Šta je novo?

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

Ako je verovati ovim slikama Kalemegdan tj. Beograd se nije menjao preko 100 godina sve do 19 veka, malo mi je to zbunjujuce.
 
BEOGRADSKE PRIČE Šta će nam šumetina usred grada!?
Zoran Nikolić | 06. jun 2014. 08:33 | Komentara: 5
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... s.facebook

Pre jednog i po veka knez Mihailo finansirao popravku puteva, a trgovci se bunili protiv parka. Kada je namesnik Jovan Belimarković rešio da napravi park na Kalemegdanu, trgovci se oštro suprotstavili
bg-park.jpg


PRE jednog i po veka, u vreme kada su 1860. godine Srbi slutili, i od srca priželjkivali konačno oslobođenje od turske vlasti, bilo je doba kada je naš grad bio neprepoznatljiv za nekog ko živi u sadašnjem vremenu.

Današnju metropolu činili su loši putevi, a priču o jednom od njih sačuvao je vrsni hroničar onog doba Milan Jovanović Stojimirović, u delu „Siluete starog Beograda“. On beleži kako je tada put od Pristaništa do Kalemegdana bio bezmalo neprohodan.

To je ona ista trasa kojom bi današnji Beograđanin stigao Karađorđevom ulicom, a zatim bi, baš kao i tramvajska linija, krenuo naviše prema Kalemegdanu.

- Put koji je vodio uz Kalemegdan, bio je te, 1860. godine toliko prolokan i rđav da je bila avantura poći njime i peške, a kamoli kolima - beleži Milan Jovanović Stojimirović. - Tada je knez Mihailo dao iz svoje privatne kase prilog od 300 dukata da se on dovede u red, ne bi li postao „karosabl“ (pogodan za zaprege).

Tako se jedan od omiljenih srpskih vladara trudio da grad dobije lepši izgled, a da putevi budu prohodni i pristojni. Nedugo zatim, 1867. godine knez je primio ključeve grada na Kalemegdanu od Turaka, i varoš je postala najzad srpska i sa vojne i sa civilne strane, a Otomanska imperija se konačno povukla odavde.

Tada je nastupio novi problem za gradske vlasti, koje ponovo opisuje ovaj hroničar. Danas bi se mnogi začudili, jer je Jovanović Stojimirović opisivao ondašnji izgled parka koji je u međuvremenu prerastao u najlepši u gradu.

bg-park-mala.jpg

Državu je posle ubistva kneza Mihaila vodilo tročlano namesništvo, i baš u tom periodu rodila se ideja o preuređenju prostora ispred utvrđenja iz kojeg su otišli Turci.

- Čim je turski garnizon napustio Beograd Jovan Belimarković (jedan od namesnika) rešio je da to pusto polje pošumi - beleži vredni hroničar. - Blaznavac (drugi namesnik) mu je na to rekao: „Radi kako hoćeš, ali u budžetu za to nema sredstava“.

„Belimarković je onda sa vojnicima zaravnio taj teren, dao mu nacrt staza i puteva kakve on, valjda, ima i danas, pa je doneo iz Topčidera lipe, drenove i druge sadnice da pokrije tu ‘pustoljinu’. Na to su se beogradske ćifte iz čaršije pobunile.“

Razlog je bio jednostavan. Plašili su se. Svoj bunt su pronosili kroz grad rečima: „Šta nam on tu sadi šumu, pred nosom, nasred Beograda!“

bg-park-mala2.jpg

- U njoj će da se legu lopovi i dušmani koji će nam obijati dućane i magaze - bunili su se ondašnji trgovci. - Šta će nam taj park, osim da se u njemu legu mangupi i ubice!?

Stari hroničar, ipak, beleži kako je Belimarković uspeo da sprovede svoj plan, a uz njega je „isterao“ još jednu važnu ideju koja se i danas ogleda na lepom licu Beograda.

Uspeo je da raskrči i prostor od Kapetan Mišinog zdanja do Stambol-kapije, to jest do današnje zgrade Narodnog pozorišta, na kome je srušio turske ćepenke.

Ispostavilo se da je uporni namesnik, u nameri da uredi prestoni grad, od dve paralelne uličice, koje su bile uobičajene u ono vreme, stvorio jednu, široku - a to je današnja Vasina ulica.
 
...Belimarković je onda sa vojnicima zaravnio taj teren, dao mu nacrt staza i puteva kakve on, valjda, ima i danas, pa je doneo iz Topčidera lipe, drenove i druge sadnice...
Lepa priča :kk:
Sdruge srane ostaje nam samo da nagadjamo
da nije Belimarkovića tj. umesto parka vracen gradski život
tj. dal bi Kalemegdan danas bio i lepši od Dubrovnika i sl. živih staro-tvrdjavskih gradova :roll:
 
Vjerovatno pored kalemegdanske terase , predhodni zakupac je odustao valjda se zvao film
 
znaci, sa Kalemegdana ce da treste turbo narodnjaci.
 
Postoje razmisljanja (po natpisima iz dnevne stampe) da Bg zoo pripadne pod upravu tvrdjave ...

Uprava tvrdjave treba da se bori za iselenje zooa
upravo radi oslobodjenja kulturno istoriskog spomenika

U slučaju da ta ideja sa ruba svesti i ostvari
doci ce u situaciju da se baš ta uprava i bori da kulturno istoriski spomenik
prekriju sa sto vise životinjskih izlucevina :mrgreen: :lool: :mrgreen:
 
Kad će se iseliti oni teniski tereni koji se nikako ne uklapaju? Beograd ima dosta teniskih terena treba ih i više ali ne na mestima kao što je kalimegdan. Imaju Košutnjak, Zvezdaru, Novi Beograd, Bežanijsku kosu i još mnogo mesta gde se mogu širiti. Mislim da je lakše iseliti teniske terene nego košarku i ZOO pa tim rdom treba i ići.
 
Bulevarac, ne odgovaam na postove koji se sastoje od jedne reči.
 
dedinje":2is94xis je napisao(la):
Kad će se iseliti oni teniski tereni koji se nikako ne uklapaju? Beograd ima dosta teniskih terena treba ih i više ali ne na mestima kao što je kalimegdan. Imaju Košutnjak, Zvezdaru, Novi Beograd, Bežanijsku kosu i još mnogo mesta gde se mogu širiti. Mislim da je lakše iseliti teniske terene nego košarku i ZOO pa tim rdom treba i ići.

Не видим зашто ти ти терени толико сметају. Увучени су у шанчеве, не шкоде тврђави, баш као ни кошаркашки терени. Мени лично не сметају ни Војни музеј, ни Природњачки музеј, ни Тераса, ни ЗОО врт... Више ми се свиђа разнолики парк са пуно живота, какав је Калемегдан кроз историју био, него меморијални комплекс. Генерал Белимарковић је Калемегдан пошумио, Карађорђевићи су га касније оплеменили споменицима и црквицама, поплочали стазе и терасе, у задњих неколико година су обновљене и ојачане зидине, сређен плато поред Куле Небојше... све зарад живота, а не да би га окаменили у времену.
 
Tereni su na tim lokacijama odkako se vojska iselila (godina-manje više). Do tada su to bili obični šančevi, sumorni i beživotni kao i svaki kutak bilo koje kasarne. Sa teniskim i golf terenima u njih se uselio gradski život, uz beznačajne građevinske intervenije. Da ne spominjem napredak košarke posle rata.
Kalemegdan nije nikada bio Diznijev dvorac, već vojno utvrđenje i sedište komadi (dobro, i Despotov dvorac), i dokle nije pretvoren u park kakav je danas bio je prilično nezanimljivo mesto.
 
Da li neko zna ili ima informaciju kada se planira sanacija ili restauracija kapije Karla VI? Skoro sam se prosetao tuda i od prosle godine se vidi da je bas propao.
Takodje, sta se desava sa kulom Nebojsa i sa levim objektom (koji je ostao nedovrsen u rekonstrukciji?

Poslednje pitanje, sta se desava sa prugom i da li ce se sklanjati sada kada se izvesno zna da ce biti uklonjena potpuno iz Savskog amfiteatra? Da li se time sticu uslovi da se rekonstruisu delovi zidina i kula koji su se nalazili neposredno uz ili bas kod pruge?
 
Sizif kaže više mu se sviđa raznolik park sa tenisom, košarkom, ZOO i ostalo. Pa po toj logici da na Kalemegdanu otvorimo i fudbalski stadion (baš bi pasovao u donjem gradu), buvljak, robne kuće, bioskope, razne prodavnice itd. Ljudi koji tako razmišljaju jednostavno ne znaju šta znači za jedan grad tvrđava i park u njoj. Ne moraju daleko, nek pitaju smederevce dal bi oni pristali na "cirkus" u njihovoj tvrđavi.
 
U smedervskoj tvrdjavi vec imas fudbalski stadion mislim da su ga sad cak i sredivali
smederevo-16.jpg

tvrdjava_smederevo02.jpg
 
Meni isto ne smetaju teniski tereni, ima neki šmek kao i košarkaški, a nedostaje mi i mini golf , kao i buvara sa video igrama.
Ne volim i ne podnosim zlovrt, zbog mučenja životinja zatvaranjem u minijaturne kaveze, ne volim što je taj deo Kališa zatvoren i ograđen, ne volim parking od kafana, nek se prošetaju ili idu u neku kafanu gde mogu da se lepo parkiraju u samoj kafani ili bašti.
 
Bulevarac, naravno u pravu si za ZOO i slično ali kakav šmek imaju tenis i košarka na tvrđavi. Kao da njih nema na toliko drugih mesta. Tvrđavu treba čuvati tako da ona što više liči na tvrđavu kakva je bila u srednjem veku. ONA JE ISTORISKI SPOMENIK. Naravno ona ne treba da bude mrtva. Moguće su razne izložbe kao one na velikom šetalištu. Pominjao sam promenadnu muziku koja je nekad postojala. Ljudi šetaju i uživaju u pogledu (vizurama) . I tenis i košarka su sada upadljivi i ako su u šančevima. Dobro se zna koju su ulogu imali šančevi u tvrđavi i zato je dobra ideja da u njima bude voda. Može mini golf, prodavac sladoleda i napr. raznih ručnih radova kao sad na ulazu.
 
Teniski tereni ne sluze za turnire, jer ne mogu da prime publiku, vec za trening i rekreaciju clanova kluba, oduvek su mi delovali kao necije privatno vlasnistvo na sred Kalemegdana, sto u principu i jesu. Naravno da ce imati nekog smeka, ali taj smek mu daje ambijent tvrdjave, a ne tereni sami po sebi. Slicno i za kosarkaske terene, ne volim sto je ogradjeno i sto je zabranjen pristup tamo gde nema preke potrebe.

Meni je Ok sve sto moze da se namontira i razmonira u roku od par dana u donjem gradu, za koncerte ili neke manje festivale itd, no glavni razloga sto sam protiv sportih terena je zbog odredjenog estetkog dozivljaja tvrdjave i parka, posto pripadam onim 'cistuncima' koji bi vise voleli mesto terena da vide kanal s vodom, zelenilo, ptice,,
 
NE POSTOJI fudbalski teren na Smederevskoj tvrđavi!
Postojao je nekad. Ono što se vidi na slikama je obična pošljunčena staza:

(sliku preuzimam sa SSC):
smederevska-tvrdjava-smederevo-serbia+1152_12961986553-tpfil02aw-29180.jpg
 
Vrh