Upravo sam pauzu za ručak na poslu iskoristio da prošetam Kalemegdanom. Sparina neka, retko ko se šeta, u celom Gornjem gradu možda 20-ak grupica od po dvoje-troje ljudi, uglavnom stranci, i dve velike grupe nemačkih turista. Ali!
Ljudi moji! Koliko je sve prljavo i zapušteno. Bukvalno je ceo Kalemegdan posejan pikavcima i ljuskama od semenki. Ono u životu nisam video, čak i plato oko Pobednika. Kad se kod Pobednika pogleda preko ograde, prema reflektorima dole, sve je puno đubreta, flaša, kesa, limenki. Bode oči strahovito. Ona stražarnica mala kod samog Pobednika je zakatančena da se ne ulazi u nju, tako da ljudi sada ne uriniraju unutra već "samo" bacaju đubre. I to toliko đubreta da je unutra već polupuno svega i svačega. Živ me blam pojeo kada su neki mladi turisti momci i devojke, stajali pored mene i slikali i to đubre kod reflektora i u stražarnici. U svakom prolazu/kapiji nije ništa bolje. Neke povađene kocke, neka brdašca peska, đubre, pikavci, plastične čaše po onim nišama. Turbe i Sokolovićeva česma su ograđeni i ne može im se prići. Kod česme nema žive duše, nema radnika. Kod Turbeta su četiri radnika koji sede na nekim kockama, jedan igar i peva, a ostali ga snimaju mobilnim i smeju se. A pored stoji 30-40 Nemaca i čude se....
Još sve onako sparno i lepljivo, muka me je uhvatila. U životu mi nije gore izgledao Kalemegdan da prosto nisam mogao da se načudim.
E sad, sem što smo st*** kao narod pa klinci noću piju, puše i bacaju đubre svuda, da li neko ima saznanje, da nije možda na nek inačin smanjen broj ljudi koji održavaju čistoću tvrđave?
