Šta je novo?

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

kalemegdan platan.jpg


izvor: FB
 
Ustvari neće ni tada biti "kao da ništa nije bilo". Mislim da je sada zasađen javor, a ne platan koji je posečen. Ili još bolje, da je zasađen hrast, jer je ovo drvo bilo nešto najbliže drvetu-zapisu što je Beograd imao.

Kolo na Kalemegdanu 1.jpeg


Kolo na Kalemegdanu 2.jpeg


Kolo na Kalemegdanu 3.jpeg


407729291066707.jpg


Proročka slika iz 2019. godine. Drveće kao "mrtva straža" i poslednji čuvar. Šta se ruši kad ubiju njega?

9d916116012de12ff4d38aaa2b1fab9e.JPG


Naprimer Šapićeva priobalna magistrala-obilaznica kroz tvrđavu? Zapuštena Vodena kapija 1 koja se raspada? Novi fudbalski i padel tereni nad samim bedemima? Betonirani "teniski" rov na ulazu u tvrđavu? Betonirani spoljni priobalni rov nizvodno od Vodene kapije 1? Budući "komercijalno-sportski" centar umesto oduzetog zelenog javnog prostora pored same Nebojša kule? Odbijanje da se dozvoli i finansira bilo koje arheološko istraživanje Donjeg Grada koje je inače uslov za linijski park? Ignorisanje zakona o zaštićenom područiju tvrđave? K-distikt? Betonirani parking i njegove podzemne instalacije prokopane kroz zakopane bedeme ispred same Vidin kapije ... Spisak je beskrajan.


mediasfera-media-sfera-vodic-kroz-medijsku-industriju-portal-marketing-mediji-mediasfera-Balvani-ispred-skup%C5%A1tine-grada-e1552583020199.jpeg

A to novo drvo nije ni platan ni hrast, nego verovatno javor. Teško je vratiti ono što se jednom pokvari. Buduće generacije će kriviti nas, našu generaciju, kad shvate u šta su pretvoreni najbolji delovi Beograda, oni koje su generacije urbanista čuvale za budućnost, a šta je lako mogao i trebao biti.

IMG_0234.JPG
 
Poslednja izmena:
Sad sam potražio slike listova. Imaju slične listove, ali ne baš iste. Javorov list je više zasečen. Teško je sa ove slike malobrojnih i mladih listova tek zasađenog drveta to sigurno odrediti, mada je vrlo moguće da si u pravu, da je stvarno platan.

Javor

Maple_leaf_Fcb981.JPG


Platan

Platanus_occidentalis_leaf01.jpg
 
@GOJE @Zuma
Jeste platan, vidi se po listu, a i žuckasto - zeleno - krem boji kore. Javor ima glatku zadnju stranu lista, dok platan ima mat i pomalo poseća kao neki tanak sloj filca. Takođe postoje i određene vrste javora koje imaju sličan list kao platan, pa čak i latinski naziv koji u jednom delu ima reč platan. A koliko se sećam, taj posečeni platan je bio najstarije drvo u Beogradu uz onaj platan kod Miloševog konaka i hrasta na Cvetnom trgu.​
 
Poslednja izmena:
Trebalo bi da oko sebe ima neku zaštitu, dok je mlad i osetljiv. Ovde sede porodice sa decom, dokoni tinejdžeri, psi, ostavlju se stvari naslonjene na stablo, deca se valjaju unaokolo. Ili kad duva jaka košava, da ima bar neku potporu. Glupo je ovako osetljivu, visoku a tanku mladicu prosto ostaviti ovako, maltene na klupi, na dohvat svima.

Da ne spominjem da su uspeli da ga zasade bez ukopanog creva za zalivanje i pola metra izvan centra kruga. Za to je potreban poseban zabole_me_uvo talenat.

IMG_2515.JPG
 
Poslednja izmena:
Ово је баш слика и прилика резултата ВеУправе и ШЧУправе. Јад и чемер.

Стављање - па скидање коцки у Карађорђевој, и сеча - па садња овог платана. То су два бисера у читавој огрлици освете лоших (а притом и nerd) ђака и енписијева.
 
Вероватно је цена старијег дрвета већа као и његовог пресађивања јер мора да буде стручњак који ће да прати како се прима дрво.
 
Ne znam, nisam u toku, ali mislim da ovo nije zasađeno već da je divlje samoniklo, na keni čudan način ... pa nema ni krošnju, izgleda kao stabljika trske....
 
Imam još jednu njegovu sliku od kraja avgusta (18.08.2024.), snimanu iz drugog ugla. Tu se vidi za nijansu veća krošnja. Međutim paklene vrućine ovog leta su mu odnele najveći deo listova.

IMG_0232.JPG
 
Možda ga treba i ostaviti u šumi, to mu je ionako prirodno stanište. Sadišu vratiti, to je bar korisna alatka za razliku od prethodno pomenutog
 
Kad sam isao u skolu, nas su dovodili do platana i pravili nam odeljenske slike ispred njega. Bas mi je krivo sto su ga isekli ni krivog ni duzog.
 
Evo samo jednog od nekoliko delova na trasi puta gde bi pretvaranje ulice u magistralni bulevar uništilo arheološke ostatke tvrđave koji su predviđeni za rekonstrukciju. Setite se samo broja i vrsta raznih instalacija koji se moraju ukopavati u svakoj savremenoj ulici, a pogotovo uz bulevar od ČETRI TRAKE koji ide od budućih BNV kula koji će počinjati maltene od Ade Ciganlije pa sve do zida kula uz Dunav do Pančevačkog mosta. Uništenje ostataka tvrđave i originalnog STAROG Beogradskog GRADA koji su inače delom bili vidljivi čak i dok je uklanjana pruga. Lično sam ih video i snimio koliko se sa površine moglo. Pa, pobogu, neki od tih bedema su iz vremena despota Stefana i srpskih vladara Beograda! Ova destrukcija je nazapamćeni zločin. Ako žele ulicu koja povezuje Savu i Dunav uz obalu neka kopaju automobilski tunel ispod Kalemegdana kao što smo ovde gomilu puta pričali. Rešenje saobraćaja sa tunelom nema mana.

Pogledajte prilog 211177

Za dokaz da zakopani bedemi i dalje postoje pogledajte moju poruku iz 2022. Čak sam i ugaoni kamen našao i označio gde se nalazi neprekidni niz cigli koje označavaju vrh bedma. A kameni blokovi u podzidu, druga slika gore desno, su stara oznaka koju su graditelji puta pre rata ostavili da bi potomke obavestili da su ONI prilikom gradnje sačuvali kameni bedem koji ide ispod puta. Tu mu je presek u gornjem delu (nužno zbog pruge) ali je zato ispod toga očuvan čak i ispod pruge, a ne samo ispod njihovog puta. I sad, kao, baš tuda treba provući bulevar od četri trake? Baš kroz tvrđavu, staru luku i originalni Beograd despota Stefana? Pa da li su oni normalni? Da li je "obalski bulevar kroz tvrđavu" to samo Šapićeva ideja ili ima još saučesnika?


Бојим се да они то знају али их потпуно не интересује. И најтужније је што мислим да ни већину грађана не интересује. Многи ће то да подрже јер имају још једну траку за свој аутомобил. Земљиште за К дистрикт је пало без икаквог отпора, а јасно је било да је то почетак девастације простора тврђаве.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: Aes

„Зеленило” слави 95 година постојања


ЈКП „Зеленило-Београд” данас обележава 95 година од свог оснивања и тим поводом, в.д. генералног директора Душан Тојагић, ЈКП „Зеленило-Београд“ је са селектором мушке ватерполо репрезентације Урошем Стевановићем, и ватерполистом Владимиром Мишовићем, засадио стабло јавора у парку Калемегдан.

Традиционално, поводом свог рођендана „Зеленило-Београд“ сваке године посади стабло на некој од јавих зелених површина са истакнутим личностима које су обележиле годину и које, на основу својих постигнутих резултата треба да представљају узор младим генерацијама.

Према речима Тојагића ватерполо репрезентација Србије, предвођена селектором, стручним штабом и сјајним играчима, несумњиво је, својим вредним радом и изузетним залагањем, обележила ову годину, освојивши златну медаљу на Олимпијским играма у Паризу.

–Задовољство ми је што баш са њима, традиционалном садњом обележавамо 95 рођендан „Зеленила“ и тиме се, заједнички, још једном подсећамо њиховог успеха и истичемо значај очувања, унапређења и континуиране бриге о зеленилу нашег града, што ЈКП „Зеленило-Београд“ свакодневно чини скоро цео један век.“ – рекао је он.

Селектор мушке ватерполо репрезентације, Урош Стевановић, изразио је захвалност што су баш ватерполисти ове године позвани да учествују у обележавању јубилеја „Зеленила“.

–Надам се да ћемо овим малим једним гестом утицати на свест о екологији и заштити животне средине, а посебно на млађе нараштаје – истакао је Стевановић.

Ватерполиста Владимир Мишовић нагласио је да је ово прво стабло које је посадио.

–Осећај је сјајан, зато што је ово стабло нешто што годинама остаје иза нас. Захваљујем се „Зеленилу“ на позиву и користим прилику да им и у своје име честитам јубилеј – рекао је Мишовић.

Почетак организоване бриге о зеленилу у граду започиње 1929. године, када Град Београд оснива службу под називом „Одсек за паркове“, а нешто касније „Одсек за паркове и пошумљавања“, чију традицију баштини, наставља и унапређује данашње ЈКП „Зеленило - Београд“.

Данас се Предузеће бави одржавањем 3000 хектара јавних зелених површина, на територији 10 централних градских општина у граду. Бригу водимо о 1293 дечја игралишта, 428 спортских терена, 119 теретана на отвореном, око 60.000 дрворедних стабала у 759 улица и преко милион стабала на слободним зеленим површинама.

У току претходне садне сезоне посадили су 17.114 стабала и 800.000 садница цвећа у цветњацима широм града. У току ове године изграђено је шест дечијих игралишта и два спортска терена, настављено је уређење шеталишта Лазаро Карденас, а на две локације је формиран кутак за миран одмор, а завршено је и уређење и озелењавање кружног тока код Ушћа.

Тренутно се изводе радови на осам локација у граду и то на санацији шест дечијих игралишта, изградњи парка за псе у парку код Војне гимназије, као и комплетном уређењу парка Калварија.​
 
Vrh