Šta je novo?

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=535407#p535407:1un8rc92 je napisao(la):
Zuma » 02 May 2018 09:50 am[/url]":1un8rc92]Kad se ukloni pruga, ovde dovedeš ekipu momaka i podeliš im lopate, pa će iz zezanja da otvore prolaz za jedan dan.

Koja ekipa momaka ce iz zezanja da otvori prolaz lopatama za jedan dan?
U 2018oj u Srbiji ti momci mogu samo da iseku 3 drveta...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=535404#p535404:2oabd6bj je napisao(la):
Zuma » Wed May 02, 2018 9:11 am[/url]":2oabd6bj]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=535394#p535394:2oabd6bj je napisao(la):
RioBL » 02 May 2018 07:23 am[/url]":2oabd6bj]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=535274#p535274:2oabd6bj je napisao(la):
Zuma » Tue May 01, 2018 9:59 am[/url]":2oabd6bj]Za pešački prolaz ne mora da se kopa previše u dubinu, do nivoa gde su zatege. Razlika u nivoima zemljišta pored pruge i Turske kaldrme gde su kapije je po mojoj proceni svega metar ili metar ipo, mada nisam tačno gledao.
NA kom nivou je obaloutvrda? Kaldrma je na 73,28m
Ne znam tačne nivoe, razliku u visinama sam naveo samo otprilike, po utisku, na osnovu pogleda kroz manji tunel koji nije zatvoren sa druge starne kao što je veći. Tako da se razlika u visinama donekle vidi iako to komplikuje gomila đubreta i loš pogled. Pretpostavljam da bi morala biti između metar i dva.

Po regulaciono nivelacionom planu za BNV, visina obaloutvrde kod Brankovog mosta je blizu 76m. Tako da bi vjerovatno i kod ovih prolaza visinska razlika trebala biti oko 2,5m

 
Po ovoj slici deluje da ima nešto manje od 2,5m. Ali ne mogu da tvrdim pošto tada nisam obraćao previše pažnje na tačne nivoe zemljišta sa obe strane, budući da to ne menja ništa bitno u samoj ideji prolaza ispod puta. To je na licu mesta moguće lako izmeriti običnim metrom pošto imamo površinu asvalta kao zajedničku referencu nivoa, a oba kraja manjeg tunela su pristupačna.

file.php
 
Tehnički crtež zatega na osnovu terenskih ispitivanja. U položaju koji sam pretpostavio i po dužini nigde blizu puta, takođe po pretpostavci. Jedino iznenađenje je što postoje DVA reda zatega. Pri čemu je ovaj drugi još dublji od prvog. Svaka im čast. Deo razloga zašto se OVA obala 80 godina nije pomerila ni za milimetar.

file.php


Glavni deo u većoj razmeri.

 
Dve zanimljivosti i mali prilog za istoriju Beogradskog Savskog pristaništa.

Gledajući talpe u pristaništu slučajno sam naleteo na potpis graditelja obaloutvrde, verovatno zavarivača. Ljudi su kvalitetom svog rada zaista zaslužili da im bar ime ostane zapisano u nekoj priči o Beogradu. Možda talpe koje se naginju u Beogradu na vodi nisu baš dobra referenca kvaliteta za ovu vrstu radova, ali ipak, to je ono što je nama zapalo u ovom vremenu. Na istom tom neugodnom zemljištu dolepotpisani su zajedno sa kolegama napravili pristanište i zaboli talpe na koje se 80 godina direktno oslanjao najveći deo težine 5 ogromnih lučkih dizalica, sa svim teretom koju su sve to vreme nosili. Pa nigde ne propada zemlja niti se bilo šta negde pomerilo ni posle tačno 80 godina od njihovog potpisa. Ne mogu ni da zamilslim šta bi se desilo da se direktno na BNV talpe osloni ovakva težina:

Pogledajte prilog 8
Kad se siđe niz jedne od novih stepenica ispod Beton hale, može se videti ovaj prizor

Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 6
Na jednoj talpi je apatarom za zavarivanje i istopljenim gvožđem napisano sledeće:

Kale
Ika
Raca
Vinko
25 X 1937


Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
Drugi detalj je da se na mnogim talpama i dalje lepo vidi oznaka fabrike koja ih je isporučila: UNION DORTMUND Nr 4 o

Pogledajte prilog 5
Gradske vlasti su kao isporučioca izabrale verovatno najbolju fabriku koju su tada mogli da nađu. Mala pretraga Interneta otkriva da je u pitanju "Dortmunder Union Brückenbau" osnovan 1872. i zatvoren 1963. Oni su inače napravili čuvenu Asuansku branu u Egiptu. Ovo je takođe malo potsećanje o odnosu tadašnjih gradskih vlasti prema kvalitetu infrastrukturnih radova u Beogradu pre rata. Ako su mogli da urade TO, onda mogu imati i tu čast da isporučuju talpe za pristanište u Beogradu :)

dortmunder-union-brueckenbau-334x500.jpg

hsp621g.jpg


Once one of the largest engineering companies in Europe (later Rheinstahl Union Brückenbau AG) whose steel bridges are still present everywhere in Germany and that built the Assuan dam in Egypt has nearly disappeared by now. The workshop south of the Dortmund harbor was famous for it’s 276 meter long and 60 meter wide main hall that housed a bridge assembly line. This famous structure built in 1898 was torn down in 1995.
http://www.steel-photo.org/tag/dortmunder-union/
Da datum napisan na talpi stavim u pravu hronologiju. Prvo je nasuto zemljište da bi se proširila obala i napravljena obaloutvrda od talpi samo u delu pored buduće Beton hale.


Pogledajte prilog 1
Zatim Beton hala.

Pogledajte prilog 10
A tek posle toga je obala produžena uzvodno do mosta.

Pogledajte prilog 7
Pogledajte prilog 11
Gde ih je dočekao i početak rata.

Pogledajte prilog 9
I još jedna stvar. Sada se vidi da talpe na Pristaništu imaju ne samo dva reda zatega na dve različite visine, nego i ojačanje u obliku horizontalnog profila na vrhu sa OBE strane talpi, i sa spoljne i sa unutrašnje.
 
Hvala Zuma,

Posle vise od 80 godina imamo priliku da vidimo kako su radnici sa razlogom ostavili i pisani trag na obaloutvrdi koju su izgradili.

I za radnike jedno veliko hvala :sesir: :pob: :vops:
 
Zuma, za mene je iznenadjenje što si se ti iznenadio da postoji dva reda zatega. :D
Dok smo ranije diskutovali, tražio sam fotografije obaloutvrde u izgradnji ne bi li video negde te zatege...
Elem, donji red je ankerisan isto tako:



Hvala ti što si nam podelio ove skice.
Ovo je snimak stanja, kako piše, kod "putničkog pristaništa". Da li su istražili i druge lokacije?


I, da
"Kale
Ika
Raca
Vinko
25 X 1937"

Hvala majstori! :pob:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=535548#p535548:2vj9yc4m je napisao(la):
relja » 03 May 2018 06:27 am[/url]":2vj9yc4m]Zuma, za mene je iznenadjenje što si se ti iznenadio da postoji dva reda zatega. :D
Dok smo ranije diskutovali, tražio sam fotografije obaloutvrde u izgradnji ne bi li video negde te zatege...
Elem, donji red je ankerisan isto tako:
Vrlo lako objašnjivo time da prvi put u životu vidim ovu sliku, a u ono malo dana u toku godine kad je vodostaj dovoljno nizak da bi se donji šrafovi videli nisam imao šta da tražim na stepenicama ispod Beton hale i još manje razloga da razmišljam o zategama :lol:

Hvala ti što si nam podelio ove skice.
Ovo je snimak stanja, kako piše, kod "putničkog pristaništa". Da li su istražili i druge lokacije?
Za sad znam samo ono što se vidi na planu.
 
Mogli bi da dodju da oprave ovu od brankovog do gazele sto su radili strucnjaci u 21 vijeku taple povezivali jok zatege jok
 
Urednije i pedantnije je vojska 1914. i 1915. utvrdjivala obalu u pripremama za odbranu od austrougarskog bombardovanja nego što su ovi uradili sa obaloutvrdom koja treba da tu stoji stotinama godina.
 
BnV obaLoutvrdu je radila "'renomirana" domaca gradjevinska firma. :laugh:
Ispada da je najbolje da pocupaju sve talpe i urade kako Bog zapoveda sa zategama, mesdjusobnim povezivanjem i vertikalnim pobijanjem novih talpi od kvalitetnog materijala a ne fals kineskog celika.
 
Pročitao sam par kratkih delova iz tenderske dokumentacije gde se spominju zatege. Glavni deo je ovaj.

Приликом обраде података са конкретне локације је констатовано постојање челичних затега у насипу Савског кеја. Не постоји документација сем оскудне скице где се констатује да на сваких 4m постоје по 2 челичне затеге Ø 60. Једна од врха кејског зида иде благо наниже у дужини ~10 m а друга, 5m испод ње, иде благо навише у дужини ~15m. На крају затега се претпоставља постојање бетонских сидара. Непознат је податак да ли су затеге још у функцији обзиром на дуг временски период од изградње насипа (пре Другог светског рата). Како се 4 пара затега налазе на простору где се изводе радови на фундирању темеља за спиралну рампу, за очекивати је да ће доћи до њиховог кидања приликом бушења шипова.

Предвиђа се ручна израда истражног рова на 5 m од кејског зида на претпостављеном месту постојања затеге како би се утврдио њен тачан правац пружања. Потом би се урадио "jet grouting" sa 2+2 бушотине дубине 4,5 m са обе стране затеге. На тај начин би се бетонским шипом ~ Ø 1000 обухватиле (усидриле) обе затеге у једном пресеку.
Pošto je ovo tenderska dokumentacija, crtež zatega koji sam poslao je znači napravljen na osnovu preliminarnog obilaska terena, stare skice koju spominju i poznatog položaja šrafova na spoljašnjem delu talpi, a pre terenskih ispitivanja kopanjem rovova. Iz ovoga se može zaključiti da znaju dužinu zatega, znaju da je svaki par zatega u vertikalnoj ravni koja prolazi kroz donji i gornji šraf, ali ne znaju eventualni mali otklon od 90 stepeni te ravni u odnosu na liniju obale, ne znaju ugao pružanja zatege unutar te vertikalne ravni, a ne znaju ni način ankerovanja zatege.

Zbog toga je tenderom previđen sledeći način prevazilaženja problema. Kritična su samo 4 para zatega koji prolaze kroz lokaciju gde se kopa. Koristiće tehniku jet-grouting, a to je bušotina u kojoj se zatim iz cevi istiskuje kružni mlaz cementnog mleka pod vrlo visokim pritiskom. Taj pritisak mrvi zemljište i zatim sa njim formira neku vrstu betona. Zatim se mlaznica polako izvlači naviše formirajući usput vertikalni valjak. Krajnji rezultat je betonski šip bez potrebe da se buši rupa velikog prečnika. Ideja je da se tik pored zatege i oko nje izbuše 4 bliske vertikalne rupe, po 2 sa svake strane, i zatim naprave 4 vertikalna preklapajuća šipa koji će se spojiti u jedan, i samim tim obuhvatiti deo metalne zatege koji prolazi između 4 rupe. I to gornju i donju zategu odjednom. Posle toga i ako se zatege iseku dalje od tog mesta, ulogu ankera preuzima taj kombinovani betonski šip kroz koji prolazi zatega. Zatega je inače prilično impresivni kružni profil - šipka prečnika čak 6 cm. Tako bi pritisak preuzeo na sebe taj novi anker. Doduše, bitno bliže talpama i sa manje zemljišta do talpi nego originalni anker na bivšem kraju zatege.

Na planu sam crvenom bojom označio deo pretpostavljene trase 4 problematične zatege i 4 vertikalna spojena šipa oko njih na mestu koje treba da preuzme pritisak. Sve ovo je plan iz tendera. Tačne vrednosti dva nepoznata prostorna ugla bi se otkrile istražnim rovovima. Da li je to urađeno i kakvi su rezultati ispitivanja je za sada nepoznato. U svakom slučaju su za temelje pasarele već iskopali prilično veliku rupu.

Pogledajte prilog 1
file.php

 
Hvala Zuma na ovom istraživanju. Zbog takvih stvari obožavam ovaj forum. Ali sad nešto sasvim drugačije, jer mi je baš lepo ispala ova slika:

 
Mene u celoj priči najviše buni ovo, šta tačno koliko košta

https://www.blic.rs/vesti/beograd/pasar ... vo/x5ffg4w
– Trenutno se izvode radovi prve faze, u okviru koje se gradi čelični most i betonska spiralna rampa, dok će u drugoj fazi biti uređen plato Savskog šetališta prema Ušću, deo biciklističke staze, kao i staze na padini Beogradske tvrđave – istakao je Vesić, precizirajući da je vrednost svih ugovorenih radova sa izradom tehničke dokumentacije 214 miliona dinara.

Dakle, po Vesiću, pasarela, ova blesava rampa, skuptura (valjda i otkup rada), lift, uređenje platoa u produžetku Beton hale i staze kroz bedeme na padini tvrđave, radovi i projektovanje, su sve zajedno manje od 2 mil. evra (malio ili mnogo, ne znam više ni sam).

A po ovoj vesti, malo je zbunjujuće, naslov kaže jedno, tekst drugo:
https://www.blic.rs/vesti/beograd/pasar ... 18/5rfjszz

Sa najavljenim izmenama zakona o dostupnosti informacija, ovoga će biti sve više.
 
Tacno je da ova skalamerija kosta oko 2 miliona evra.
 
Баш чекам да видим отварање пасареле са овим графитима и кабловима на Бетон хали, ону бараку од бетонских блокова испод пасареле, ону џунглу на делу Бетон хале ка булевару...
 
Ja se ponadoda ce tu bloketaru da sruse kao i onu mintaznu divlju baraku ono jok
 
Tреба посебан тендер за те радове изгледа.
 
ako ne srede barem zid ka pasareli, ne poruse te udzerice i iskrce sikaru bice to jos jedan tragikomicni dodatak ovom projektu cija realizacija, u vremenskom smislu, zaista neverovatna...ne smem da pogledam tacan podatak koliko im je vremena potrebno za nekoliko desetina metara celicne konstrukcije

a o stanju Kalemegdana...vaznija je starleta arhitektura nego Veliko stepeniste. Razumem da se nema para za vece projekte, ali Veliko stepeniste je zaista najveca sramota. Kao i uvek odlucivanje o prioritetima je izvanredno.
Ih sa koliko malo ulaganja bi efekat napretka na trvdjavi bio veci.

i da pitam, ima li nade za fasadu Vojnog muzeja koja je vidljiva sa gotovo svih bitnijih tacki?
 
Apropo železničke pruge oko Kalemegdana i najave njenog uklanjanja "jer blokira pristup rekama". U Edinburgu odmah ispod Edinburškog zamka postoji železnička pruga koja prolazi tačno u podnožju brda sa zamkom i niko se ne buni što pruga blokira pristup zamku, iako moraju da idu preko pasarele iznad pruge od obližnjeg parka do zamka.
024DMU_Edinburgh.jpg

7361277a767db6753f0b9279ed361f29.jpg
 
Vrh