазе, а горњи део капије може остати презентован.

 

[Zuma]

Da se sada vratim na razlog za ponavljanje priče o Vodenoj kapiji 1 i zatvorim krug argumentacije.

Po prvi put nam levu obalu Save vraćaju u originalno stanje, odnosno čiste od splavova. Podržavam seču drveća u inundacionom pojasu, tj onog drveća koje je divlje naraslo u naplavinama koje postoje samo zato što su splavovi usporili tok vode uz obaloutvrdu. To drveće se mora iseći da bi se posle uklonile naslage taloga (i čak izmeta nizvodno od kanalizaionog izliva). Onda će dubina, količina vode i brzina reke tik uz obaloutvrdu da budu bitno veća, pa se ni kanalizacioni izliv neće osećati toliko kao sad. Kad se svuda iseče to deveće, uključujući i sam pošumljeni rt na ušću rukavca Dunava i Save, i ukloni talog, onda ćemo imati čist pogled sa Brankovog mosta sve do tog, nazovimo ga prvog ušća, ili "Ušća 1".

Ako se tu, na mestu sudara i "uspora" voda dve velike reke, kamena obaloutvrda samo malo produži tako da sledi zbog toga prirodno formirani peščani rt, pa se tu postavi neki sa mosta uočljiv vizuelni marker, recimo svetionik, onda ćemo najzad imati jednu vizuelnu celinu. Dakle sa Brankovog mosta će izgledati kao da VIDIMO kraj reke Save (jer će ga vizuelno markirati svetionik) i mesto gde se njene vode mešaju sa Dunavom. Takođe ćemo moći da sa mosta i dela keja leve obale Save jednim poglednom obuhvatimo:

- Rt i svetionik na levoj obali,
- u reku izvijene bedeme otvora spoljnog bedema Vodene kapije 1 na desnoj obali,
- i obnovljenu stražarsku kućicu iznad unutrašnjeg bedema (ili bar osnovu koja postoji, mada imamo plan cele fasade).

To će biti jedna lepa i nova vizuelna celina. Takođe, stalna veza čamcem između rta i vodene kapije će produžiti pešačku zonu Knez Mihajlova <-> Kalemegdanski park <-> Gornji grad <-> Donji grad <-> Vodena kapija <-> Šetalište uz desnu obalu <-> rt i šetalište uz levu obalu Save. Ako se umesto čamca koristi neka mala skela, onda tu i bicklistička staza može da prelazi reku. Dakle iz Donjeg grada podzemni prolaz ispod ulice Vojvode Bojovića, pa kroz kapiju, pa preko mostića iznad rova na desnu obalu Save, pa na skelu. Ili sa obalskog šetališta i bici staze linijskog parka naniže, niz rampu kapije, na obalu i na skelu. Tj tada bi postojala i biciklistička veza Vodena kapija <-> kraj keja na levoj obali Save. Mada pristanište za čamac ili skelu na desnoj obali može biti i nizvodno od Vodene kapije i bastiona Sv. Jakova. Pa da preko reke čamac ide ukoso. To nije previše bitno. Istovremeno sređivanje leve obale Save i Vodene kapije u sklopu linijskog parka na desnoj obali bi zaista bio sasvim novi kvalitet.

 

[Jelancha]

Sve splavove su prebacili između Starog železničkog mosta i Gazele, sa već prvobitnim splavovima kod Sajma, sada je epicentar ludila još veći.

Požurio sam sa pohvalama.

 

[Noki]

Jezivo.. tu je bilo baš mirno...

 

[Дошљак]

Сад ће ту да утерују кола на кеј.

 

[Вожд]

 

[Вожд]

Зума, не знам да ли капираш да уколико своје замисли поновиш 850 милиона пута на форуму, то не значи да ће они постати смислени, односно да ће се остварити.

Уклањање наслага муља дуж кеја се подразумева и надам се да ће радови на томе почети што пре.

Ни за каквим насипањем песка ван шпица обалоутврде у корито реке нема никакве потребе. Прављење импровизованих плажа на отвореној реци је опасно и једноставно несувисло, ма колико теби машта радила. А тек је пресмешно постављати светионик где му није место, него где се теби свиђа.

Са шпица кеја се свакако лепо види тврђава у целини, нарочито Сава низводно, али Водена капија слабије, будући да је спољни бедем испред ње.

Ова твоја комбинација са откопавањем рова, прављењем моста из Саве преко њега, прављење подвожњака да би се могло изаћи у Доњи град, а и Сава да га поплави код високог водостаја, је беспотребно компликовање. Уколико неко жели, може чамцем ићи са новобеоградске стране до платоа испред куле Небојша и данас. Да је небезбедно, јесте, (сетимо се потонућа брода "Ниш" на том простору) али ко воли нека изволи.. Уколико се заиста жели пешачко - бициклистички прелаз преко реке, у свако доба године, без обзира на временске прилике најлогичније решење је пешачки мост.

 

[astrodule]

Zaboravili smo kako reka treba da izgleda.

Što se tiče novih mesta - od Juge do ušća ima 50 mesta za splavove. Otprilike 15m za splav, pa 15m praznog prostora. Videćemo kako će to izgledati

 

[Дошљак]

Надам се да чисте и остатак сплавова низводно. И ако имам бројне личне успомене са сплавоваа који су уклоњени, што лепе (Шлеп, Запа), што мање лепе (Таг, Кафана на води), што занимљиве (Сава, Хот мес), ипак је боље да овде буде без њих.

 

[Zuma]

Зума, не знам да ли капираш да уколико своје замисли поновиш 850 милиона пута на форуму, то не значи да ће они постати смислени, односно да ће се остварити.

Уклањање наслага муља дуж кеја се подразумева и надам се да ће радови на томе почети што пре.

Ни за каквим насипањем песка ван шпица обалоутврде у корито реке нема никакве потребе. Прављење импровизованих плажа на отвореној реци је опасно и једноставно несувисло, ма колико теби машта радила. А тек је пресмешно постављати светионик где му није место, него где се теби свиђа.

Са шпица кеја се свакако лепо види тврђава у целини, нарочито Сава низводно, али Водена капија слабије, будући да је спољни бедем испред ње.

Ова твоја комбинација са откопавањем рова, прављењем моста из Саве преко њега, прављење подвожњака да би се могло изаћи у Доњи град, а и Сава да га поплави код високог водостаја, је беспотребно компликовање. Уколико неко жели, може чамцем ићи са новобеоградске стране до платоа испред куле Небојша и данас. Да је небезбедно, јесте, (сетимо се потонућа брода "Ниш" на том простору) али ко воли нека изволи.. Уколико се заиста жели пешачко - бициклистички прелаз преко реке, у свако доба године, без обзира на временске прилике најлогичније решење је пешачки мост.

Ovaj predlog za uređenje priobalja kod ušća nije neka moja slobodna "zamisao", dakle proizvoljna maštarija, nego nešto što skoro nužno sledi iz logike prostora. To je kao kad prolaznici u parku sa loše projektovaniom stazama utabaju novi prolaz preko travnjaka. Možeš ili da se pomiriš sa time da je to dokazano optimalna veza dve tačke i da tu asvaltiraš novu stazu, ili da se boriš protiv vetrenjača znajući da tu nikada neće biti trave. Novi prolaznici bi uvek iznova i iznova otkrivali istu tu najkraću vezu, pošto samo jedna takva postoji. To je fiksirano samim prostorom, a ne njihovim izborom. Lako je pokazati da ovde situacija slična. Recmo, vrlo je teško da se ovde rt ne vidi (i to više njih, a ne samo jedan):

1. Rt na levoj obali Save

Na ovom mestu se sudaraju vode Dunava i Save, i to pod oštrim uglom.
Zato baš ovde NUŽNO dolazi do uspora toka, a zbog toga onda dolazi i do taloženja peska koji formira rt.

Mogu svi Beogradski projektanti koji obožavaju geometrijski prave linije obaloutvrde da kolektivno dube na glavi, Dunav i Sava će ovde UVEK ponovo napraviti dodatni, izvijeni peščani rt. A pošto je odavde najbolji vidik i na vodenu kapiju, i na ušće 1, i na rukavac Dunava ka Zemunu, kad se poseče šiblje, ovde će uvek biti posetioca, bilo blata ili ne. Pa projektant ili može da da se pomiri sa sudbinom i prizna da postoje prirodni procesi koji to diktiraju, i da zatim produži kamenu obaloutvrdu formirajući rt (jer nisam rekao da i ovde treba da bude "plaža", nego da se produži postojeća kamena obalutvrda u obliku rta), ili će ovde svejedno biti i rta i ljudi, ali onda i blata i svih mogućih naplavina.

Što se tiče svetionika na rtu. Kad se reskonstruišu priobalni bedemi i Vodena kapija 1, oni će biti jarko osvetljeni reflektorima, isto kao i bedemi Gornjeg grada. Zato nam je potreban vizuelni kontrapunkt na levoj obali, nešto što pravi ravnotežu obalskih vizuelnih markera prostora, pogotovo noću. Simbolični svetionik je najlogičniji izbor zato što je to nešto vezano za reku. Potreba za simetričnim markerom na levoj obali je toliko očigledna da će tu svakako da bude postavljeno NEŠTO. Ako vi sad tu ne predvidite nešto vezano za samu lokaciju i za istoriju grada, neko drugi će ovde staviti jarbol ili stub sa Vučićevom slikom na vrhu, ili spomenik ujedinjenoj Evropi na ušću dve Evropske reke, ili "Majci Rusiji", ili bog zna šta još gore od toga. Ponovo, i rt i vertikalni marker krajnje tačke leve obale Novog Beograda su nužni jer tako diktira prostor. A ne Zuma.


2. Vodena kapija se tobože neće videti jer pokriva spoljni priobalni bedem?

Videće se kad se sve rekonstruiše jer će se tada napraviti i gornji deo kapije gde je bila stražarska kućica za nadgledanje prolaza kroz spoljni bedem. Pa će jarko osvetljen biti prolaz kroz bedem (sada fali nizvodni "jezičak" spoljnog bedema), oba bedema, viši i niži, zgrada iznad kapije, i šta god bude ispred spoljnog bedema, na obali. To bi moglo izgledati ovako

A ispred spoljnog bedema, na pola metra povišenom platou, su recimo ovakve vodootporne klupe za sunčanje, druženje i noćne žurke.

To ja zovem "Plaža" zbog nade da će se ipak jednom završiti Interceptor, pa će Beogradske obale ponovo moći da postanu prava plaža, kao danas Lido, kao što su oduvek i bile. To je suštinski deo našeg grada, nešto u genima naših predaka, i ne sme se zaboraviti. Ma koliko morali čekati da se to ponovo desi. Neka u međuvremenu bar ime dela obale bude potsetnik na tu obavezu. Takođe, ovde može, ali i ne mora, da bude pristanište za čamce.


3. Zašto produbiti rov i ispuniti ga vodom u bar nekoj, bližoj ili daljoj okolini Vodene kapije?

Prvo, zato što će retko ko hteti da šeta pored obale Save po dnu rova, pa da od zidova ništa ne vidi ni levo ni desno. Zato se ništa od šetališta ne gubi ako se to ispuni vodom kao što je ranije i bilo. Pa zatim zato što je Sava previše blizu, pa će ovde ionako biti vode, pa samim tim i taloga, i blata, i divljeg rastinja iz tog taloga. Ništa se gubi da se prizna postojanje realnosti da je ovo VODENA KAPIJA, koja je NAPRAVLJENA tako da bude u vodi. Pa da pustimo da tu i bude čiste vode koja teče, umesto male rupe pune đubreta, blata, ustajale vode i zaostalih bara. Pa onda zato što je ovde upravo tako i bilo, i što je SVAKA kapija u tvrđavi imala rov ispred sebe. Inače ne bi ni postojala. Ovo nije ni šetalište, ni linijski park, ni art egzibicija, nego TVRĐAVA. Od ovoga su zavisili životi ljudi, ne samo u Srbiji. Pa imamo obaveze i prema njima, i prema sopstvenoj savesti da prikaz istorije bude onoliko realan koliko može da bude.

Ovo želimo ...

... a ovo ne želimo

Nastavak u sledećoj poruci.

 

[Zuma]

Nastavak iz prošle poruke.


4. Čemu drveno proširenje staze po vrhu spoljno bedema?

Da za početak kažemo da nam to proširenje ne treba. Za nuždu možemo i bez toga. I širina staze koja već postoji na brhu bedema može da posluži. Anonimni projektanti "Promenade" Beograda na vodi su nam već odredili sudbinu: Kolika nam je zauvek dovoljna širina staze pored svih Beogradskih reka. Za sve milione budućih Beograđana i budućih standardnih 40 stepeni u hladu. To su zatim naravno preuzeli projektanti linijskog parka. Pošto je drveno proširenje na bedemima davno istrulilo i nestalo, ipak je do danas preostali deo "skrivene staze" iz 17. i 18. veka po širini jednak čak polovini te savremene širine šetališta, odnosno onome što nam je SADA određeno kao velikodušni i običnoj raji sasvim dovoljan poklon za jedan smer kretanja. Ako je tobože samo vojnicima trebala OVOLIKA širina (ustvari im je trebala veća, otuda drveno proširenje), to je maltene kao da je nekada vojnika na tvrđavi bilo koliko će ubuduće biti svih Beograđana. Odnos širina novog i starog šetališta vidite ovde. Tačno polovina širine:

I ne samo to. Kao što lepo vidite ovde dole, metalni most koji decenima stoji i sasvim lepo služi kao jedini prolaz svima, i biklistima i pešacima, je ustvari ili jednak ili čak za nijansu uži od širine postojećeg "skrivenog puta" po vrhu spoljnog bedema. Pa ako vam se baš ne dopada drveno proširenje, za nuždu nema problema da ljudi idu i po postojećoj širini staze na vrhu spoljnog bedema.

Ali šta je sa tim problem? Staza na vrhu spoljnog bedema je jedino mesto sa koga se dobro vidi fasada i ceo kompleks Vodene kapije 1. Mnogo ljudi će ovde zastajati da fotografišu ubuduće svetski poznatu, ikoničnu sliku vodenog ulaza u "Beogradsku tvrđavu na vodi". Zapadni propagandno-ekološki narativ po definiciji. Ali kako će onda u takvoj gužvi ljudi da se mimoilaze? To je ista potreba koju su imali i vojnici koji moraju da trče i brzo se mimoiđu da bi skoro trenutno stigli na svaki deo bedema koji je napadnut. Ponovo se sudaramo sa neumoljivim diktatom logike prostora. Staza mora da bude šira. Dodatno, da deca i stari ljudi ne bi padali u rov, prema rovu mora da postoji ograda. Što znači da se i samo zbog toga mora praviti neka ozbiljna i čvrsta konstrukcija koja je bočno pričvršćena na spoljni bedem. Nešto što može da izdrži bočni pritisak 50 ljudi koji su nagnuti na nju. Pa ako je nešto što visi sa strane već neophodno (zbog ograde staze) zašto onda ne napraviti i proširenje u širini čitave šetne staze uz reku, kao što je uostalom originalno i bilo? Ponovo nemamo puno izbora.


5. Zašto premostiti otvor u spoljnom bedemu, tj spojiti uzvodni i nizvodni deo šetne staze po vrhu dva odvojena segmenta spoljnog bedema?

Prvo zato što bi onda ostalo samo šetalište po vrhu unutrašnjeg bedema, a ovako, spajanjem, dobijamo još jedno, po spoljnom bedemu. Koje je, uz proširenje, i samo za sebe jednako širini šetališta uz Beogradske obale koje nam je vlast odredila kao zauvek dovoljne. Drugi razlog je što su dva dela previše blizu, pa će, kad se bedemi ponovi sazidaju do pune visine, svi tinejdžeri, kompletna muška populacja i znatan deo ženske da dokazuje hrabrost skačući sa jednog dela na drugi.

6. Zašto veza čamacem ili skelom baš na kraju leve obale Save?

Jedan od razloga je što će duž čitave desne obala Save nezajažljivom tajkunskom izgradnom gusto pakovanih ogromnih zgrada i svepristnih aneksa u podnožiju, desna obala biti toliko popunjena od Ade Ciganlije do Pančevačkog mosta da će to biti isključivo visoko urbanizovano područije usijanog betona i čelika. Zato će svi koji na reci traže baš obalu reke, a ne Menhetn, da pređu na levu obalu Save. Da tamo šetaju ili voze bicikl. Ta staza vodi iz bloka 45 do ušća. Pa kad ona dođe do kraja kopna leve obale, negde mora da se nastavi. To znači da na kraju leve obale Save mora da postroji prevoz preko reke na desnu obalu. Čamac ili, za bicikliste, skela. Naravno da se može razmišljati i o pešačkom mostu. Međutim objasnio sam zato on može biti samo blizu Brankovog mosta (postavljen više nizvodno uništio bi dragocene i zaštićene vizure sa tvrđave). A onda je pitanje da li se tako postavljen most blizu mosta i dalje isplati. Ili je obična skela i jeftinija i interesantnija.

Kao što vidite, sva rešenja koja sam ovde prodložio nisu rezultat slučajnih izbora ili preterane maštovitosti, nego logičnom analizom slede iz karakteristika prostora, iz onoga što nam je unapred zadato kao objektivna realnost i zato polazna tačka dizajnerskog zadatka.

 

[Zuma]

Rekonstrukcija fasade Vodene kapije 1 iz Popovićeve referentne knjige o Beogradskoj tvrđavi. To, ili nešto slično tome, je ono što treba napraviti ponovo. Kad se sve osvetli reflektorima, svakako će priobalni bedem BITI uočljiv ma odakle da se gleda.

 

[Вожд]

Rekonstrukcija fasade Vodene kapije 1 iz Popovićeve referentne knjige o Beogradskoj tvrđavi. To, ili nešto slično tome, je ono što treba napraviti ponovo. Kad se sve osvetli reflektorima, svakako će priobalni bedem BITI uočljiv ma odakle da se gleda.

Pogledajte prilog 206449

Pogledajte prilog 206451

Pogledajte prilog 206453

Поповићева књига је научно поуларна монографија, у којој се, поред осталог претпоставља изглед одређених елемената тврђаве у циљу веће атрактивности саме књиге, дакле то што си поставио горе је претпоставка изгледа капије. Оно што је опстало до почетка 20. века јесте сачувано на пар фотографија..

Дакле, свако може да упали ФШ и на неку основу убаци претпостављене елементе, али то се тако не ради.
А како је оригинално изгледала када је изграђена и какве је промене доживела, то није познато.


Писац те књиге, Марко Поповић, радио је истраживање и реконструкцију Сава капије, оштећене у Другом свеском рату, за коју су постојали подаци и фотографије како је изгледала и то је 2009. године урадио на овај начин..

 

[Вожд]

Ovaj predlog za uređenje priobalja kod ušća nije neka moja slobodna "zamisao", dakle proizvoljna maštarija, nego nešto što skoro nužno sledi iz logike prostora. To je kao kad prolaznici u parku sa loše projektovaniom stazama utabaju novi prolaz preko travnjaka. Možeš ili da se pomiriš sa time da je to dokazano optimalna veza dve tačke i da tu asvaltiraš novu stazu, ili da se boriš protiv vetrenjača znajući da tu nikada neće biti trave. Novi prolaznici bi uvek iznova i iznova otkrivali istu tu najkraću vezu, pošto samo jedna takva postoji. To je fiksirano samim prostorom, a ne njihovim izborom. Lako je pokazati da ovde situacija slična. Recmo, vrlo je teško da se ovde rt ne vidi (i to više njih, a ne samo jedan):

Pogledajte prilog 206390


1. Rt na levoj obali Save

Na ovom mestu se sudaraju vode Dunava i Save, i to pod oštrim uglom.
Zato baš ovde NUŽNO dolazi do uspora toka, a zbog toga onda dolazi i do taloženja peska koji formira rt.

Pogledajte prilog 206401

Mogu svi Beogradski projektanti koji obožavaju geometrijski prave linije obaloutvrde da kolektivno dube na glavi, Dunav i Sava će ovde UVEK ponovo napraviti dodatni, izvijeni peščani rt. A pošto je odavde najbolji vidik i na vodenu kapiju, i na ušće 1, i na rukavac Dunava ka Zemunu, kad se poseče šiblje, ovde će uvek biti posetioca, bilo blata ili ne. Pa projektant ili može da da se pomiri sa sudbinom i prizna da postoje prirodni procesi koji to diktiraju, i da zatim produži kamenu obaloutvrdu formirajući rt (jer nisam rekao da i ovde treba da bude "plaža", nego da se produži postojeća kamena obalutvrda u obliku rta), ili će ovde svejedno biti i rta i ljudi, ali onda i blata i svih mogućih naplavina.

Što se tiče svetionika na rtu. Kad se reskonstruišu priobalni bedemi i Vodena kapija 1, oni će biti jarko osvetljeni reflektorima, isto kao i bedemi Gornjeg grada. Zato nam je potreban vizuelni kontrapunkt na levoj obali, nešto što pravi ravnotežu obalskih vizuelnih markera prostora, pogotovo noću. Simbolični svetionik je najlogičniji izbor zato što je to nešto vezano za reku. Potreba za simetričnim markerom na levoj obali je toliko očigledna da će tu svakako da bude postavljeno NEŠTO. Ako vi sad tu ne predvidite nešto vezano za samu lokaciju i za istoriju grada, neko drugi će ovde staviti jarbol ili stub sa Vučićevom slikom na vrhu, ili spomenik ujedinjenoj Evropi na ušću dve Evropske reke, ili "Majci Rusiji", ili bog zna šta još gore od toga. Ponovo, i rt i vertikalni marker krajnje tačke leve obale Novog Beograda su nužni jer tako diktira prostor. A ne Zuma.


2. Vodena kapija se tobože neće videti jer pokriva spoljni priobalni bedem?

Videće se kad se sve rekonstruiše jer će se tada napraviti i gornji deo kapije gde je bila stražarska kućica za nadgledanje prolaza kroz spoljni bedem. Pa će jarko osvetljen biti prolaz kroz bedem (sada fali nizvodni "jezičak" spoljnog bedema), oba bedema, viši i niži, zgrada iznad kapije, i šta god bude ispred spoljnog bedema, na obali. To bi moglo izgledati ovako



Pogledajte prilog 206398

A ispred spoljnog bedema, na pola metra povišenom platou, su recimo ovakve vodootporne klupe za sunčanje, druženje i noćne žurke.

Pogledajte prilog 206395

To ja zovem "Plaža" zbog nade da će se ipak jednom završiti Interceptor, pa će Beogradske obale ponovo moći da postanu prava plaža, kao danas Lido, kao što su oduvek i bile. To je suštinski deo našeg grada, nešto u genima naših predaka, i ne sme se zaboraviti. Ma koliko morali čekati da se to ponovo desi. Neka u međuvremenu bar ime dela obale bude potsetnik na tu obavezu. Takođe, ovde može, ali i ne mora, da bude pristanište za čamce.


3. Zašto produbiti rov i ispuniti ga vodom u bar nekoj, bližoj ili daljoj okolini Vodene kapije?

Prvo, zato što će retko ko hteti da šeta pored obale Save po dnu rova, pa da od zidova ništa ne vidi ni levo ni desno. Zato se ništa od šetališta ne gubi ako se to ispuni vodom kao što je ranije i bilo. Pa zatim zato što je Sava previše blizu, pa će ovde ionako biti vode, pa samim tim i taloga, i blata, i divljeg rastinja iz tog taloga. Ništa se gubi da se prizna postojanje realnosti da je ovo VODENA KAPIJA, koja je NAPRAVLJENA tako da bude u vodi. Pa da pustimo da tu i bude čiste vode koja teče, umesto male rupe pune đubreta, blata, ustajale vode i zaostalih bara. Pa onda zato što je ovde upravo tako i bilo, i što je SVAKA kapija u tvrđavi imala rov ispred sebe. Inače ne bi ni postojala. Ovo nije ni šetalište, ni linijski park, ni art egzibicija, nego TVRĐAVA. Od ovoga su zavisili životi ljudi, ne samo u Srbiji. Pa imamo obaveze i prema njima, i prema sopstvenoj savesti da prikaz istorije bude onoliko realan koliko može da bude.

Ovo želimo ...

Pogledajte prilog 206392

... a ovo ne želimo

Pogledajte prilog 206391


Nastavak u sledećoj poruci.

Наравно да јесте твоја произвољна маштарија, потребно је очистити обалоутврду од муља, такође и то што ти називаш спрудом а што је такође нанос муља. Поглед би са очишћеног шпица обалоутврде био једнако леп, без прављења његовог продужетка. Ало добро и да се продужи шпиц обалоутврде, онда ће сама река наносити још и још муља и једног дана направити брану преко реке и.. Онда нема природне одбране ВРО од људи, већ они слободно преко тог наноса могу да посећују острво, а ти си ако се добро сећам против тога..

И онда ће једног дана неки нови Зума да каже, па хајде да бетонирамо ту брану као утабану стазу кроз паркић..

Начекаћеш се до реконструкције приобалног бедема, а Водене капије тек..

Неће нико ништа стављати у корито реке, јер управо за тим нити има потребе нити смисла. Тврђава је доминатна у односу на новобеоградски кеј и то не сме да буде нарушено ничим са новобеоградске стране.

Никаква плажа на отвореној реци пловној реци не долази у обзир, то уз бедеме је муљ који чека да буде очишћен и никаква плажа ту нити је планирана нити би било нормало правити је. Дубина реке се нагло повећава, река је пловна, ту се спајају две водене струје и вртложе. Она између два моста је била дивља и затворена је шта мислиш због чега?

За водене спортове је Савско језеро, где је вода мирна и чиста, па опет има инцидената онолико.


Раније је ров био испуњен водом само када је ниво Саве био висок. Зашто бисмо уклонили данашње шеталиште, да би на његовом месту ископали ров који данас не би служио ничему, осим да се у њему скупља устајала вода?

Некада је била тврђава, сада је градски парк и археолошко историјски споменик. То ти желиш да се као дете вратиш у неке раније епохе, али онако како ти замишљаш да је било, данас је потреба људи што се тог простора тиче другачија.

 

[Вожд]

Nastavak iz prošle poruke.


4. Čemu drveno proširenje staze po vrhu spoljno bedema?

Da za početak kažemo da nam to proširenje ne treba. Za nuždu možemo i bez toga. I širina staze koja već postoji na brhu bedema može da posluži. Anonimni projektanti "Promenade" Beograda na vodi su nam već odredili sudbinu: Kolika nam je zauvek dovoljna širina staze pored svih Beogradskih reka. Za sve milione budućih Beograđana i budućih standardnih 40 stepeni u hladu. To su zatim naravno preuzeli projektanti linijskog parka. Pošto je drveno proširenje na bedemima davno istrulilo i nestalo, ipak je do danas preostali deo "skrivene staze" iz 17. i 18. veka po širini jednak čak polovini te savremene širine šetališta, odnosno onome što nam je SADA određeno kao velikodušni i običnoj raji sasvim dovoljan poklon za jedan smer kretanja. Ako je tobože samo vojnicima trebala OVOLIKA širina (ustvari im je trebala veća, otuda drveno proširenje), to je maltene kao da je nekada vojnika na tvrđavi bilo koliko će ubuduće biti svih Beograđana. Odnos širina novog i starog šetališta vidite ovde. Tačno polovina širine:

Pogledajte prilog 206415

I ne samo to. Kao što lepo vidite ovde dole, metalni most koji decenima stoji i sasvim lepo služi kao jedini prolaz svima, i biklistima i pešacima, je ustvari ili jednak ili čak za nijansu uži od širine postojećeg "skrivenog puta" po vrhu spoljnog bedema. Pa ako vam se baš ne dopada drveno proširenje, za nuždu nema problema da ljudi idu i po postojećoj širini staze na vrhu spoljnog bedema.

Pogledajte prilog 206414

Ali šta je sa tim problem? Staza na vrhu spoljnog bedema je jedino mesto sa koga se dobro vidi fasada i ceo kompleks Vodene kapije 1. Mnogo ljudi će ovde zastajati da fotografišu ubuduće svetski poznatu, ikoničnu sliku vodenog ulaza u "Beogradsku tvrđavu na vodi". Zapadni propagandno-ekološki narativ po definiciji. Ali kako će onda u takvoj gužvi ljudi da se mimoilaze? To je ista potreba koju su imali i vojnici koji moraju da trče i brzo se mimoiđu da bi skoro trenutno stigli na svaki deo bedema koji je napadnut. Ponovo se sudaramo sa neumoljivim diktatom logike prostora. Staza mora da bude šira. Dodatno, da deca i stari ljudi ne bi padali u rov, prema rovu mora da postoji ograda. Što znači da se i samo zbog toga mora praviti neka ozbiljna i čvrsta konstrukcija koja je bočno pričvršćena na spoljni bedem. Nešto što može da izdrži bočni pritisak 50 ljudi koji su nagnuti na nju. Pa ako je nešto što visi sa strane već neophodno (zbog ograde staze) zašto onda ne napraviti i proširenje u širini čitave šetne staze uz reku, kao što je uostalom originalno i bilo? Ponovo nemamo puno izbora.


5. Zašto premostiti otvor u spoljnom bedemu, tj spojiti uzvodni i nizvodni deo šetne staze po vrhu dva odvojena segmenta spoljnog bedema?

Prvo zato što bi onda ostalo samo šetalište po vrhu unutrašnjeg bedema, a ovako, spajanjem, dobijamo još jedno, po spoljnom bedemu. Koje je, uz proširenje, i samo za sebe jednako širini šetališta uz Beogradske obale koje nam je vlast odredila kao zauvek dovoljne. Drugi razlog je što su dva dela previše blizu, pa će, kad se bedemi ponovi sazidaju do pune visine, svi tinejdžeri, kompletna muška populacja i znatan deo ženske da dokazuje hrabrost skačući sa jednog dela na drugi.

Pogledajte prilog 206417

Pogledajte prilog 206416

Pogledajte prilog 206412


6. Zašto veza čamacem ili skelom baš na kraju leve obale Save?

Jedan od razloga je što će duž čitave desne obala Save nezajažljivom tajkunskom izgradnom gusto pakovanih ogromnih zgrada i svepristnih aneksa u podnožiju, desna obala biti toliko popunjena od Ade Ciganlije do Pančevačkog mosta da će to biti isključivo visoko urbanizovano područije usijanog betona i čelika. Zato će svi koji na reci traže baš obalu reke, a ne Menhetn, da pređu na levu obalu Save. Da tamo šetaju ili voze bicikl. Ta staza vodi iz bloka 45 do ušća. Pa kad ona dođe do kraja kopna leve obale, negde mora da se nastavi. To znači da na kraju leve obale Save mora da postroji prevoz preko reke na desnu obalu. Čamac ili, za bicikliste, skela. Naravno da se može razmišljati i o pešačkom mostu. Međutim objasnio sam zato on može biti samo blizu Brankovog mosta (postavljen više nizvodno uništio bi dragocene i zaštićene vizure sa tvrđave). A onda je pitanje da li se tako postavljen most blizu mosta i dalje isplati. Ili je obična skela i jeftinija i interesantnija.

Kao što vidite, sva rešenja koja sam ovde prodložio nisu rezultat slučajnih izbora ili preterane maštovitosti, nego logičnom analizom slede iz karakteristika prostora, iz onoga što nam je unapred zadato kao objektivna realnost i zato polazna tačka dizajnerskog zadatka.

Pogledajte prilog 206413

Које проширење и над чим, разрађујеш нешто чега нема, кажеш давно иструлило, а нема доказа да га је икада било. Да, половина пешачке стазе, а заборављаш бициклистичку уз реку, на којој си жестоко инсистирао на неким другим темама. Сада бар може да се посади неко дрвеће да штити од тих 40 степени, где да се посади ако се ископа твој канал за муљ?
Метални мост је привремено решење и надам се да ће стаза ту бити једнаке ширине као и пре моста.

Ено их и остале читаве капије доњег града па их нико не слика као

ubuduće svetski poznatu, ikoničnu sliku vodenog ulaza u "Beogradsku tvrđavu na vodi".

Ова се не може реконструисати, већ само конзервирати. Такође и спољни бедем.

Опет, зашто би копао ров, па над њим правио металну стазу? А друго, ако правиш тако масивну конструкцију и ушрафљујеш је у спољни бедем, то би изазвало његоово оштећење.


Ту се ретко залази чамцима, управо због ушћа, ковита које праве две реке приликом сусрета, такође и судара ваздушних струја.

Пешачки мост између МСУ и Бетон хале је и раније планиран и не угрожава визуру тврђаве.

Све што си овде написао су дечја маштања и ред је да се сусретнеш са реалношћу.

 

[Zacard]

Zumu kad pukne opsesija na neku temu moram da batalim minimum 7 dana dok se ne ohladi.

 

[Zuma]

Све што си овде написао су дечја маштања и ред је да се сусретнеш са реалношћу.

Uvek mi pada na pamet šta bi se desilo kad bih odgovarao na način kojim se meni obraćaju. Pa da vidmo ko je elokventiji, bolji psiholog, ko ima više talenta, znanja i strpljenja za TAKAV razgovor. Ili godina, pošto je to i pitanje iskustva. Ali OK, slažem se, dosta jer bilo ovakvog dijaloga koji ne vodi nikuda. Skoro sve što si napisao nije tačno, pa ne bi bilo teško ponovo odgovoriti, ali prosto nema smisla jer vidim da se vrtimo u krug. Na skoro sve ove primedbe sam već odgovorio, i to bar dva puta na različite načine. Zaista ne mogu PONOVO da objašnjavam mehanizam taloženja peska u reci, da je ovde istureni rt na levoj obali prirodna tvorevina koja je oduvek postojala, koja zato neće izmeniti tok reke i čiji su oblik dizaneri obaloutvrde trebali da slede još kad su je pravili, zatim zašto se Vodena kapija u svom glavnom delu može rekonstruisati bez nesigurnosti oko njenog izgleda koja bi bila iole veća od nesigurnosti rekonstrukcije ostataka tvrđave, zašto je od ogromne važnosti za Beogradsku tvrđavu da se baš Vodena kapija 1 potpuno rekonstruiše i dobro vidi, zatim kako bi posetiocima tvrđave izgledao pešački most negde oko nizvodnog kraja Beton hale uzevši u obzir da bi bio bukvalno pored (ili čak ispod) nekoliko dragocenih vidikovaca, a još najmanje imam strpljenja da sada za svega nekoliko ljudi pravim komparativne tabele sa analizom prednosti i mana svih teorijski mogućih rešenja ozbiljnog problema prostorno konfliktnih funkcija Vodene kapije. Problem koji zaista nije lak jer je, uz pare i neke druge stvari, upravo to zaustavilo dalji rad na Vodenoj kapiji. Koga mrzi da sa dovoljno razumevanja čita šta sam do sada napisao, pa, jedino što je u tom slučaju moguće je da mu prosto kažem da je izloženi koncept najbolji kompromis koji se OVDE može postići.

Jedino što trenutno vidim da nije dovoljno objašnjeno je pitanje bivših i budućih "plaža" u Beogradu, kontakta sa vodom ili čak kupanja u reci, što je vezano za kvalitet vode. O tome malo kasnije pošto je i to jedan od mnoštva kriterijuma koje sam razmatrao zato što se i takve stvari moraju uzeti u obzir kad biramo kako treba da izgleda priobalje Beograda za mnoge buduće decenije. Jer, nažalost, upravo se takve odluke baš sada donose.

Ali ako čak i ljude na Beobuildu mrzi da tome posvete malo više svog izgleda naročito dragocenog vremena (ovde moram ponovo izuzeti i pohvaliti Vožda iako se ne slažem sa njim), onda je jasno kako mora da izgleda proces odlučivanja u vlasti.

 

[astrodule]

Zaboravili smo kako reka treba da izgleda.

Što se tiče novih mesta - od Juge do ušća ima 50 mesta za splavove. Otprilike 15m za splav, pa 15m praznog prostora. Videćemo kako će to izgledati

Ispravka, od Juge do ušća su mesta 16-50
1-15 su od Šlepa do Džona Kenedija.

 

[Zuma]

Znate li gde je mesto za splav broj 1 ?

Obratite pažnju na oznake na šetalištu. Bili su vidljivi prošle godine. Nalazi se tačno preko puta Lida i maltene u nastavku starog Zemunskog keja. Kažem maltene jer je obala reke između njih ipak PRODATA PRIVATNIKU (Hidro baza)! Pa ćemo imati Zemunski kej iz davne 1889. godine, pa veliku modernu ZGRADU privatnog "sportsko-tržnog centra" (pola u vodi pola "na suvom" ispod obaloutvrde), pa beskonačni niz splavova do ušća. Ne znam drugi slučaj da je prodata reka, tj vodno zemljište. I to baš preko puta Lida? Oni su prvi koji će masno da zarade (zajedno sa "pokroviteljima" iz senke) a posle njih splavovi. Počevši od počasnog, Prvog.

To naravno znači i da stari kej ne može da se nastavi. Svakako ne u svom nižem delu, a u gornjem bi gledao u zid zgrade umesto u reku i Ratno ostrvo. Taj pogled je prodat.

Početak splav lokacije 1

Kraj splav lokacije 1

Splavovi su dakle samo nastavak "obalskog" biznisa. Iz Insajdera:

"Prema urbanističkom planu predviđeno je da se na toj lokaciji gradi sportski kompleks s tim da će novi vlasnik imati mogućnost da na najviše 120 kvadrata izgradi i objekte komercijalne namene – hotel, ugostiteljski objekat, trgovine.

Na primedbe da će na ovaj način pristup delu obale biti omogućen samo onima koji za usluge privatnog objekta mogu da plate, iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda za Insajder navode da je i starim detaljnim urbanističkim planom, usvojenim početkom devedesetih, na toj lokaciji takođe planiran komercijalni sadržaj i to u većem obimu. Taj plan je predviđao izgradnju ugostiteljsko turističkog objekta od 400 kvadrata ali u okviru vojne hidro- baze.

Popović: Ko god da kupi po najvećoj ceni je dobrodošao​

Deo dunavskog keja prodat kao parcela bez značaja za grad i njegove stanovnike (2017. godina)

Deo dunavskog keja prodat kao parcela bez značaja za grad i njegove stanovnike

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda prodala je prošle nedelje deo obale na Zemunskom keju. Prema propisanoj nameni, na ovoj lokaciji će biti izgrađen sportski kompleks, ali i prateći komercijalni objekti. 600 kvadrata parcele uz šetalište kupila je za oko 300.000 evra...

insajder.net

 

[astrodule]

Mislim da su oznake trenutno samo orijentacione prirode. Treba biti svestan da je ovaj plan, koji je u teoriji dobar, napravljen na brzinu bez detaljnijeg proučavanja obale, kao i objekata koji se nalaze između oznake i same reke.

Naravno, biće to podložno promenama, naročito kada splavovi budu počeli da se postavljaju, a i ranije kada budu krenuli da im obezbeđuju priključke za vodu i struju.

 

[Zuma]

Licitacija je već završena za mnoga mesta. Nisam siguran da naknadno smeju da pomeraju lokaciju splava ako je neko već platio za baš tu lokaciju. Mada nisam pratio šta je bilo na licitaciji a šta nije.

 

[astrodule]

Mene niko ne može da ubedi da su oni detaljno snimili same lokacije splavova u rečnom koritu. Vrv su samo pogledali Google Earth i poslali ekipu da od tačke A do tačke B na svakih X metara sa Y metara razmaka iscrta lokacije na šetalištu. Zato me ne bi čudilo da je na nekim mestima nemoguće postavljanje splavova i prilkjučaka zbog nekih problema. No, "živi bili pa vidjeli" što bi rekao drug Valter

 

[Skyrunner]

Sklonjeni su splavovi kako ne bi ružili obalu, ali je zato ostao Kopernikus sa sve dva sprata i liftom. Genijalno