Beogradska tvrđava i park Kalemegdan
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.277
- Pohvaljen
- 13.093
Pa, isuvise mi deluje ekoloski i napredno, da bi bilo u planu. Ne lici mi na razmisljanje nasih nadleznih. Ideja je fenomenalna, pravo spustanje grada na reku.
Mada, mi se, nazalost cini, da je ovo ipak, sanjarski predlog vizionarskih pojedinaca.
Mada, mi se, nazalost cini, da je ovo ipak, sanjarski predlog vizionarskih pojedinaca.
Putnik metroom
Beginner
- Učlanjen(a)
- 01.05.2008.
- Poruke
- 45
- Pohvaljen
- 0
E, ovo već liči na nešto.Homer Jay":3w3ztdvh je napisao(la):
Meni je ovo prihvatljivije rešenje od onog odvratnog tobogana.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.700
- Pohvaljen
- 18.330
Ovde ima, znači, ovde je brdo, znači planine, planinaski deo je, zato se zove Kale, Kale-Megdan, Kale, je brdo...
...tu su bili Turci, u stvari, u tvrđavi....
Par sekundi pre ove slike došlo je do odrona jedno desetak kamenčuga, koje su ko zna od kada stajale na svom mestu.
Da sam slikao malo ranije, mogao sam da pomognem Gradskom zavodu za zaštitu spomenika da ih vrate na svoje autetentično mesto i položaj
Srećom, u tom trenutku se niko nije nalazio ispod te gomile kamenja. Posle toga su neka dva tipa zagledale mesto odakle su se survale
kamenčuge, gledaju, kao, "au, šta bi, pa kako se to desilo.."
Sve u svemu, tvrđava dobija sasvim drugi izgled, više ne deluje kao ruina, a bedemi su sada dosta svetliji nego što ih mi pamtimo, ali pretpostavljam da su tako izgledali i pre bombardovanja 1914.
...tu su bili Turci, u stvari, u tvrđavi....
Par sekundi pre ove slike došlo je do odrona jedno desetak kamenčuga, koje su ko zna od kada stajale na svom mestu.
Da sam slikao malo ranije, mogao sam da pomognem Gradskom zavodu za zaštitu spomenika da ih vrate na svoje autetentično mesto i položaj
Srećom, u tom trenutku se niko nije nalazio ispod te gomile kamenja. Posle toga su neka dva tipa zagledale mesto odakle su se survale
kamenčuge, gledaju, kao, "au, šta bi, pa kako se to desilo.."
Sve u svemu, tvrđava dobija sasvim drugi izgled, više ne deluje kao ruina, a bedemi su sada dosta svetliji nego što ih mi pamtimo, ali pretpostavljam da su tako izgledali i pre bombardovanja 1914.
je li to nečija ideja ili se zaista planira?vucko":rqga7amc je napisao(la):Beton hale se nikako ne mozemo resiti bar ne skoro,zato je bolje da je zakopamo kao po ovom planulittle lightning":rqga7amc je napisao(la):
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.700
- Pohvaljen
- 18.330
Po meni je ta ideja parkinga na krovu hale pristojna i logična. To je jedino mesto u tom delu grada na kojem se može napraviti parking a da ne bude tik uz šetalište.
A što se tiče pogleda sa reke i sa pristaništa na krov pun automobila, postoji veoma jednostavno i elegantno rešenje - postaviti duboke betonske žardinjere duž ivice krova hale i posaditi nisko drveće koje će da formira zid od zelenila i tako zakloniti automobile.
A što se tiče pogleda sa reke i sa pristaništa na krov pun automobila, postoji veoma jednostavno i elegantno rešenje - postaviti duboke betonske žardinjere duž ivice krova hale i posaditi nisko drveće koje će da formira zid od zelenila i tako zakloniti automobile.
Glas prirode
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.09.2010.
- Poruke
- 328
- Pohvaljen
- 11
Relja, napisao si ono na sta sam mislio. + za tebe.
Ali ne samo zid zelenila oko parkinga, nego zardinjere izmedju parking mesta , sa manjim drvecem koje bi stitilo kola od sunca i stvorilo lepsi prizor pri pogledu sa tvrdjave.
Ali ne samo zid zelenila oko parkinga, nego zardinjere izmedju parking mesta , sa manjim drvecem koje bi stitilo kola od sunca i stvorilo lepsi prizor pri pogledu sa tvrdjave.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.368
- Pohvaljen
- 5.227
Mogli bi da postave malo više informativnih tabli o pojedinim celinama i zanimljivostima same tvrđave
mi znamo po nešto, ali da li svi posetioci nakon obilaska -šetnje znajuju išta više o važnosti mesta gde su bili ....
Evo predlog za jednu info tablu negde na nekom zidu tvrđave
(iz vikipedije)
Flavije Jovijan (lat. Flavius Iovianus), poznatiji samo kao Jovijan, bio je rimski car svega osam meseci od 26. juna 363. do 17. februara 364. g. Jovijan je upamćen po neslavnom miru sklopljenim sa persijskim kraljem Šapurom II,
ali i kao jedini rimski car rođen u Singidunumu (današnjem Beogradu). :kk:
mi znamo po nešto, ali da li svi posetioci nakon obilaska -šetnje znajuju išta više o važnosti mesta gde su bili ....
Evo predlog za jednu info tablu negde na nekom zidu tvrđave
(iz vikipedije)
Flavije Jovijan (lat. Flavius Iovianus), poznatiji samo kao Jovijan, bio je rimski car svega osam meseci od 26. juna 363. do 17. februara 364. g. Jovijan je upamćen po neslavnom miru sklopljenim sa persijskim kraljem Šapurom II,
ali i kao jedini rimski car rođen u Singidunumu (današnjem Beogradu). :kk:
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.368
- Pohvaljen
- 5.227
Kad će vec majmuni i dr životinje da po kulturnom spomeniku ...
Hajde da probamo jedan novi urbanistički izazov sa starom idejom
Oživimo deo Kalemegdana kao stari grad Budve (da ne navodim inostrane primere)
po jednostavnom principu spolja mora da se zadrži autentičnost a unutrašnja rešenja
prema potrebama prodavnica, kafiča, galerija ...
eto samo nekoliko stotina metara dalje silikonska dolina ili akademija ovde ne bi smetala nikome
a bilo bi i ekonomske i drugih koristi , i gradu i tvrđavi i građanima i turistima...
Hajde da probamo jedan novi urbanistički izazov sa starom idejom
Oživimo deo Kalemegdana kao stari grad Budve (da ne navodim inostrane primere)
po jednostavnom principu spolja mora da se zadrži autentičnost a unutrašnja rešenja
prema potrebama prodavnica, kafiča, galerija ...
eto samo nekoliko stotina metara dalje silikonska dolina ili akademija ovde ne bi smetala nikome
a bilo bi i ekonomske i drugih koristi , i gradu i tvrđavi i građanima i turistima...
razgradjevinar
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.08.2010.
- Poruke
- 2.046
- Pohvaljen
- 3.282
dobro ti je ovo sa tablama, voleo bih... a bogami i "gradic" umesto vrta.. sve je bolje od onih jadnih zivotinja tamo
Bulevarac
Advanced
- Učlanjen(a)
- 26.12.2008.
- Poruke
- 2.410
- Pohvaljen
- 1.671
Црква Ружица међу најуникатнијима на свету
Урађен идејни пројекат рекомпозиције црквеног комплекса на Калемегдану. – Саставни део Београдске тврђаве која ужива статус културног добра од изузетног значаја
Црква рођења пресвете Богородице на Калемегдану Фото Д. Ћирков
Откако је 1925. године комплетно обновљена, црква рођења пресвете Богородице на Калемегдану, познатија као Ружица, до данас готово да није ни такнута. Један од најомиљенијих храмова међу верницима, уз цркву свете Петке, како сазнајемо од стручњака из Градског завода за заштиту споменика културе, требало је по предлогу старешине цркве да буде делимично преуређен још прошле године. Од израде идејног пројекта рекомпозиције црквеног комплекса на Калемегдану није се отишло корак даље. Храм смештен у југоисточном делу источног подграђа Београдске тврђаве, уз северну кулу Зиндан капије, у међувремену се нашао на листи десет најуникатнијих цркава на свету према неформалном избору блога Joxt’s. На списку су били и храмови из Јапана, Русије, Бразила, Норвешке, Исланда, Финске, Колумбије, Украјине и Француске.
– Црква Ружица је саставни део Београдске тврђаве која ужива статус културног добра од изузетног значаја. Урађен је идејни пројекат рекомпозиције комплекса цркве Ружице и капеле свете Петке на Калемегдану. Предвиђено је да радови буду подељени у више фаза, али се од те замисли у међувремену одустало. Старешине цркве тражиле су да се пројектом осмисли нови простор за паљење свећа, измени конак и уреди цео комплекс. У првој фази требало је да буде преуређена само кућа која се може видети са моста који води до Зиндан капије – истичу у Заводу за заштиту споменика културе.
Реч је о црквеном дому изграђеном 1937. године који је служио као канцеларијски простор. У току Другог светског рата дошло је до промене у ентеријеру овог објекта, када је подељен на два дела да би се направио стан за црквењака. По прошлогодишњем пројекту рекомпозиције црквеног комплекса, у њему је требало да буде смештено неколико канцеларија, као и простор за паљење свећа.
У доба деспота Стефана Лазаревића постојала је истоимена стара црква коју су Турци срушили освајајући Београд 1521. године. Данашњи храм је у ствари адаптирани барутни магацин из доба хабзбуршке владавине. На Београдској тврђави иначе има неколико оваквих складишта од којих је највећи Велики барутни магацин испод статуе Победника.
Обнова Ружице почела је 1867. године чим су кнезу Михаилу предати кључеви града. Две године касније подигнут је кров над олтаром, а на пролеће 1869. године завршено је зидање торња. Прво звоно на цркви постављено је у октобру 1870, а храм је остао у функцији све до 1915. године када је у току аустријског напада на Београд порушен.Највише су страдали олтар и звоник цркве. Реконструкција је завршена 1925, када Ружица добија данашњи изглед.
М. Р. Б
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Crkva-Ruzica-medju-najunikatnijima-na-svetu.sr.html
Урађен идејни пројекат рекомпозиције црквеног комплекса на Калемегдану. – Саставни део Београдске тврђаве која ужива статус културног добра од изузетног значаја
Црква рођења пресвете Богородице на Калемегдану Фото Д. Ћирков
Откако је 1925. године комплетно обновљена, црква рођења пресвете Богородице на Калемегдану, познатија као Ружица, до данас готово да није ни такнута. Један од најомиљенијих храмова међу верницима, уз цркву свете Петке, како сазнајемо од стручњака из Градског завода за заштиту споменика културе, требало је по предлогу старешине цркве да буде делимично преуређен још прошле године. Од израде идејног пројекта рекомпозиције црквеног комплекса на Калемегдану није се отишло корак даље. Храм смештен у југоисточном делу источног подграђа Београдске тврђаве, уз северну кулу Зиндан капије, у међувремену се нашао на листи десет најуникатнијих цркава на свету према неформалном избору блога Joxt’s. На списку су били и храмови из Јапана, Русије, Бразила, Норвешке, Исланда, Финске, Колумбије, Украјине и Француске.
– Црква Ружица је саставни део Београдске тврђаве која ужива статус културног добра од изузетног значаја. Урађен је идејни пројекат рекомпозиције комплекса цркве Ружице и капеле свете Петке на Калемегдану. Предвиђено је да радови буду подељени у више фаза, али се од те замисли у међувремену одустало. Старешине цркве тражиле су да се пројектом осмисли нови простор за паљење свећа, измени конак и уреди цео комплекс. У првој фази требало је да буде преуређена само кућа која се може видети са моста који води до Зиндан капије – истичу у Заводу за заштиту споменика културе.
Реч је о црквеном дому изграђеном 1937. године који је служио као канцеларијски простор. У току Другог светског рата дошло је до промене у ентеријеру овог објекта, када је подељен на два дела да би се направио стан за црквењака. По прошлогодишњем пројекту рекомпозиције црквеног комплекса, у њему је требало да буде смештено неколико канцеларија, као и простор за паљење свећа.
У доба деспота Стефана Лазаревића постојала је истоимена стара црква коју су Турци срушили освајајући Београд 1521. године. Данашњи храм је у ствари адаптирани барутни магацин из доба хабзбуршке владавине. На Београдској тврђави иначе има неколико оваквих складишта од којих је највећи Велики барутни магацин испод статуе Победника.
Обнова Ружице почела је 1867. године чим су кнезу Михаилу предати кључеви града. Две године касније подигнут је кров над олтаром, а на пролеће 1869. године завршено је зидање торња. Прво звоно на цркви постављено је у октобру 1870, а храм је остао у функцији све до 1915. године када је у току аустријског напада на Београд порушен.Највише су страдали олтар и звоник цркве. Реконструкција је завршена 1925, када Ружица добија данашњи изглед.
М. Р. Б
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Crkva-Ruzica-medju-najunikatnijima-na-svetu.sr.html
Izgleda da planiraju da uniste dve trvrdjave odjednom,u Beogradu i Novom Sadu! :rant: Samo sto ce petrovaradin zauvek izbaciti sa liste UNESKA jer ako se izgradi most i tunel nece nikada biti srusen.
Novi most ugrožava tvrđavu
Quote:
Ukoliko bi Petrovaradin postao saobraćajno čvorište, to bi jednu od najočuvanijih fortifikacija u Evropi udaljilo od Uneskove liste kulturne baštine
Novi Sad – Skupština Novog Sada usvojila je plan detaljne regulacije Petrovaradinske tvrđave i pored više primedbi i sugestija koje su se uglavnom odnosile na izgradnju mosta na stubovima davno srušenog mosta Franca Jozefa i izgradnju saobraćajne infrastrukture sa obe strane Dunava. Ovim planom, smatraju podnosioci primedbi, drastično se umanjuju mogućnosti da drugo po veličini utvrđenje u Evropi (posle Verdena) dospe na Uneskovu listu svetske kulturne baštine, što je jedan od prioriteta grada.
Planom regulacije predviđena je izgradnja novog mosta sa četiri trake i proširenje sada delimično zarušenog tunela, kroz koji će prolaziti put. Na ovom mestu, gde sada iz Dunava samo vire tri stuba nosača, nekada se nalazio most izgrađen 1883. godine po projektu Karla Baumana, kao deo pruge Budimpešta–Zemun. Bio je dugačak 432 metra, i nastavljao se u tunel ispod tvrđave dužine 341 metar, a srušila ga je u aprilu 1941. godine vojska Kraljevine Jugoslavije, kako bi sprečila dalje nadiranje okupatora.
Novim planom, takođe, predviđeno je i uvođenje šinskog prevoza kroz petrovaradinsko Podgrađe, koje urbanisti istovremeno vide i kao atraktivnu pešačko-turističku zonu. Ovo je, međutim, u suprotnosti sa Generalnim planom grada do 2021. godine, kojim je naglašeno svođenje saobraćaja u kompleksu tvrđave na minimum. Podnosioci primedbi ne spore da bi grad planiranim izmenama dobio dosta, ali verovatno i izgubio mnogo više.
– Ukoliko Petrovaradinska tvrđava postane saobraćajno čvorište, ako se bude gradio još jedan tunel, time se ne ugrožava samo ovaj kulturno-istorijski spomenik od velikog značaja, već i stambeno naselje Liman sa druge strane Dunava, ugrožava se takođe jedini univerzitetski kamups u Srbiji, kao i stambeno naselje uz Preradovićevu ulicu – smatra predsednica društva „Suburbijum“ Bojana Karavidić.
Pored velikih problema koje bi donela gradnja pristupnih saobraćajnica, podnosioci primedbi zabrinuti su i za same lokalitete na tvrđavi. Ističu ugroženost petrovaradinske stene, šetališta ispod Jelisavetinog bastiona, ratnog bunara i arheoloških nalazišta iz perioda antike i 17. i 18. veka na izlazu iz tunela.
– Svakom građaninu je jasno šta bi se dogodilo da naše čuvene „brze pruge“ prolaze kroz tvrđavu. Agresivna šinska podloga i učestali saobraćaj u potpunosti bi rastresli objekat zidan u opeci od kraja 17. veka – mišljenje je arhitekte Sonje Stoje.
Ovako drastičnim izmenama, upozoravaju podnosioci primedbi, bio bi promenjen ukupan izgled Podgrađa i Petrovaradinske tvrđave, koja je kao kulturno-istorijski kompleks očuvana čak 90 odsto, što je zaista retkost u svetu. To bi tvrđavu automatski udaljilo od programa za zaštitu Uneska, kome je počela da se ubrzano približava nedavnim pribavljanjem originalnih mapa iz Državnog arhiva u Beču, neophodnih za izradu master plana.
Iako je idejno rešenje za izgradnju mosta već izabrano na međunarodnom konkursu – zajednički su ga uradila preduzeća DOO „Ponting“ iz Maribora, AD „Centar za puteve Vojvodine“ iz Novog Sada i DOO DDC iz Ljubljane – njegova izgradnja ipak neće početi 2011. godine kako je najavljivano. Ovogodišnjim gradskim budžetom nije predviđen potreban novac od oko 30–40 miliona evra, koji bi delom obezbedio i Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine.
Gradske vlasti u ovoj godini neće uložiti znatnija sredstva ni u održavanje ili rekonstrukciju Petrovaradinske tvrđave. U planovima javnih preduzeća se navode samo najneophodnija održavanja zelenila i čistoće, a razlog je isti – manjak novca usled ekonomske krize.
Miroljub Mijušković
objavljeno: 14.01.2011.
Novi most ugrožava tvrđavu
Quote:
Ukoliko bi Petrovaradin postao saobraćajno čvorište, to bi jednu od najočuvanijih fortifikacija u Evropi udaljilo od Uneskove liste kulturne baštine
Novi Sad – Skupština Novog Sada usvojila je plan detaljne regulacije Petrovaradinske tvrđave i pored više primedbi i sugestija koje su se uglavnom odnosile na izgradnju mosta na stubovima davno srušenog mosta Franca Jozefa i izgradnju saobraćajne infrastrukture sa obe strane Dunava. Ovim planom, smatraju podnosioci primedbi, drastično se umanjuju mogućnosti da drugo po veličini utvrđenje u Evropi (posle Verdena) dospe na Uneskovu listu svetske kulturne baštine, što je jedan od prioriteta grada.
Planom regulacije predviđena je izgradnja novog mosta sa četiri trake i proširenje sada delimično zarušenog tunela, kroz koji će prolaziti put. Na ovom mestu, gde sada iz Dunava samo vire tri stuba nosača, nekada se nalazio most izgrađen 1883. godine po projektu Karla Baumana, kao deo pruge Budimpešta–Zemun. Bio je dugačak 432 metra, i nastavljao se u tunel ispod tvrđave dužine 341 metar, a srušila ga je u aprilu 1941. godine vojska Kraljevine Jugoslavije, kako bi sprečila dalje nadiranje okupatora.
Novim planom, takođe, predviđeno je i uvođenje šinskog prevoza kroz petrovaradinsko Podgrađe, koje urbanisti istovremeno vide i kao atraktivnu pešačko-turističku zonu. Ovo je, međutim, u suprotnosti sa Generalnim planom grada do 2021. godine, kojim je naglašeno svođenje saobraćaja u kompleksu tvrđave na minimum. Podnosioci primedbi ne spore da bi grad planiranim izmenama dobio dosta, ali verovatno i izgubio mnogo više.
– Ukoliko Petrovaradinska tvrđava postane saobraćajno čvorište, ako se bude gradio još jedan tunel, time se ne ugrožava samo ovaj kulturno-istorijski spomenik od velikog značaja, već i stambeno naselje Liman sa druge strane Dunava, ugrožava se takođe jedini univerzitetski kamups u Srbiji, kao i stambeno naselje uz Preradovićevu ulicu – smatra predsednica društva „Suburbijum“ Bojana Karavidić.
Pored velikih problema koje bi donela gradnja pristupnih saobraćajnica, podnosioci primedbi zabrinuti su i za same lokalitete na tvrđavi. Ističu ugroženost petrovaradinske stene, šetališta ispod Jelisavetinog bastiona, ratnog bunara i arheoloških nalazišta iz perioda antike i 17. i 18. veka na izlazu iz tunela.
– Svakom građaninu je jasno šta bi se dogodilo da naše čuvene „brze pruge“ prolaze kroz tvrđavu. Agresivna šinska podloga i učestali saobraćaj u potpunosti bi rastresli objekat zidan u opeci od kraja 17. veka – mišljenje je arhitekte Sonje Stoje.
Ovako drastičnim izmenama, upozoravaju podnosioci primedbi, bio bi promenjen ukupan izgled Podgrađa i Petrovaradinske tvrđave, koja je kao kulturno-istorijski kompleks očuvana čak 90 odsto, što je zaista retkost u svetu. To bi tvrđavu automatski udaljilo od programa za zaštitu Uneska, kome je počela da se ubrzano približava nedavnim pribavljanjem originalnih mapa iz Državnog arhiva u Beču, neophodnih za izradu master plana.
Iako je idejno rešenje za izgradnju mosta već izabrano na međunarodnom konkursu – zajednički su ga uradila preduzeća DOO „Ponting“ iz Maribora, AD „Centar za puteve Vojvodine“ iz Novog Sada i DOO DDC iz Ljubljane – njegova izgradnja ipak neće početi 2011. godine kako je najavljivano. Ovogodišnjim gradskim budžetom nije predviđen potreban novac od oko 30–40 miliona evra, koji bi delom obezbedio i Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine.
Gradske vlasti u ovoj godini neće uložiti znatnija sredstva ni u održavanje ili rekonstrukciju Petrovaradinske tvrđave. U planovima javnih preduzeća se navode samo najneophodnija održavanja zelenila i čistoće, a razlog je isti – manjak novca usled ekonomske krize.
Miroljub Mijušković
objavljeno: 14.01.2011.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.368
- Pohvaljen
- 5.227
U sirotinjskoj situaciji , ni jedna tvrđava duž Dunava nece za rekonstrukciju dobiti značajna sredstva, pa samim tim ništa od stavljanja na spisak uneska,
Jedini izlaz je kako sam ranije vec pisao oživeti sve tvrđave sa ekonomskoim opravdanim sadržajem
Najlakše svima svima shvati, je primer starog grada u Budvi, koj je živ , a primera je mnogo u svetu, počevši od starog grada Dubrovnika, pa na dalje .Spisak bi bio predugačak i za ovaj forum . Ideja o takvom oživljavanju Kalemegdana i svih Dunavskih tvrđava se koči, koliko ja znam od uvek, sa raznim opravdanjima, a vidimo da baš i nema nekog grandiozog napredka, tu i tamo po neki deo se rekostruiše i to je sve .
:bash: :bash: :bash: 1000 puta Z a š t o :bash: :bash: :bash:
Jedini izlaz je kako sam ranije vec pisao oživeti sve tvrđave sa ekonomskoim opravdanim sadržajem
Najlakše svima svima shvati, je primer starog grada u Budvi, koj je živ , a primera je mnogo u svetu, počevši od starog grada Dubrovnika, pa na dalje .Spisak bi bio predugačak i za ovaj forum . Ideja o takvom oživljavanju Kalemegdana i svih Dunavskih tvrđava se koči, koliko ja znam od uvek, sa raznim opravdanjima, a vidimo da baš i nema nekog grandiozog napredka, tu i tamo po neki deo se rekostruiše i to je sve .
:bash: :bash: :bash: 1000 puta Z a š t o :bash: :bash: :bash:
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.368
- Pohvaljen
- 5.227
@bulevarac
H v a l a to je i falilo ovoj temi , kad bi smo imali isto to u 3D kao render ili kako se vec zove, da vide kako bi izgledalo danas eh...
Podršku vecine sugrađana , za gradonačelnika Beograda, dobice svako ko bude započeo ovaj projekat
Nije naj važniji projekat , ali čeka na red neopravdano vec vekovima i ako po istoriskoj i kulturnoj i dr, zaslugama je na prvom mestu
kao dužna počast i zahvalnost i na ponos svakog Beograđanina/ke
H v a l a to je i falilo ovoj temi , kad bi smo imali isto to u 3D kao render ili kako se vec zove, da vide kako bi izgledalo danas eh...
Podršku vecine sugrađana , za gradonačelnika Beograda, dobice svako ko bude započeo ovaj projekat
Nije naj važniji projekat , ali čeka na red neopravdano vec vekovima i ako po istoriskoj i kulturnoj i dr, zaslugama je na prvom mestu
kao dužna počast i zahvalnost i na ponos svakog Beograđanina/ke
Glas prirode
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.09.2010.
- Poruke
- 328
- Pohvaljen
- 11
Ako mislite ne izgradnju srednjovekovnog podgradja, zaboravite na to, jer strucnjaci navode jedan razlog koji je strucno opravdan, mozda je i izgovor, ali cak i da je opravdan ipak postoji nacin da ugledamo taj gradic i setamo njegovim ulicicama, ali treba da se neko seti kako i zasto bi to moglo da se uradi uprkos protivljenju arheoloske struke ! Naravno i da nadje nekog ko ce to da plati.
Jeste da bi priroda stradala, ali bilo bi lepih zelenih dvorista. trgica i brsljana koji padaju niz zidove kuca i ograda.
Jeste da bi priroda stradala, ali bilo bi lepih zelenih dvorista. trgica i brsljana koji padaju niz zidove kuca i ograda.