Malo sam se igrao raznim idejama za vezu Kalemegdana i obale.
Crvena trasa, sa pokretnom stazom, bi recimo mogla da ide kroz rov na prethodnoj slici, pa kroz trenutno zatvoreni tunel (tu pokretne stepenice), koji izlazi tačno ispred mosta pre kapije. Rov je uzak, sa visokim zidovima, pa bi bilo vrlo malo mesta odakle bi se pokretna staza uopšte videla. Preko puta i pruge bi vodila pasarela. Tako imamo direktnu pešačku vezu obale i tvrđave, savladavamo najveći deo visinske razlike, a sve to ipak nije preterano vidljivo. Ovo mi deluje kao sasvim dobro rešenje.
Plava veza je jedna prilično radikalna mogućnost. To bi bila takođe pasarela ali sa pokretnim stepenicama koje su prislonjene tik uz same zidine tvrđave. Ovaj donji plato, ispod zidina, bi se uredio kao mali zeleni park. Ovaj zemljani odsek je inače zaštićeno dobro koje ima fantastičan presek školjki i drugih naslaga Panonskog mora, a ipak ga niko nikome ne pokazuje. Turistima bi put tik uz zidine bio apsolutno spektakularan. Sa jedne strane mogu rukom da dodirnu stotinama godina stare kamene zidove, a sa druge im je vidik od početka potpuno otvoren, tako da se postepeno uzdižu posmatrajući ogromnu, otvorenu panoramu ušća Save u Dunav, Ratnog ostrva i starog Zemuna. Takođe, ovo bi savladalo kompletnu visinsku razliku i dovelo ih tačno na vidikovac kod Pobednika, gde ionako obavezno odlaze. Svakako bi zapamtili Beograd bar po tom detalju. Mana je nažalost što se ovako veoma vidljivim dodatkom ruže zidovi tvrđave, a to se izbegava. Tako da stvarno ne znam koliko bi ovo bilo prihvatljivo. Možda ako bi se pronašlo krajnje elegantno, moderno, i malo vidljivo tehničko rešenje koje, u meri u kojoj se vidi, deluje kao namerni estetski kontrast, neka vrsta providne pokretne skulpture. Ako se to dobro izvede, ovo bi takođe moglo biti veoma dobro.
Treća mogućnost su sasvim klasične pokretne stepenice, kao u podzemnim prolazima, u koje se ulazi kroz tunel čiji se otvor vidi na prethodnoj slici. Prilaz bi se naravno uredio, isto kao unutrašnjost ove rupe, a negde unutar nje bi se iskopao kosi prolaz naviše, tako da pokretne stepenice izlaze tačno na sredinu platoa kod Kalemegdana. Naprimer, kao neka vrsta male i usput korisne šale, prvo u "tajanstveni podrum" kod Pobednika, koji upravo sada istražuju. To naravno nije nikakva bitna istorijska vrednost, a lepo bi se iskoristio. Tako bi turisti prvo bili na obali reke, pa u divnom parku, pa bi se divili ostacima Panonskog mora, pa bi iz uređene i autentične pećine davno iskopane u dnu tog mora, sa zidovima od zemlje, opet bili prvo dovedeni u podzemlje, ovaj put od cigala, u neku vrstu takođe "autentične" stare tvrđavske podzemne prostorije, možda sa nekom mini izložbom, a zatim bi uz svega par stepenika sami izlazili na plato kod Pobednika. I to bi bio sasvim lep doživljaj za svakoga. Ulaz u podrumske prostorije je ispod šatora na sledećoj slici, i tu bi, u podrumu, bio izlaz sa pokretnih stepenica.
Velika prednost ove ideje je da apsolutno sve što se tvrđavi dodaje potpuno nevidljivo sa BILO KOG mesta. A druga prednost je što je sve ovo isto tako jeftino. Potreban je jedan sasvim kratak tunel i jedne klasične i isto tako kratke pokretne stepenice. Sve ostalo imamo. Koštalo bi manje od bilo kog podzemnog prolaza na bilo kojoj raskrsnici u gradu. I treća prednost je da se takođe savladava čitava visinska razlika, a turisti dovode tačno na plato Pobednika. Jedina mana koju vidim je prelazak puta i pruge. Međutim, ako je klasični semafor neprihvatljiv, i tu se može napraviti mala pasarela.
Šta mislite o ova tri predloga?