Pošto sam sada već u raznim prilikama spomenuo tri različita predloga za donji deo bivšeg prostora tvrđave, da pomenem i njihov međusobni odnos i vremenski redosled poteza, za slučaj da to nije očigledno.
Pošto je za kraj godine najavljeno ukidanje pruge, posle toga se prvo od đubreta očiste ona dva tunela da bi se moglo proći, što je trivijalno. Tako dobijamo direktniju, lakšu i bližu alternativu pasareli za ulaz u Donji grad.
Zatim se napravi projekat da se restauriraju samo bivši bedemi koji su sekli Vojvode Bojovića i rov između njih. Tako bi umesto uskih tunela dobili dva široka i lepa prolaza ispod puta.
I na kraju se tunelom ispod Kalemegdana može potpuno ukinuti i Vojvode Bojovića i Pariska ulica (ili samo ova prva, ako je tako bolje), a zatim krenuti na kompletnu restauraciju obalskog dela tvrđave u Donjem gradu, vodenih kapija, bedema i svega ostalog, što bi bila ogromna atrakcija i veliko proširenje prostora koje obuhvataju zidine, zatim vraćanje istorijskog stanja, ponovno vraćanje nekada veoma važne i sada izgubljene veze grada i tvrđave sa rekom, kao i oslobađanje čitavog Donjeg Grada za još kvalitenije uređenje. Tako bi Beogradska tvrđava - sa recimo veoma čestom BRODSKOM vezom sa susednom obalom Ratnog ostrva direktno iz Vodene kapije - postala najspektakularnija tvrđava i ambijentalni prostor u ovom delu Evrope. Sa odgovarajućim porastom broja turista i ugleda grada.
Sem tunela kao poslednje i najambicioznije faze, ništa od ovoga ne bi bilo preterano teško ili skupo uraditi.