Prethodne slike pokazuju koliko se na zapadu vodi računa da se u slučaju neravnog terena pešacima maksimalno olakša pristup. Međutim kod nas je situacija daleko ozbiljnija. Mi imamo sistemski problem u rasporedu pešačkih saobraćajnica. Pogledajte mapu.
Kalemegdanski greben pravi teško prolaznu barjeru i skoro potpuno zatvara čitav jedan deo grada. Pošto Sava ovde pravi veliku okuku, tako se saobraćajno poluostrvo pretvara u maltene pravo ostrvo. Ako sam dobro izbrojao, ima čak 10 paralelnih ulica čiji se pravac pružanja u smeru ka reci na kraju završava ispred ponora, tj nečim što efektivno odgovara slepoj ulici za bar 99% pojedinačnih slučajeva "putovanja" od pešačke zone u pravcu ka Kalemegdanu i reci. Tako je Savska obala kompletno odsečena od centralnog dela grada, i obrnuto. A da to uopšte nije naivna prepreka možete videti na ovoj slici. Uočite male ljude na vrhu bedema, pa izbrojte koliko se njihovih visina sadrži u čitavom ovom vertikalnom zidu, od Savskog platoa do njih.
Nije barjera samo pruga ili samo put oko Kalemegdana. I samo brdo je ozbiljna barjera koja, za razliku od njih, nikada neće otići. Reći da bi svi ljudi morali da (svaki put ponovo) "dožive tvrđavu", peške putujući po njenim stepenicama, ili da treba da idu skroz unaokolo, nije baš u redu ako se time zatvara ovako veliki i vredan deo grada. Morala bi da postoji sloboda izbora. Možda neki žele iz pešačke zone direktno u park Donjeg Grada, ili na obalu, ili obrnuto, bez hiljaditog "doživljaja tvrđave"? Pogotovo ne ovakvog.
Sem u sred leta, po danu, kad su samo nezgodne i naporne, ove stepenice su opasne u svako drugo doba. Kad je vlažno, kao sad, onda su pogibeljne. Ako se uhvati led, onda o njima i ne razmišlja niko ko nema suicidne namere, dok su noću, zbog idiotski postavljenog svetla koje vam bije u direktno u oči, apsolutno nevidljive, pa pešaci i turisti bauljaju po (za njih) mrkolm mraku, glumeći usput cirkusante za gledaoce na bedemima.
Ovako "bogati oblici" za jedan, u suštini trotoar, možda jesu i stari i autentični, pa ih treba sačuvati, ali bi ipak dobro došla alternativa u vidu pokretnih stepenica, onako, "za svaki dan", za one koji su to već videli i probali.
Kalemegdanski greben je u suštini i saobraćajni problem, pa je vreme da se već jednom reši. Mi moramo povezati Savsku obalu i sa parkom Donjeg Grada, i sa Kalemegdanom, i sa budućom proširenom pešačkom zonom oko Knez Mihajlove. Sve to mora da funkcioniše kao jedna jedinstvena pešačka oblast. A za to se više ne možemo oslanjati na improvizacije i planinarenje u turističkom i komercijalnom središtu grada. Pasarela preko ulice koju sad pripremaju za to nije dovoljna.
Što se tiče STF-ovog tramvaja, on bi rešio jedino kretanje po pravcu paralelnom severozapadnom zidu tvrđave, ali ništa ne pomaže kod mnogo važnijeg pravca koji je pod pravim uglom na njega, tj za kretanje ka gradu i ka reci, a ne pored reke.