(Ova tri prva pasusa su detaljan opis i obrazloženje stava, pa koga mrzi da čita neka preskoči ovaj deo)
Meni ovaj naš Vojni muzej deluje vrlo dezorganizovano pa i traljavo. Ispred Stambol kapije prvo stoje Sovjetski tegljači iz perioda hladnog rata. Unutar zidina, sa leve strane topovi iz WW1 među koje je sad nakenterena Neva, opet jedna od ikona Hladnog rata. Dalje niz stazu, tenkovi i vozila iz doba WW2. A ugurana među njih su torpeda i pomorske sprave. Na ''desnoj'' strani (u odnosnu na most) opet imamo primerke iz WW2. Neki jarko zeleni, neki izbledeli, neki u maskirnim šemama, a neki sivi. I svi razvučeni preko ogromnog (protraćenog) prostora. Iza toga, velika rupa/odron u zidu. Dalje niz stazu, mešavina svega i svačega, pa se tako mogu naći torpedni čamac, vagon-sprava za uništavanje pruge i neki kanister ako se dobro sećam.
Ništa bolja situacija nije ni gore. Istina, ima jedan poveći red WW1 i starijih topova, ali pored ulaza još jedan vašar - malo brodski mitraljezi i flak topovi iz WW2, malo topovi iz proteklih vekova, malo metalna ploča koja je služila kao meta hladnoratovskim JNA T-55icama. I za kraj, kao šlag na tortu, izlupani i išarani Američki Humvee iz perioda posle završetka Hladnog rata (oni jesu uvedeni 80ih ali ovaj je iz 90ih, i po izgledu i po starosti).
Da stvar bude gora, mnoga oruđa su ili zapuštena ili polovična (fale im gusenice, gume, poklopci...) A staze su odavno propale i neodržavane. Toliko se brujalo po medijima sad kad je na godišnjicu skidanja F-117 postavljena Neva, sa sve političarima i funkcionerima. A opet se niko nije smilovao i napreg'o da barem sredi tih 5 prokletih metara njenog prilaza. Nego ostavili rasčupanu živu ogradu, razdrndanu kaldrmu, i most koji trune. A na njenom mestu nasuli pesak. I eto kao, to je staza. To je kobajagi uređen muzej.
(kraj opisa)
Za mene, to je vašar. Neko će sad možda reći da nisu bitne šare i raspored, ali to ne stoji. Ljudi idu u muzeje da uživaju u lepim prizorima. Što znači da to mora da izgleda na nivou u svakom smislu. Takođe, apsurdno je tek tako mešati oruđa iz 19.veka, WW1, WW2 i Hladnog rata. To ne bode oči samo vojnim poznavaocima, nego svima. Jer čak i osnovac zna da raketa nema šta da traži
tik pored topa kog su vukli konji. A o stanju i održavanju da ne pričam.
Elem, VM treba najpre da uradi jednu analizu i plan za budućnost. Da se vidi šta bi moglo da se nabavi u budućnosti i kako sve to da se organizuje. Primera radi, šanse da se nabavi T-55 ili Praga su velike. Ali npr šansa da nabave M60 ili BTR80 je nešto manja. Stoga, oni prvo treba da procene kako će se otprilike širiti u budućnosti. I da onda u skladu sa time : 1) naprave novi raspored, koji će se estetski i tematski bolje uklapati 2) donesu odluku da li da rade na premeštanju na drugu lokaciju, ili da ipak ostanu ovde.
Savršeno mi je jasno da premeštanje i obnova iziskuju pare kojih je uvek malo. Ali planiranje i pažljivo upravljanje, odnosno biranje mesta za eksponate, ne traže pare. Druga stvar, na to treba gledati i kao na investiciju. Što bolji muzej, to više posetilaca, i samim tim više para. Istina, neće on nikad biti kao Moskovska Kubinka ili WW2 memorijalni park... ali svakako može i treba da bude bolji i privlačniji nego što je sad.
Za kraj kačim sliku Muzeja Artiljerije iz Sankt Petersburga, koji kao ovaj naš, takođe ima relativno malo prostora. Ali ga to ne sprečava da bude tako koncipiran da se sve uklapa i tako održavan da izgleda svetski. A onda to uporedite sa ovim našim pa sami prosudite. Istina, ovaj u SP ima jednu veliku pravougaonu površinu, a naš ima jednu ''traku''. Ali opet, i naš bi mogao da bude podjednako dobro organizovan i održavan kao i ovaj.
Ili još bolje, umesto T-72ke - M-84. I jednog dana M-60 i M-80 kao jedne od aduta naše nekadašnje vojne industrije.
