Šta je novo?

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

Plato je pravljen za pjesake ne za vozila tu je razlika
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=455224#p455224:1aiskzjd je napisao(la):
Sarajevska » Čet Jun 01, 2017 2:59 pm[/url]":1aiskzjd]Upravo sam pauzu za ručak na poslu iskoristio da prošetam Kalemegdanom. Sparina neka, retko ko se šeta, u celom Gornjem gradu možda 20-ak grupica od po dvoje-troje ljudi, uglavnom stranci, i dve velike grupe nemačkih turista. Ali!

Ljudi moji! Koliko je sve prljavo i zapušteno. Bukvalno je ceo Kalemegdan posejan pikavcima i ljuskama od semenki. Ono u životu nisam video, čak i plato oko Pobednika. Kad se kod Pobednika pogleda preko ograde, prema reflektorima dole, sve je puno đubreta, flaša, kesa, limenki. Bode oči strahovito. Ona stražarnica mala kod samog Pobednika je zakatančena da se ne ulazi u nju, tako da ljudi sada ne uriniraju unutra već "samo" bacaju đubre. I to toliko đubreta da je unutra već polupuno svega i svačega. Živ me blam pojeo kada su neki mladi turisti momci i devojke, stajali pored mene i slikali i to đubre kod reflektora i u stražarnici. U svakom prolazu/kapiji nije ništa bolje. Neke povađene kocke, neka brdašca peska, đubre, pikavci, plastične čaše po onim nišama. Turbe i Sokolovićeva česma su ograđeni i ne može im se prići. Kod česme nema žive duše, nema radnika. Kod Turbeta su četiri radnika koji sede na nekim kockama, jedan igar i peva, a ostali ga snimaju mobilnim i smeju se. A pored stoji 30-40 Nemaca i čude se....
Još sve onako sparno i lepljivo, muka me je uhvatila. U životu mi nije gore izgledao Kalemegdan da prosto nisam mogao da se načudim.

E sad, sem što smo st*** kao narod pa klinci noću piju, puše i bacaju đubre svuda, da li neko ima saznanje, da nije možda na nek inačin smanjen broj ljudi koji održavaju čistoću tvrđave?

Slicnu scenu sam zatekao kada sam doveo svog partnera, inace Engleza, da mu pokazem taj moj prelepi Beograd. Decko nije nikada bio u Srbiji, vec dugo smo zajedno, red bi bio da vidi odakle dolazim. U nasem slucaju nije bilo sparno, nego je padala kisa. Nigde nikoga, sem po koji radnik obezbedjenja. Ni trunka gostoprimstva, ljubaznosti. Sta vise, jedan je pitao za cigaretu. A onda za jos dve. Neprofesionalno i jadno.

Prljavo, polomljeno, zapusteno i zaraslo. Tada se plato oko Pobednika bio radio (vec mesecima, kasnije cu saznati).

Elem, da ne mracim, svi znamo za te probleme u Beogradu, ali kako nesto promeniti? Nije u pitanju ni broj radnika, ni nemastina. Stvar je u tom nasem poremecenom sistemu drustvenih vrednosti.

Pitao sam vec na temi o Skadarliji, niko nije umeo da mi kaze. Da li kod nas postoje drustva gradjana, prijatelji Kalemegdana, Skadarlije i slicnog? Volonteri koji bi pomagali turistima, davali informacije, odrzavali park, prijavljivali kvarove?

Takodje, da li ima nacina da se "sponzorise" klupa ili stablo? Znate ono kada vidite plocicu na klupi "In loving memory of Mrs ..."

I na kraju, kako naterati korumpiranu bagru u javnim preduzecima da usmere paznju na problem sa djubretom i generalnom odrzavanju tvrdjave i Kalemegdana?
 
Ako su korumpirani onda se zakonski tretiraju a lenjost se resava smenom ;)
 
Поздрав старим форумашима од новог члана. Имам малу молбу:
форумаш Реља је поставио на стр 71 веома занимљиву и ретку фотографију из подножја испод победника. На њој је приказан тзв мали барутни магацин у доњем граду. По многим изворима, бар још од 1904. колико сам могао да проучим, то је била првобитна црква у народу позната као Марица, можда још из деспотовог времена, с обзиром да је и његов замак био у близини. Касније је од Турака претворена у џамију а на крају од Аустријанаца у барутану. Исељењем наше војске вероватно је изгубила функцију и тако дочекала савезичке бомбе.
Моја молба Рељи је да ако може ту слику опет окачи али без анотација.
Унапред хвала
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=456766#p456766:p5oae71g je napisao(la):
Каулиак » 08 Jun 2017 08:09 am[/url]":p5oae71g]Поздрав старим форумашима од новог члана. Имам малу молбу:
форумаш Реља је поставио на стр 71 веома занимљиву и ретку фотографију из подножја испод победника. На њој је приказан тзв мали барутни магацин у доњем граду. По многим изворима, бар још од 1904. колико сам могао да проучим, то је била првобитна црква у народу позната као Марица, можда још из деспотовог времена, с обзиром да је и његов замак био у близини. Касније је од Турака претворена у џамију а на крају од Аустријанаца у барутану. Исељењем наше војске вероватно је изгубила функцију и тако дочекала савезичке бомбе.
Моја молба Рељи је да ако може ту слику опет окачи али без анотација.
Унапред хвала

Pozdrav i dobrodošli na forum.
Ako ste mislili na ovu poruku na strani 71
viewtopic.php?f=24&t=102&start=1750#p377650
i ovu fotografiju

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=377650#p377650:p5oae71g je napisao(la):
relja » 23 Mar 2016 10:53 pm[/url]":p5oae71g]




http://binged.it/22wE5TM


file.php

Ja je imam samo u ovom obliku sa crvenim žigom koji je postavio prodavac na ebay.de...
 
Хвала Реља и Вожде. Мислио сам на ту слику. Иначе, како се каче слике на овај форум?
 
Још један прилог о изгубљеним светињама Беорадске тврђаве.
 
Хвала на поздравима. Треба проширити сазнања. Било би лепо да једнога дана видимо да осим оне две рушевине бивших "барутана" опет никну цркве или бар нешто са уметничким садржајем.
Е сад, иако ово није квиз, постављам испод 3 кадра узета из најстаријег српског филма "Урлих цељски и Владислав Хуњади" из 1911. Филм је о догађајима у тврђави после велике победе над Турцима 1456. По свему судећи већи део је сниман у тврђави али осим последњег кадра за који ми се чини да представља диздареву капију с погледом из горњег ка доњем граду, ове прве 2 не могу да идентификујем. Ако неко од форумаша може, обогатио би тиме сазнања из домаће кинематографије.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=457011#p457011:2dd6k6hu je napisao(la):
Каулиак » 09 Jun 2017 09:03 am[/url]":2dd6k6hu]Хвала на поздравима. Треба проширити сазнања. Било би лепо да једнога дана видимо да осим оне две рушевине бивших "барутана" опет никну цркве или бар нешто са уметничким садржајем.
Е сад, иако ово није квиз, постављам испод 3 кадра узета из најстаријег српског филма "Урлих цељски и Владислав Хуњади" из 1911. Филм је о догађајима у тврђави после велике победе над Турцима 1456. По свему судећи већи део је сниман у тврђави али осим последњег кадра за који ми се чини да представља диздареву капију с погледом из горњег ка доњем граду, ове прве 2 не могу да идентификујем. Ако неко од форумаша може, обогатио би тиме сазнања из домаће кинематографије.
file.php

file.php

file.php

Prva (po Vašem postu, treća u mom ogdovoru) mi deluje kao da je slikana u "Mračnoj kapiji", pogled u smeru ka Pariskoj i Karađorđevoj. Ovo je prostom metodom eliminacije drugih kapija, nisam 100% siguran, trebalo bi naći/napraviti snimak a pozicije iz Mračne kapije.

Za drugu sam prilično siguran da su u pitanju filmske kulise ispred jedne od stražarskih kućica.

Za treću (prvu u mom odgovoru) mislim da ste u pravu, oblik luka kapije se poklapa.
 
Хвала реља. Прошетао сам јуче до мрачне капије и направио овај снимак. Десна страна се баш не уклапа, не знам да ли због неке реконструкције или је једноставно у питању друга локација.
 
Desni bedem je rusen pa djelimicno obnavljan mislim da je to u pitanju mada je moguce da je upitanju druga lokacija npr ona trenutno zatvorena vrata ispod platoa vojnog muzeja
 
Hvala za fotografiju.

Ja sam nekih 95% siguran da je to Mračna kapija.

Bedem sa leve strane, staza kao i otvor kapije se dosta dobro podudaraju. Čak imamo i ovaj "ćošak" na istom mestu.
Bedem sa desne strane se u nekim detaljima takođe poklapa: nagib zida kao i ovaj ćošak, blizu kapije.
Ne poklapaju se visina bedema i njegova ukupna dužina, tj ovaj deo u "dubini" fotografije.

Ali zato znamo da su između dva rata delimično zartpane i srušene fortifikacije zbog trasiranja puta oko tvrđave, upravo na tom delu.

Ovo je slikano posle bombardovanja 1914-1915:

Pogledajte prilog 2

Ovo je posle izgradnje puta, ja bih je datirao posle 1941/42, pre bombardovanja 1944 (vidi se uređen park u Donjem gradu, a ovaj barutni magacin je još uvek neoštećen). Vidi se da je dosta toga srušeno i zatrpano da bi se izgradio put koji prolazi upravo pored rova o kojem pričamo:

Pogledajte prilog 1

I ovo je kraj XX veka, pre iskopavanja i rekonstrukcije

 
Нисам знао да смо и ми Срби учествовали у рушењу тврђаве, више сам мислио да само само немарни да обновимо што нам други сруше.
Јуче сам прошао уз Саву да нешто погледам и прилично ме разочарало колико је то све не искоришћено и запуштено. Једино ми је драго било да видим да се тврђава спушта све до саме реке. Али колико то уопште људи и зна. Боље сте упућени па ме чисто занима да ли постоје планови или намера да се избаци онај бесмислени колосек и измести аутопут? Нигде нисам видео да аутопут иде кроз тврђаву.
Да не заборавим Реља да Вам се захвалим као и другима на разјашњењу око филма. Колико ми је познато то су најстарији снимци тврђаве јер је најстарији наш филм из децембра 1896, Калемегданска шетња, изгубљен.
 
Dok god postoje ljudi koji poznaju kako je nesto izgledalo i kada dodju neka malo bolja vremena, sa kvalitetnijom upravo kal. tvrdjave, moci ce to da se rekonstruise i da se vrati izvorni izgled.
 
U svom clanku o kompleksu Sava Kapije, koja se nalazi u nastavku mracne kapije, Dr Marko Popovic kaze...

Након завршеног истраживања и увида у стање откривених остатака, јасно се може закључити да обнова
комплекса Сава капије у целини није више могућа. На то наводе растресени и делом дислоцирани преостали архитектонски остаци и непостојање потребне документације о изгледу и конструктивном склопу овог комплекса пре рушења 1944. године. Могуће су делимичне
реконструкције, у већој или мањој мери, сегмената овог комплекса насталог током више етапа грађења. При томе се као императив поставља обезбеђивање функционисања савремене инфраструктуре на овом простору и то:
стабилност Доњоградског булевара као важне транзитне комуникације,
магистралног цевовода који се мора обезбедити на одређеној дубини
и наставак обнове пешачке комуникације која повезује Доњи град преко Мрачне капије даље са Карађорђевом улицом

O imperativu da se obezbjedi "savremena infrastruktura" govori i najavljena pasarela preko postojece tranzitne komunikacije, tako da sumnjam da ce do potpune obnove spoljnih bedema i kapija prema Savi ikad doci.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=457296#p457296:1ug6m935 je napisao(la):
Каулиак » 10 Jun 2017 12:30 pm[/url]":1ug6m935]Нисам знао да смо и ми Срби учествовали у рушењу тврђаве, више сам мислио да само само немарни да обновимо што нам други сруше.
Јуче сам прошао уз Саву да нешто погледам и прилично ме разочарало колико је то све не искоришћено и запуштено. Једино ми је драго било да видим да се тврђава спушта све до саме реке. Али колико то уопште људи и зна. Боље сте упућени па ме чисто занима да ли постоје планови или намера да се избаци онај бесмислени колосек и измести аутопут? Нигде нисам видео да аутопут иде кроз тврђаву.
Да не заборавим Реља да Вам се захвалим као и другима на разјашњењу око филма. Колико ми је познато то су најстарији снимци тврђаве јер је најстарији наш филм из децембра 1896, Калемегданска шетња, изгубљен.

Hvala, bilo mi je zadovoljstvo.
Gde može da se pogleda taj film o kojem pričate? Grof Urlih Celjski II i njegova žena, Karatina (Branković, ćerka despota Đurđa i Jerine, sestra Mare - sultanije) su tih decenija izgleda bili mnogo poznatije ličnosti nego danas.


Što se tiče uređenja tog dela tvrđave uprošlosti, ja, bar, mislim da ste previše kritični.
Trvđava je u to vreme bila vojni objekat a ne ono što se kasnije definisalo kao "kulturno-istorijski spomenik". Sve u vezi tvrđave je bilo podređeno potrebama vojske pa tako i probijanje pruge (postojala je i pre I svetskog rata, nesrećni Rusjan se srušio na nju), i trasiranje ulice.
Vojni objekti koji su tada postojali u Donjem gradu ne bi mogli da funkcionišu bez te ulice (pretrano je reći "autoputa", u najširem delu i danas imamo samo tri trake, tada je to bio običan putić), kao uostalom i grad, privreda, brodari, civili...
A i pitanje je kako se tadašnja vojska odnosila prema tvrđavi... nemojmo zaboraviti da su je u ovakvom obliku izgradili Austrijanci i Turci, da je u njoj sve do 1867. boravio turski garnizon koji je na kraju i bombardovao Beograd. U svesti savremenika to je bila bliska prošlost, npr te 1867. budući vojvoda Putnik je bio mlad potporučnik od 21 godine...
1914. je tvrđava bila gradska kasarna (ko je služio vojsku zna na šta to liči, nije Luvr ni Kremlj).

Što se tiče uklanjana koloseka to će morati da sačeka da se izgradi infrastuktura na drugom mestu.
 
Филм је издала кинотека и то пре више од 10 година у оквиру колекције Светозара Боторића. У Узун Мирковој имају продавницу која ради пре подне па можете пробати тамо да се распитате. Филм је снимљен пар месеци пре "Карађорђа" али је приказиван касније па се ова потоњи води као први српски играни филм.
Иначе сад у среду, приликом отварања фестивала запаљивог филма, емитована су и 3 стара филма (најстарији из 1919) о Београду са веома лепим приказима и тврђаве.
У најстаријем нашем филму "Крунисање краља Петра" https://www.youtube.com/watch?v=Bs3sTEdFGLM од 25,43 може се видети савско пристаниште и тврђава у даљини (назире се и Гардош). То је најстарији сачувани приказ тврђаве на филму.
Што се тиче оног о чувању блага, читао сам скоро књигу "Београдска тврђава, издавач САНУ, 1986. Дакле пре више од 30 година, исто наклапање како треба иселити пругу, саобраћај и прилагодити тврђаву туристичким потребама. Видимо колико је скромно урађено на том пољу. Предео после Бела Висте све до 25. маја је у средње жалосном стању, запуштен и неискоришћен. И то у време када неки праве и вештачка острва, само да привуку туристе (не мислим нужно на пребогати Дубаи).
Испод сам окачио 4 снимка из скоро пола века старе књиге проте Иванчевића о историји Београда тј, тврђаве, са освртом наравно на њене светиње. Књига је пуна занимљивих историјских података.
Видећу касније да окачим кадрове из других филмова где провејава снимак тврђаве, да дам мало допринос овом племенитом и корисном сајту за наш Београд.
Поз
 
Hvala puno za ove stranice.

Sada sam na brzinu prošao kroz web-stranu Beogradske tvrđave i pretražio sajt http://beogradskonasledje.rs/ , i za sada nisam naišao na materijale o tom "malom magacinu" podno Pobednika. Potražiću detaljnije kada budem imao vremena.

Po ovome mi danas u Beogradu imamo ostatke (i to ne male!) nekadašnje crkve koja je izgrađena u vreme despota Stefana Lazarevića, a da o tom objektu nema informacija tamo gde su prikazani ostali objekti koji se nalaze na tvrđavi - to mi je mnogo čudno. I zaposleni u tim institucijama imaju uvid u ovu istu literaturu. Čudno... ali eto nama nove teme :D
 
Зато сам Вам и тражио ону фотографију, јер је она представља последњи траг те грађевине, врло могуће цркве самог деспота. Колико видим на ГЕ, тај "магацин" има исту оријентацију као Саборна црква и капела СВ. Петке, обоје дигнуте на темељима претходних православних богомоља. Митрополитски двор, поред кога је била тадашња саборна, такође је у истој линији.
Цвета у горњем граду има положај скоро под правим углом у односу на ове, а садашња Ружица је север-југ.
Било би лепо обновити и Марици и Цвету. То би захтевало прво чишћење терена, сондажу, конзервацију и евентуално реконструкцију. Удружено, град и спц би могли да то изгурају ако има добре воље.
Ево једне српске графике из 1835. Не знам колико је тачна. Цркве се виде на месту сахат куле и изнад великог барутног магацина. На месту амама је џамија. Савски део делује сасвим озбиљније него данас.
 
Vrh