Posla na čak i osnovnom uređenju Kalemegdana ima toliko da to sigurno može trajati čitavu sledeću deceniju. I nema sumnje da su svi nabrojani poslovi važni i da bi ih bilo korisno uraditi što pre. Međutim voleo bih da se iz ovog silnog pisanja kao glavni utisak ponesu dva osnovna zaključka koja su po meni najvažnija.
Kroz sve ove buduće popravke i radove
mora postojati jedna opšta vizija čitavog kompleksa Tvrđave i Kalemegdana. Mora se znati gde su njihove zaštićene granice i šta na kraju želimo da postignemo sa tim prostorom, dakle i sa tvrđavom i sa njenom okolinom koja je uvek bila njen neodvojivi deo. A to je zbog načina savremenog korišćenja i danas. Tek onda možemo razmišljati i kako da se svaka pojedina rekonstrukcija najbolje uklopi u tu vizuju celine i čemu sve u njemu nema mesta pošto je suprotno cilju kojem težimo. Ovo je važno jer će zbog prisustva velikog broja ljudi koji se nigde ne žure, pa su em otvreni ka novim iskustvima, em sa sobom nose puno novca, postojati STRAHOVITI pritisci da je tobože baš tu mesto čitavom nizu raznih sadržaja od kojih neko ima koristi. Zaustavljeni restoran na travnjaku i Gondola su samo prve laste iz nove serije takvih ambicija. Slično i sa Dino parkom od trenutka kada su ogradili "svoj" deo Kalemegdana i dovukli kontejnere. Zoološki vrt i tereni sportskih klubova su isto to, samo još iz vremena Kraljevine. Ali ovo je istorijska tvrđava i bukvalno početak ovog grada! ŽELIMO li da postane zabavni park? Ili "tržni centar" koji umesto robe prodaje svoj prostor (tačnije prodaje svoje posetioce) najboljem ponuđaču? To je krucijalno pitanje i ako TO ne razrešimo na čist i beskompromisan način, ova rasprava će biti samo veoma prijateljsko ćaskanje u poređenju sa onim što nas čeka.
Druga glavna ideja je da
prostor mora da se razvija i koristi RAVNOMERNO. Mi već sada moramo da javno deklarišemo da je i drugi deo Kalemgdana NAŠ, u smislu da je i to deo TVĐAVE i njene pripadajuće okoline. Inače će privremena zauzeća postati trajna i niko ih posle neće isterati. Svi će početi da tvrde da su oni "gradska tradicija" pošto su tu već ko zna od kada. Ali čak i da je Dunavski deo prazan, ovaj ranije uređeni Savski deo Tvrđave i Kalemegdana je već prepun i ne smemo više ignorisati apsurd da na polovini Tvrđave jedva da ima nekoga, i da nije uređivan ko zna od kada. Kad se dobar deo Starog grada pretvori u pešačku zonu a duž čitave obale Save i Dunava uredi šetalište, ovde će biti HAOS ako ceo prostor Tvrđave i Kalemegdana tada nije spreman za posetioce. Svaka čast i deci i životnjama i sportu, ali ljudi svojom brojnošću na nekom mestu glasaju gde žele da budu i šta im se više dopada, a pri tome su još i potrebe čuvanja većih kulturnih vrednosti sasvim jasne i na međunarodnom i na nacionalnom nivou. Na terenima ih nema ni stoti deo od broja na mestima koja više odgovarju potrebana većine.
Moja ideja o uređenju spoljnih rovova kao kombinacije šetališta, linearnog parka, turističke staze za razgledanje bedema, staze za trčanje i jednog dugačkog niza potencijalnih pozornica, izložbenih i koncertnih prostora na otvorenom, trebalo je da istovremeno ispuni čitav niz potreba. Da pre svega vizuelno markira i utvrdi granicu spoljnih utvrđenja, dakle pravu granicu prostiranja zidina tvrđave, zatim da obogati njenu ponudu posetiocima, da tvrđavu učini markantnijom i većom nego što izgleda sada, da smanji pritisak šetača na ranije uređene delove, i da najzad tvrđavu počnemo da sređujemo u svim njenim delovima, a ne samo u zapadnom odnosno Savskom delu. A pogotovo je ogromna opasnost da će užasna prevara sa K-distriktom da čitavo ušće, umesto čuvanja funkcionalno neodvojivog ambijenta slobodnog prostora oko tvrđave i zelenog priobalja ušća dve velike reke, da sve ovo pretvari u visoko urbanizovanu zonu klasičnih zgrada i prometnih ulica, pa da će takav urbanizovani ambijent da bukvalno "uđe" i u severoistočni deo tvrđave.
Dakle, tačno je da u svim delovima tvrđave i njene okoline ima puno posla, ali je sada već postalo kritično i da se najzad krene sa decenijama zanemarenim uređivanjem Dunavske strane, a za to postoji niz nezavisnih razloga.
Da bi se lakše videlo koliko su uređenje, razvoj i korišćenje tvrđave neravnomerni, ali i koliko bi to bio fantastičan prostor kad bi se lepo uredio, pripremio sam nekoliko ilustracija.
Na mapi tvrđave bukvalno možemo povući vertikalnu liniju koje je deli na dva dela, skoro jednaka po veličini, ali po bogatstvu ponude građanima i upotrebi drastično različita. Takvo traćenje potencijala, odnosno razlika u uređenju, pristupačnosti i privlačnosti se NE SME dozvoliti kod ovako važnog objekta koji je po svemu jedna celina i otprilike jednako očuvan u oba ova dela.
Pogledajte prilog 9
Pošto je tako tužno stanje na Dunavskoj strani da jedva neko tamo odlazi, čak i kuda može da prođe, mali ljudi ima jasnu vizuelnu sliku gde su tačno spoljni bedemi tvrđave sa te strane. Zbog toga sam pronašao jedan veoma lepo nacrtan i jasan plan iz 1794. godine. On bi možda mogao da nam ubuduće služi kao referenca jer je najbliži savremenom stanju tvrđave pre nego što su počeli da je uništavaju zbog provlačenja šina i ulica. Pretpostavljam da bi nešto slično ovome moglo da nam služi kao konačan cilj restauracije. Dakle da bedeme tvrđave koliko je to moguće vratimo u stanje koje potseća na ovo. Ovde se lepo vidi i prava veličina tvrđave, odnosno trasa najdaljih bedema spoljne odbrane.
Pogledajte prilog 8
Ono što je lepo je da su zidovi na Dunavskoj strani izgleda i dalje prilično očuvani, iako se ne sećam kad sam poslednji put bio u Zoološkom vrtu, a svakako nikad da bi tamo gledao bedeme. Vreme da se ode ponovo, pretpostavljam. Na staroj slici pre promena zbog zoološkog vrta sam povukao liniju malo izvan tih spoljnih bedema da bi se lakše videlo kuda idu i koliko naša tvrđava ustvari zauzima bitno veću površinu od ovih par staza kojima se mi obično krećemo, što je tek bedna polovina. Predloženi spoljni kružni put oko bedema i kroz velike spoljne rovove bi išao otprilike tuda, mada ne sve do Save dok se ne sredi i Donji Grad. Međutim da bi to bilo moguće, moraju se iseliti pre svega zoološki vrt, a onda i osloboditi put kroz sve rovove.
Pogledajte prilog 7
Ovo je jedna mala slikovnica da se vidi koliko je ta, toliko zapuštena Dunavska strana tvrđave ustvari lepa i bogata mogućnostima kad bi se oslobodila podstanara i uredila kako zaslužuje. Idemo u krug, od istoka, preko severa ka zapadu.
