Šta je novo?

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

Unistili su sve, na sta oni trose pare, na gondole i ostale gluposti, a malter otpada sa fasada, rupe na ulicama. Grad strokav i prljav, uzas!
 
Rad o stepeništu, već sam ga postavljao ovde

http://beogradskonasledje.rs/wp-content ... opovic.pdf

Suštinski, mnogo toga je zamenjeno u rekonstrukciji 1987./88., urađeno je mnogo stvari o kojima se nije ni razmišljalo 1927./28. , a po onome što piše na strani 17, i stepenici su zamenjeni, dakle ovi razlupani nisu originalni iz 1928.

Obzirom kako je urađen Spomenik zahvalnosti Francuskoj, hajde da im damo šansu da se i ovde pokažu.

A obzirom da su 1988. urađeni betonski temelji za stepenike (1928. su svi, osim prvog i poslednjeg bili postavljenji direktno na tlo) ovo ne bi trebalo da dugo traje....
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=608742#p608742:1yfh5zq6 je napisao(la):
relja » 15 Мар 2019 09:14 am[/url]":1yfh5zq6]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=608696#p608696:1yfh5zq6 je napisao(la):
Somi303 » 14 Mar 2019 11:54 pm[/url]":1yfh5zq6]Од кад "конзервација и рестаурација" значи полупати све у парчиће? :D


Ti kameni stepenici su bili toliko oštećeni mogu samo da se zamene, nema tu "restauracije".
Знам какве су биле, само ми речи "конзервација и рестаурација" не иду уз ово. Поздрављам сређивање, кад ногу нисам поломио ту :D
 
Pa to ti je kada na rukovodeća mesta dođu sega mega doktori koji se ni ne trude da nauče terminologiju...
 
Radovi na Kalemegdanu: Stepenice dotrajale, obnova neophodna

https://www.b92.net/video/vesti.php?yyy ... id=1519408

120 dana rok (jun/jul), 14.5 miliona dinara.

Zašto ne može da se odmah pronađe adekvatan sagovornik koji ume lepo da objasni (kao sada), i zašto novinar(ka) propušta priluku da pita: šta je razlog za toliki rok?
 
U toku je montiranje novih metalnih I profila na mostu ispred Sahat kule. Zadržali su stare kutijaste profile koji se nalaze ispod, ali su ih dobro očistili od rđe. Trebalo bi što pre naneti zaštitni sloj:

Pogledajte prilog 1
 
Juče popodne su stepenice bile bez šuta. Da li će da izlivaju novu osnovu ili samo da krpe postojeću?

Послато са SM-G800F уз помоћ Тапатока
 
Mislim da nije predviđeno razbijanje osnove, nema ni razloga za to, već samo popravka iste i postavka novih stepenika.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=609440#p609440:3id1blyz je napisao(la):
relja » 17 Мар 2019 09:00 pm[/url]":3id1blyz]
Suštinski, mnogo toga je zamenjeno u rekonstrukciji 1987./88., urađeno je mnogo stvari o kojima se nije ni razmišljalo 1927./28. , a po onome što piše na strani 17, i stepenici su zamenjeni, dakle ovi razlupani nisu originalni iz 1928.

1988. је Београд доживео експанзију постаревања, од Народног позоришта, Кнез Михаилове па до овог степеништа. Знаш ли за још неке случајеве?
 
Sramotno je da jedan dan Veliko stepenište bude bez radnika. Ali bukvalno bi jedan radnik mogao za 3 dana da popravi osnovu sa pravim materijalom.

No, fora je (a to smo već provalili) da sva gradilišta budu što duže otvorena da bismo živeli u iluziji da se stalno nešto radi.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=609832#p609832:28bw1770 je napisao(la):
stf » 19 Mar 2019 09:49 am[/url]":28bw1770]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=609440#p609440:28bw1770 je napisao(la):
relja » 17 Мар 2019 09:00 pm[/url]":28bw1770]
Suštinski, mnogo toga je zamenjeno u rekonstrukciji 1987./88., urađeno je mnogo stvari o kojima se nije ni razmišljalo 1927./28. , a po onome što piše na strani 17, i stepenici su zamenjeni, dakle ovi razlupani nisu originalni iz 1928.

1988. је Београд доживео експанзију постаревања, од Народног позоришта, Кнез Михаилове па до овог степеништа. Знаш ли за још неке случајеве?


Ne bih se složio ni da je bilo postarivanje, ni da je bila "ekspanzija".
Radilo se na uređenju grada, spremalo se za kandidaturu za olimpijadu, slikali se murali, neke fasade sređivale.
Ako si čitao onaj rad koji sam postavio (a koji nije ažuran su nakon njegovog objavljivanja stepenice popravljane i 2006. godine), videces da je dokumentacija bila spremna 10 godina pre početak radova, ali nije bilo para. Od prilike u vreme kada se proširivao Barnkov most i premeštala kamena fasada stuba u Brankovoj...
Stepenište je do 1988. izgledalo "ošišano" i jadno bez ove ograde koja je stradala oktobra 1944.
Verujem da je mnogo toga odavno planirano za rekonstrukciju, samo para nije bilo... nekad zbog infrastukturnih projekata, nekad zbog gondola, jarbola, navodnog Beograda....
 
Ne znam ko je autor, ali delo je genijalno - privremeni spomenik zameniku pobednika:
 
Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda je fino aktivan na Fejsu. Evo njihovog celog teksta o radovima na Velikim stepenicama.
https://www.facebook.com/permalink.php? ... __tn__=K-R
РЕКОНСТРУКЦИЈА ВЕЛИКОГ СТЕПЕНИШТА САВСКОГ ШЕТАЛИШТА

Велико степениште са терасом је смештено на простору Југозападног тврђавског фронта, односно на месту где се раније налазио ров са контраескарпом, као и скривени пут. До уређења овог дела тврђавског простра, дошло је током обимних радова на уређењу Парка Калемегдан након I светског рата. Идејни пројекат је ауторско дело Александра Крстића, шефа одсека за паркове.
Крстићев пројекат је предвидео монументално степениште са два правоугаона подеста, као решење за постојећу висинску разлику.
Већ неколико година након наведених радова, извршена је и реконструкција Савског шеталишта, највероватније због проблема статичке природе. Пројекат реконструкције је поверен архитекти А. Челпанбајева, тада запосленом у отсеку за уређење паркова, а радови су вршени током 1932 и 1933. године.
Велико степениште и продужетак савског шеталишта направљени су на клизишту. Приликом бомбардовања 1941. године током Другог светског рата простор је био девастиран до извесне мере, а то се односи нарочито на декоративну обраду степеништа. Оштећено степениште је највероватније било обновљено током рата, у веома поједностављеној форми, лишеној некадашње монументалности. Током 50-их и 60-их година XX века простор степеништа и шеталишта је остао запуштен услед лошег одржавања. 1987. године је донета одлука да се приступи радовима санације и рестаурације и 1989. године је урађена статичка санација, поново направљена ограда, постављена нова газишта. Урађена је и коса степенишна плоча, која је затегама и контратеговима анкерована на носивом тлу. Овај метод санације терена и степеништа показао се као добар и решио је проблем везан са статиком. Међутим избор камена за монолитна газишта се показао као лош. Наиме, брачки кречњак од кога су урађена постојећа газишта по својим физичко-механичким својствима не одговара намени. Камен је брзо почео да пропада, због лоше отпорности на мраз појавиле су се многобројне пукотине, које су се временом увећавале и на многим местима је дошло до значајног губитка каменог материјала.
Последња санација великог степеништа рађена је 2006. године и том приликом су пукотине заливене цементним малтером, поједине вештачким каменом непознатог састава, док су већи недостаци надомештени плочастим каменим закрпама у цементном малтеру. Овакав метод санације убрзо је показао своје лоше стране, и на степеништу су се појавила још већа оштећења.
Осим самих газишта проблеми се јављају и са оградом, која је урађена од машински обрађеног камена пешчара. Проблеми настају због металних анкера који због испраних спојница и механичких оштећења долазе у контакт са ваздухом и водом и рђају. Рђа се шири, прелази на камен, доводи се до појаве пукотина и до отпадања појединих елемената ограде. Овај феномен је видљив на неколико стубова ограде али постоји бојазан да је процес захватио много више елемената од оних који су сада видљиви.
Пројектом се предвиђа замена завршне облоге степеништа. Због великих оштећења и неадекватног камена (брачки кречњак) неотпорног на временске услове, газишта се морају заменити монолитним каменим блоковима. Пројектом се предвиђа употреба камена приближног изгледа и бољих својстава.

Тренутно степениште није оригинално, већ реплика степеништа из 1928. године. Осамдесетих година 20. века је прорадило клизиште и Велико степениште се у потпуности урушило, с обзиром на то да је било положено на земљану подлогу. Године 1987. је урађен пројекат који је подразумевао израду бетонског темеља у циљу санације нестабилности тла. Тада су урађена комплетно нова газишта и нова ограда од брачког кречњака. Време је показало да је тај материјал потпуно неадекватан за климатске услове Београда и већ након 20 година се услед мраза потпуно разлистао.
 
:kk:

Ograda je potpuno razbucana 1944. negde imam slike Nemaca u toku okupacije, na kojima se vidi da je ograda cela, pokušaću da nađem.


Bilo bi lepo kada vi ovaj put vratili predratni izgled celom stepeništu, a i jednom vala ugradili kvalitetne materijale...
Ovako - kao Trigerova metla...
 
Ta rekonstrukcija iz 1989. je bila baš ozbiljan posao, šteta što su izabrali Brački krečnjak. Sadašnja rekonstrukcija stepeništa je manje zahtevna, ali je utisak da im se ne žuri da ti što pre završe.

Današnja slika:

 
Pa i jeste kao Trigerova metla, mislim da je osim kamenog lava sve ostalo zamenjeno :)

I da se ne lažemo, stepenište jeste "fejk" od početka... ne bih se iznenadio da su upravo ovakva rešenja na kraju izazvala domaće arhitekte da se oslobode u "moderni"... šta ja znam.


Ali kada čovek malo razmisli, celo to mesto je potpuno šizofreno :D
1928. godine, Gaudi tada već nije živ, pod izbombardovanim zidinama austrijsko-turske tvrđave u kojoj je i dalje smrdljiva kasarna (ko je služio vojsku zna tu specifičnu mešavinu mirisa) gradi se park i lažno romatičarsko stepenište i terasa, po ugledu valjda na Venciju ili Firencu.
Da li zbog loših ispitivanja terena ili generalno površnog pristupa, deo te celine je odmah popucao zbog klizišta i srušen je, deo su morali da stabilizuju 80-tih.
Nova vlast tu sahrani narodne heroje, to treba da postane mauzolej revolucionara na otvorenom, na sunčanoj terasi sa koje njihove biste imaju najlepši pogled u glavnom gradu, daleko lepše mesto od grobova heroja SSSR pod zidinama Kremlja...zamišljeno kao ozbiljna priča.
I onda to postane omiljeno mesto za ljubljenje mladih Beograđana...dvadesetak metara od grobova... pa ovaj narod je skroz blesav :D

I sve to mora da se popravlja i menja u intervalima od nekoliko decenija jer je ili bilo loše konstruisano, ili loše izvedeno, ili je izabran loš materijal tako da skoro da nema originalnog dela ni nepun vek kasnije, a treba da izgleda kao da je iz nekog 17-18. veka... ma piš živi.
 
Još par "istorijskih"

Pogledajte prilog 4

Pogledajte prilog 10

Pogledajte prilog 9

1944.
Pogledajte prilog 8

Ovo je slikano verovatno u toku popravki odmah posle rata
Pogledajte prilog 7

Kadar iz filma "U gorama Jugoslavije" iz 1946.
Pogledajte prilog 6

Iz filma "Besmrtna mladost" iz 1947/48.
Pogledajte prilog 5


Pogledajte prilog 3

Pogledajte prilog 2

Pogledajte prilog 1




A Krla koji kisne na suncu u crno beloj tehnici nećemo da stavljamo, nije gradska faca i frajer, džaba samopromocija... :)
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=610030#p610030:3rwjwh7y je napisao(la):
relja » Уто Мар 19, 2019 11:07 pm[/url]":3rwjwh7y]Pa i jeste kao Trigerova metla, mislim da je osim kamenog lava sve ostalo zamenjeno :)

I da se ne lažemo, stepenište jeste "fejk" od početka... ne bih se iznenadio da su upravo ovakva rešenja na kraju izazvala domaće arhitekte da se oslobode u "moderni"... šta ja znam.


Ali kada čovek malo razmisli, celo to mesto je potpuno šizofreno :D
1928. godine, Gaudi tada već nije živ, pod izbombardovanim zidinama austrijsko-turske tvrđave u kojoj je i dalje smrdljiva kasarna (ko je služio vojsku zna tu specifičnu mešavinu mirisa) gradi se park i lažno romatičarsko stepenište i terasa, po ugledu valjda na Venciju ili Firencu.
Da li zbog loših ispitivanja terena ili generalno površnog pristupa, deo te celine je odmah popucao zbog klizišta i srušen je, deo su morali da stabilizuju 80-tih.
Nova vlast tu sahrani narodne heroje, to treba da postane mauzolej revolucionara na otvorenom, na sunčanoj terasi sa koje njihove biste imaju najlepši pogled u glavnom gradu, daleko lepše mesto od grobova heroja SSSR pod zidinama Kremlja...zamišljeno kao ozbiljna priča.
I onda to postane omiljeno mesto za ljubljenje mladih Beograđana...dvadesetak metara od grobova... pa ovaj narod je skroz blesav :D

I sve to mora da se popravlja i menja u intervalima od nekoliko decenija jer je ili bilo loše konstruisano, ili loše izvedeno, ili je izabran loš materijal tako da skoro da nema originalnog dela ni nepun vek kasnije, a treba da izgleda kao da je iz nekog 17-18. veka... ma piš živi.

Uvek mi je izgledalo da je glavna inspiracija za Velike stepenice bila Ribarska tvrđava Budimu Napravljena je samo nekoliko decenija ranije, isto od belog kamena koji potpuno odudara od okoline, sa puno lukova i stepenica, a bila je i ostala veoma popularna... e tek je ona ''fejk''

A što se tiče šizofrenosti, ne bih to pripisao samo nama, mislim da je nekako to duh ovog prostora, genius loci - treba li dodati nešto tome da su Mađari rušili Beograd i prenosili preteško kamenje preko reke da bi napravili Zemun (1128. god.) a da su Vizantinci par decenija kasnije srušili Zemun i isto to kamenje prenosili nazad za obnovu Beograda (1151. god.)… a to nije jedina takva epizoda. :)
 
Ja sam prvo mislio da je ovakvo stepenište bila neka ideja od pre I svetskog rata (potpuno druga epoha, drugi univerzum) koja je realizovana kasno, ali autor, arhitekta Kovaljevski je bo ruski emigrant, tako da nije to.
Na jednoj drugoj temi sam okačio "Prilog proučavanju dela N. Krasnova" sa sajta Republičkog zavoda u kojem je opisano kako su domaće arihtekte reagovale na kamene stubove Mosta kralja Aleksandra (u kontekstu sa Meštrovićevim skulpturama). I tada neki nisu blagonaklono gledali na ovakvu "zakasnelu" primenjenu umetnost.
Ali ovde se radi samo o jednoj o "minijaturi" koja je očigledno prirasla za srce Beograđanima, što se i vidi po rekacijama na rušenje.
Šta li bi tek Gaudi ovde napravio? :)
 
Vrh