Komentar na stepenice - da, to su te na koje sam i mislio. Mnogo manje strmo i manje uglacano od kineskog zida, mnogo manje posetilaca. Mozda bi metalni rukohvat trebalo da bude dostupniji, ali inace mi je sasvim ok. Ta strmost ima neki sarm, na kraju krajeva. Da ne bude da pricam na prazno - spustio se tu u klizavim patikama pre 5 dana. Nikakav problem. Rukohvat pomaze. Naravno, to je samo moje misljenje.
@relja
Svidja mi se diskusija, da nastavimo?
Slažemo se oko naziva kapija, da!
Što se sahat kule tiče, koliko ja znam, ona je građena između 1740 i 1789, tj. za vreme osmanske vladavine. Po arhitekturi, tipičan mi je primer svedenog osmanskog baroka, i nije nikakav izuzetak da venecijanski arhitekta (Andrea Cornaro, koji je ustvari rodjen na Kritu) gradi kod osmanlija. No pak ne znam konkretno i nisam mogao da vidim planove te ne mogu da tvrdim. Ono što znam je da imaš "sat kule" (sahat kulesi) u mnogim gradovima carstva, i dosta njih liče na beogradsku. E sad, često ćeš naći slike gde su kule od kamena, bez bele fasade, ali ima par primera iz perioda koji se mogu naći.
Prijepolje,
Sofija,
Gabrovo,
Drjanovo,
Botevgrad,
I opet, koliko ja znam, javni sat su Austrijanci montirali u civilnom delu grada, ali ne u tvrđavi. Ne kažem da nije moguće da je ovo austrijski projekat, ali po svemu navedenom (datum izgradnje, tradicija izgradnje sat kula, izgled zgrade), čini mi se jasnim osmanskim spomenikom.
Sto se česme tice - tu se zavrsavao prvi vodovod Beograda, onaj rimski, koji su Osmanlije samo odrzavale i nadogradjivale. U pravu si da nema izvor - pogresno sam se izrazio.
Samo kazem, po meni - krošnja ne smeta estetski, vec dopunjuje česmu. I mislim da kao pripadniku mističnog reda Hadži Bektaša, i Sokoloviću ne bi krivo drvo smetalo. No naravno ne možemo mu u um prodreti.
Sto se Djumrukane tice - zgrada ima elemente svega. U nasoj arhitekturalnoj istoriji se prodaje kao prva "evropska" zgrada, ali to je pomalo cudan termin. Uostalom, nije da zgrade po istanbulu nisu smisljali austrijanci, a gradili isto tako vlasi, cincari, bosanci, turci, srbi, albanci, itd..
Kazem da je bukvalno drzavna zgrada bila, jer je tu knez Milos u ime sultana skupljao taksu za prevoz robe. Naziv je na turskom - Gumruk hane, ili u prevodu carinska kuća, tj. carinarnica. Da je Knezevina Srbija imala elemente drzavnosti - jasno! Slazem se. I delimično su ti elementi nastali upravo kreativnim tumačenjem berata o autonomiji. Ali je zgrada po svojoj funkciji bila takodje drzavna zgrada osmanskog carstva, jer su joj ime i funkcija proizilazili iz osmanskih, a ne srpskih zakona, a prihodi skupljali za cara u carigradu. Osnova srpske autonomije u tom periodu je bila lična - Knez Miloš je skupljao porez za cara (koji je kasnije promenjen u paušal), a za uzvrat dobijao pravo da upravlja pravoslavnim stanovništvom (kasnije i jevrejskim, pa i romskim). Stoga - srpske institucije su takođe bile osmanske institucije, bar do druge polovine 19. veka. Knez Miloš je na svoj konak u Beogradu (više ne postoji, na mestu današnje zgrade Patrijaršije) postavio sultansku tugru. U tom smislu kažem da je osmanska državna zgrada. Znam da zvuči provokativno, ali namerno to kažem da se vredi zamisliti.
Izvinte ljudi što pišem krnje, promenio tastaturu usred pisanja, pa me mrzelo da lovim naša slova u delu koji je pisan engleskom.
