Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

[solecar]

Meni lično smeta, izvini Saša što se ne slažem sa tobom u potpunosti, to nametanje ćirilice. Svi ti koji smatraju da nisi pravi Srbin ako ne pišeš ćirilicom, meni su u raqngu onih feministkinja. Naprimer, veća prašina se digne kada se kaže "žena pisac" umesto "spisateljica", nego kada neki muškarac prebije ženu. Da li je veći Srbin onaj što piše ćirilicom, zna sve pesme Stoje i sl. i ne zna da koristi svih sedam padeža (pri tom ne mislim na one sa Južne pruge) ili onaj koji piše латиницом, pri tom sluša rock i radi kao naučnik, a pri tom koristi svih sedam padeža? Ili je možda veći Srbin onaj koji govori Beogradska tvrđava i park Kalemegdan, a ne zna ko je Branislav Nušić ili onaj koji govori Kalemegdan a radi na sakupljanju i sortiranju biljaka i pravljenju čajeva, melema i preparata od istih?

Možda nisi hteo da kažeš ovo što sam napisao, ali tako zvuči tvoj post. O mojim razlozima zašto preferiram latinicu, možemo u adekvatnoj temi.

 

[Igor]

Vratimo se temi

 

[jovanovm]

Ne znam ko je pravi Srbin ili ko je pravi feminista, ali pravi forumaš uvek kaže: "vratimo se temi".

 

[relja]

johnny_s » 03 Sep 2021 07:32 pm[/url]":2vkkio2r]

relja » 03 Sep 2021 03:56 pm[/url]":2vkkio2r]Radi objektivnosti , pa ja sam ovde na forumu prvi obavestio o sramoti na kosturnici... i naveo još jedan primer na prethodnoj strani...

Izvini što sam možda bio previše oštar, ali neodržavanje Tvrđave mi posebno ide na živce, naročito što od svih JP sa kojima sam imao ikakav kontakt, ovi su jedini koji nikad nisu ni prstom mrdnuli. Potpuni bahati lezilebovići koji uništavaju nešto što je tu već stotinama (a nešto i hiljadama) godina.
Tako da, izvini još jednom, moje nerviranje nije imalo nikakve veze sa tobom.

Nema razloga da mi se izvinjavaš, potpuno si u pravu.

Da se vratimo temi, ponoviću svoje pitanje od pre par strana

relja » 03 Sep 2021 12:05 pm[/url]":2vkkio2r]

Вожд » 31 Aug 2021 05:09 pm[/url]":2vkkio2r]

U bre...tek sad sam saznao da se u ovom "preseku", osim delova konstrukcija bedema iz različitih epoha - nalaze i ostaci neke građevine, koji su praktično nevidljivi za posetioce, em su nepristupačni, em zarasli u vegetaciju, em nema vidljive table (bar ja nisam video).

Da li može neko da objasni o kakvim ostacima se radi?
Hvala.

 

[Arahne]

Vojni toalet-blockhaus na planovima. Ispod njega je velika (ogromna) septička prostorija (nije jama). Vidi se mali ulaz u tu prostoriju kada se dođe do breše na JI bedemu sa JI strane. Pripada periodu posle 1717. Objavljena je u zborniku/izložbi o Baroknom Beogradu.
https://www.academia.edu/39645597/Po%C4 ... _1717_1739
https://www.academia.edu/39599000/New_G ... ral_Europe

 

[relja]

Iliti - "mokri čvor"
Hvala na objašnjenju, Arahne.
Pa i ako je "klonja" nema smisla da stoji ovako...

 

[MC_]

Iza crkve Ruzice, na bedemu, nalazi se jedna skoro razrusena galerija, sa nekim podupiracima.
Ceo taj deo bedema se raspada.

 

[DraganSt]

Bender Rodriguez » Pet Sep 03, 2021 2:45 pm[/url]":2vnzegu3]
Zato ti rekoh ranije - pusti ti nas, nemoj da se takva moralna i intelektualna gromada blati i prlja raspravama sa nama nižim kastama. Vidiš da nema vajde od toga. Bolje probaj na nekom drugom mestu sa nekim boljim narodom.

Opusti se Bender, nista strasno ako pogresis u govoru. Evo jedno istrazivanje psihologa pokazuje da ljudi kojiima ne smetaju pravopisne greske, spadaju u ekstraverte, onima kojima greske smetaju su introverti. Istraživači su došli do još nekih otkrića, uglavnom očekivanih. Citiram "Ljudi sa višim skorovima na prijatnosti nisu marili za gramatičke greške. Studija je otkrila i da je druga grupa ljudi, pojedinci sa niskim skorovima na Prijatnosti, bila iziritirana greškama. Podsećanja radi, pojedinci sa visokim skorovima na ovoj osobini su saradljivi, puni razumevanja i simpatije za druge. S druge strane, oni sa niskim skorovima na istoj osobini pokazuju suprotne karakteristike – nedostaje im empatije i sopstvene interese stavljaju ispred tuđih."

Izvor: https://www.psihoverzum.com/ako-vas-ner ... introvert/

 

[MC_]

Arahne » Sub Sep 04, 2021 10:37 am[/url]":5wxhhp3w]Vojni toalet-blockhaus na planovima. Ispod njega je velika (ogromna) septička prostorija (nije jama). Vidi se mali ulaz u tu prostoriju kada se dođe do breše na JI bedemu sa JI strane. Pripada periodu posle 1717. Objavljena je u zborniku/izložbi o Baroknom Beogradu.
https://www.academia.edu/39645597/Po%C4 ... _1717_1739
https://www.academia.edu/39599000/New_G ... ral_Europe

Da li je bedem na mestu vojnog toaleta razrusen da bi se izgradio pomenuti toalet ili je porusen ranije ili kasnije.
Radi se o razrusenom turskom bedemu na tom mestu.

Fascinantno je kakvu su paznju tvrdjavi poklanjali njeni austrijski graditelji.

 

[relja]

MC_ » 05 Sep 2021 10:33 pm[/url]":34zcdsz9]

Arahne » Sub Sep 04, 2021 10:37 am[/url]":34zcdsz9]Vojni toalet-blockhaus na planovima. Ispod njega je velika (ogromna) septička prostorija (nije jama). Vidi se mali ulaz u tu prostoriju kada se dođe do breše na JI bedemu sa JI strane. Pripada periodu posle 1717. Objavljena je u zborniku/izložbi o Baroknom Beogradu.
https://www.academia.edu/39645597/Po%C4 ... _1717_1739
https://www.academia.edu/39599000/New_G ... ral_Europe

Da li je bedem na mestu vojnog toaleta razrusen da bi se izgradio pomenuti toalet ili je porusen ranije ili kasnije.
Radi se o razrusenom turskom bedemu na tom mestu.

Fascinantno je kakvu su paznju tvrdjavi poklanjali njeni austrijski graditelji.

Mislim da to nije jedina prostorija unutar bedema... malo dalje u bedemu se u novu tla nalazi otvor za mala vrata....
PS - ja doduše još uvek nisam stigao da pročitam radove koje nam je Arahne ljubazno servirao da nešto i naučimo....

 

[Arahne]

MC_ » 05 Sep 2021 09:33 pm[/url]":14if26pi]

Arahne » Sub Sep 04, 2021 10:37 am[/url]":14if26pi]Vojni toalet-blockhaus na planovima. Ispod njega je velika (ogromna) septička prostorija (nije jama). Vidi se mali ulaz u tu prostoriju kada se dođe do breše na JI bedemu sa JI strane. Pripada periodu posle 1717. Objavljena je u zborniku/izložbi o Baroknom Beogradu.
https://www.academia.edu/39645597/Po%C4 ... _1717_1739
https://www.academia.edu/39599000/New_G ... ral_Europe

Da li je bedem na mestu vojnog toaleta razrusen da bi se izgradio pomenuti toalet ili je porusen ranije ili kasnije.
Radi se o razrusenom turskom bedemu na tom mestu.

Fascinantno je kakvu su paznju tvrdjavi poklanjali njeni austrijski graditelji.

Ne, u pitanju je breša - "prolom" na mestu eksplozije avionske bombe 6. aprila 1941. Na istom mestu je napravljena breša i prilikom opsade 1688.
MP. BT. strane 136-137.

 

[dex libris]

Drakche » Пон Авг 30, 2021 7:11 am[/url]":yylpnihp]Moze se reci je Beograd imao srece koliko i nesrece u svojoj istoriji. Geografski polozaj je, uprkos razaranjima, ucinio da Beograd danas bude na strani lepih gradova Evrope. Barem po proceni stranih turista, mi, naravno, nikad nismo zadovoljno.
Mogao je biti puno bolji i lepsi, ali i mnogo gori.

Vise mi nedostaju zgrade koje su unistene u 20. veku, nego citava istorija razvitka grada koju nismo imali zbog Osmanlija.
Ipak, da austijanci nisu ustupili grad turcima (50ak godina pre Karadjordja) tvrdjava bi danas izgledala znatno drugacije. Verovatno bi bila naselje, umesto parka.
Opet, ne znamo kakav bi tok istorije bio da Beograd nisu preuzeli Turci. Mozda bi tek 1918 postao srpski, a mozda ni tad.

Već su Turci posle uništenja Beorada u opsadi 1690. godine počeli da napuštaju obnavljanje civilnog naselja u Donjem Gradu a posle novog velikog razaranja 1717. godine su Austrijanci potpuno napustili koncept tvrdjave sa civilnim naseljem i započeli izgradnju novog grada izvan tvrdjave. Stoga, naselje u tvrdjavi ne bi bilo više nikada obnovljemo bez obzira na to ko bi držao tvrdjavu u posedu.
Medjutim, da se Austrijanci nisu tako jadno poneli u ratu 1739. godine, novi civilni Beograd bi opstao do danas i po lepoti i položaju bi bio u rangu Praga, sa dominantnom siluetom katedrale... i verovatno nikada ne bi bio srpski, kao što kažeš.

 

[dex libris]

relja » Пет Сеп 03, 2021 12:05 pm[/url]":1tebsm2k]

Вожд » 31 Aug 2021 05:09 pm[/url]":1tebsm2k]

U bre...tek sad sam saznao da se u ovom "preseku", osim delova konstrukcija bedema iz različitih epoha - nalaze i ostaci neke građevine, koji su praktično nevidljivi za posetioce, em su nepristupačni, em zarasli u vegetaciju, em nema vidljive table (bar ja nisam video).

Da li može neko da objasni o kakvim ostacima se radi?
Hvala.

Austrijski blokhaus, preteča bunkera, rani primer, na 2 nivoa, pokušaću da pronadjem slike kad mi se komp vrati sa remonta... Na tom mestu je jer je to bilo najosetljivija tačka kroz koju su upadale mnoge vojske - 1456, 1688, 1690... period gradnje 3. decenija XVIII veka.

Edit:
Arahne, izvinjavam se, nisam video tvoj kompletniji odgovor, gledao sam prethodne stane

 

[Arahne]

Nema problema. Jedino što nije bunker na dva nivoa nego toalet (wc) sa mestom za sedenje u gornjem nivou, delom gde propada rezultat sedenja i donji nivo gde se taložio otpad kao rezultat sedenja. Ovo je najkulturnije kako mogu da se izrazim..... Mada je pored otpada bilo i odbačenih raznovrsnih stvari, delova odeće posuda, itd....
Mislim da su moje kolege to veoma dobro objasnile u gore navedenim publikacijama....

 

[dex libris]

Hvala, Arahne... ostalo mi je u sećanju da je gornji nivo bio za sneštaj posade a da je latrina bila na donjem nivou.

 

[Arahne]

Zbog toga sam i pokušao da objasnim. Gornji nivo je imao podužni otvor u podu uz JI zid na kojem su tzv. puškarnice ( > ), a otvor vodi u donju prostoriju koja je baš velika, veoma lepo ozidana (lepo očuvan svod). Veza otvora u podu i same prostorije je bila zatrpana obiljem rastresite zemlje i mora predmeta.
Tako da je smeštaj u smislu spavaonica, nemoguć. Ovo je inače bilo prvi put da kopam WC pa se još uvek sećam svoje fascinacije celom konstrukcijom. Sledeće godine smo radili rimsku latrinu, te smo uočili da se neke stvari ne menjaju.>

 

[GOJE]

Znači bunker za austrijski puškomitraljez iz 1730-ih, koji opaljuje samo na dole. Dobro da debela berta nije bila još izmišljena u to vreme.

 

[dex libris]

Arahne » Чет Сеп 09, 2021 2:08 pm[/url]":2f9z50ek]Zbog toga sam i pokušao da objasnim. Gornji nivo je imao podužni otvor u podu uz JI zid na kojem su tzv. puškarnice ( > ), a otvor vodi u donju prostoriju koja je baš velika, veoma lepo ozidana (lepo očuvan svod). Veza otvora u podu i same prostorije je bila zatrpana obiljem rastresite zemlje i mora predmeta.
Tako da je smeštaj u smislu spavaonica, nemoguć. Ovo je inače bilo prvi put da kopam WC pa se još uvek sećam svoje fascinacije celom konstrukcijom. Sledeće godine smo radili rimsku latrinu, te smo uočili da se neke stvari ne menjaju.>

Rimsku latrinu na Glacu?

 

[dex libris]

Arahne » Чет Сеп 09, 2021 2:08 pm[/url]"f73lu69]Sledeće godine smo radili rimsku latrinu, te smo uočili da se neke stvari ne menjaju.>

:lol:

 

[Arahne]

[/quote]
Rimsku latrinu na Glacu?
[/quote]
Rimsku latrinu na ulazu u Kalemegdan. Istraživanja na Glacu su započeta 10 godina kasnije.

 

[dex libris]

:kk: Arahne.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

dex libris » Чет Сеп 09, 2021 12:16 pm[/url]":1ce7y5aa]

Drakche » Пон Авг 30, 2021 7:11 am[/url]":1ce7y5aa]Moze se reci je Beograd imao srece koliko i nesrece u svojoj istoriji. Geografski polozaj je, uprkos razaranjima, ucinio da Beograd danas bude na strani lepih gradova Evrope. Barem po proceni stranih turista, mi, naravno, nikad nismo zadovoljno.
Mogao je biti puno bolji i lepsi, ali i mnogo gori.

Vise mi nedostaju zgrade koje su unistene u 20. veku, nego citava istorija razvitka grada koju nismo imali zbog Osmanlija.
Ipak, da austijanci nisu ustupili grad turcima (50ak godina pre Karadjordja) tvrdjava bi danas izgledala znatno drugacije. Verovatno bi bila naselje, umesto parka.
Opet, ne znamo kakav bi tok istorije bio da Beograd nisu preuzeli Turci. Mozda bi tek 1918 postao srpski, a mozda ni tad.

Već su Turci posle uništenja Beorada u opsadi 1690. godine počeli da napuštaju obnavljanje civilnog naselja u Donjem Gradu a posle novog velikog razaranja 1717. godine su Austrijanci potpuno napustili koncept tvrdjave sa civilnim naseljem i započeli izgradnju novog grada izvan tvrdjave. Stoga, naselje u tvrdjavi ne bi bilo više nikada obnovljemo bez obzira na to ko bi držao tvrdjavu u posedu.
Medjutim, da se Austrijanci nisu tako jadno poneli u ratu 1739. godine, novi civilni Beograd bi opstao do danas i po lepoti i položaju bi bio u rangu Praga, sa dominantnom siluetom katedrale... i verovatno nikada ne bi bio srpski, kao što kažeš.

Заиста би личио на Праг, али може и обрнуто, да није било догађаја који је недавно имао годишњицу од 5 векова, наиме културни, па и архитектонски утицаји у историји Европе су се ширили са југа и то баш са простора нашег полуострва - према северу и западу, а касније се враћали у разним стилским варијантама. Београд у 15. веку изгледа као градови средње Европе, а дело је српског владара, зар не!

Београд би у сваком случају постао српски град, само је било питање тренутка. Јер мултиетничка царства нису имала будућност, а најбољи доказ је то - што данас не постоје ни једно ни друго !

 

[Drakche]

Austrijanci su imali velike planove za Beogradsku tvrdjavu. To si vidi iz tadasnjih planova, ilustracija i sl. Ono sto je ostvareno je bila samo osnova.
Tvrdjava jeste bila i ostala vojna utvrda pocevsi od njih, ali mislim da bi, u slucaju da je Beograd tokom 19 veka (za austrougarsku - doba relativnog mira i prosperitita unutar granica njihove monarhije) ostao pod Austro-Ugarima, sigurno bi postao nesto vise od vojne baze. Verovatno ne civilno naselje, ali bi ga austrijanci 'nabudzili' dobro.

Mislim, i bez ove price iz alternativne istorije, Tvrdjava je na samom pocetku 20. veka, pre ratova, bila prilicno puna sadrzaja.

 

[jovanovm]

Jeste, donji grad je porušen između dva rata. Odavno se na forumu i drugde zalažem za rekonstrukciju bar par ovih objekata i useljenje muzejsko-kulturno-umetničkog kompleksa.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

То што је било пуно садржаја, не значи и вредних. Толико фотографија је сада доступно из којих се виде да су нестале углавном поједине приземне кућице у Горњем и Доњем граду код амама, сада планетаријума. Једина значајнија здања су била Пашин конак, касније српски Ђенералштаб и једно новије здање слично данашњем здању Завода за заштиту споменика, некад Војног музеја, било је на месту Победника.

А највише недостају и највреднији су Деспотов град и замак који су уништени још крајем 17. века, али не сасвим. Касарне у Доњем граду нису вредне обнове, само би уништиле поглед на Ушће и природу, пејсажни врт који је ту настао у прошлом веку. За музеје има пуно места у разним просторима Калемегдана и у Београду.