Šta je novo?

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

sizif":19gz6qf9 je napisao(la):
Чекај, колико ја знам Аустријанци су по мировном уговору - након кога су Турци поново ушли у Београд 1739. године - морали да сами, "камен по камен" сруше комплетан барокни Београд који су подигли после 1717. А био је то, према аустријским путописцима тог доба, најлепши град на Дунаву.

Мислим да је од града и утврђења које је поставио Никола Доксат остала само Леополдова капија. Касарне и турске грађевине са горњих фотографија су из каснијег периода. Што се тиче Музеја Београда, нека војска напокон преда граду зграду Војне штампарије у Немањиној и имаћемо перфектан објекат за ту намену.
da, samo sto je u to vreme rec "grad" znacila utvrdjenje - rec je o baroknim kasarnama kao na petrovaradinu... a austrijski barok... khmkhm.
 
Takođe, zgrade koje sam postavio (osim džamije, za koju nisam siguran) su upravo Habsburške barokne izgradnje. Mislim da bi rekonstrukcija Donjeg grada umnogome doprinela upotpunjenju Beogradske tvrđave koja je dosta propatila u svetskim ratovima....
 
Црква Ружица међу најуникатнијима на свету
Урађен идејни пројекат рекомпозиције црквеног комплекса на Калемегдану. – Саставни део Београдске тврђаве која ужива статус културног добра од изузетног значаја

Црква рођења пресвете Богородице на Калемегдану Фото Д. Ћирков
Откако је 1925. године комплетно обновљена, црква рођења пресвете Богородице на Калемегдану, познатија као Ружица, до данас готово да није ни такнута. Један од најомиљенијих храмова међу верницима, уз цркву свете Петке, како сазнајемо од стручњака из Градског завода за заштиту споменика културе, требало је по предлогу старешине цркве да буде делимично преуређен још прошле године. Од израде идејног пројекта рекомпозиције црквеног комплекса на Калемегдану није се отишло корак даље. Храм смештен у југоисточном делу источног подграђа Београдске тврђаве, уз северну кулу Зиндан капије, у међувремену се нашао на листи десет најуникатнијих цркава на свету према неформалном избору блога Joxt’s. На списку су били и храмови из Јапана, Русије, Бразила, Норвешке, Исланда, Финске, Колумбије, Украјине и Француске.
– Црква Ружица је саставни део Београдске тврђаве која ужива статус културног добра од изузетног значаја. Урађен је идејни пројекат рекомпозиције комплекса цркве Ружице и капеле свете Петке на Калемегдану. Предвиђено је да радови буду подељени у више фаза, али се од те замисли у међувремену одустало. Старешине цркве тражиле су да се пројектом осмисли нови простор за паљење свећа, измени конак и уреди цео комплекс. У првој фази требало је да буде преуређена само кућа која се може видети са моста који води до Зиндан капије – истичу у Заводу за заштиту споменика културе.
Реч је о црквеном дому изграђеном 1937. године који је служио као канцеларијски простор. У току Другог светског рата дошло је до промене у ентеријеру овог објекта, када је подељен на два дела да би се направио стан за црквењака. По прошлогодишњем пројекту рекомпозиције црквеног комплекса, у њему је требало да буде смештено неколико канцеларија, као и простор за паљење свећа.
У доба деспота Стефана Лазаревића постојала је истоимена стара црква коју су Турци срушили освајајући Београд 1521. године. Данашњи храм је у ствари адаптирани барутни магацин из доба хабзбуршке владавине. На Београдској тврђави иначе има неколико оваквих складишта од којих је највећи Велики барутни магацин испод статуе Победника.
Обнова Ружице почела је 1867. године чим су кнезу Михаилу предати кључеви града. Две године касније подигнут је кров над олтаром, а на пролеће 1869. године завршено је зидање торња. Прво звоно на цркви постављено је у октобру 1870, а храм је остао у функцији све до 1915. године када је у току аустријског напада на Београд порушен.Највише су страдали олтар и звоник цркве. Реконструкција је завршена 1925, када Ружица добија данашњи изглед.
М. Р. Б

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Crkva-Ruzica-medju-najunikatnijima-na-svetu.sr.html
 
Nadam se da neće doći do prevelikih promena. Ja tu ništa ne bih menjao, jedna od retkih prelepih crkvi u Beogradu.
 
Kakav debilizam da se na Kalisu izgradi soping mol >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>><<

Plan za deo Kalemegdana (namera je da se omogući izgradnja šoping mola u zaštićenoj celini) doveo je do neslaganja među vladajućim odbornicima. Nalog o izradi, ipak je prošao, iako su SPS-PUPS, LDP, DSS, SRS i jedan odbornik DS (ukupno 31 glas) glasali protiv, ali je "zeleno svetlo" dalo 36 odbornika DS. Devet odbornika G17 plus nije glasalo. ;) <


KAKVI id*** umesto da se vec jednom sklone one sine (po nekim informacijama tek 2021) i obnove zidine donjeg grada i cela pesacka obala rekonstruise od savske kapije do dorcola da grad vec jednom sidje na reke i u sklopu tih podrecnih zidina postave kafici i ateljei i srusi ono betonsko ruglo recnog magacina....to bi isto bilo kada bi ja stan jednom od tih odbornika pretvorio u kockarnicu...
 
Nekada su na Kalemegdanu svirali promenadni orkestri popularnu muziku. I danas postoji paviljon za orkestar. Bila su dva orkestra - garde odnosno vojni i milicije. Jedan je svirao nedeljom pre podne a drugi četvrtkom popodne, naravno leti, kad je lepo vreme. Bio je to izvanredan doživljaj i lepa atmosfera. Zašto se sa tim prestalo? Ti orkestri postoje i dalje i redovno uvežbavaju i laku muziku i zabavne melodije. Privlačili su pažnju svih posetilaca i starih i mladih. Predlažem onima koji o tome odlučuju da se nastavi sa sviranjem promenadne muzike na Kalemegdanu možda i češće recimo 3 puta nedeljno.
 
^^^ Na Kališu još uvek ima dobre muzike, samo malo drugačijeg žanra :) Mada neki besplatan koncertni program sa stalnom svirkom (džez, etno, klasika, elektronika, world itd...) ne bi bio loše ustanoviti... Ove orkestre vojske i milicije bih radije izbegavao, mislim da bi pre terali goste nego privlačili...:)
 
U orkestrima vojske i milicije sviraju muzičari koji su završili muzičku akademiju. Sve države sveta imaju vojnu muziku koja npr. svira himne u određenim svečanim prilikama. Nikad nisam čuo da ljdi beže od dobre muzike bez obzira ko svira.
 
dedinje":1nuuqd95 je napisao(la):
U orkestrima vojske i milicije sviraju muzičari koji su završili muzičku akademiju. Sve države sveta imaju vojnu muziku koja npr. svira himne u određenim svečanim prilikama. Nikad nisam čuo da ljdi beže od dobre muzike bez obzira ko svira.
Jel ovako? :D
[video]http://www.youtube.com/watch?v=6KR33TpYjf8[/video]
 
jovanovm":219sjlf4 je napisao(la):
^^^ Na Kališu još uvek ima dobre muzike, samo malo drugačijeg žanra :) Mada neki besplatan koncertni program sa stalnom svirkom (džez, etno, klasika, elektronika, world itd...) ne bi bio loše ustanoviti... Ove orkestre vojske i milicije bih radije izbegavao, mislim da bi pre terali goste nego privlačili...:)
Onda verovatno nisi čuo orkestar "Stanisalav Binički" feat. ABBA, John Williams, The Rolling Stones... :)

Ma ti likovi samo nose uniforme i neke kvazi činove, nisu to klasična vojna grla, oni su jedan drugi univerzum.
Znaju da sviraju sve i svašta, a najmanje vole "Surčinski marš" i slična "ostvarenja".

A uostalom, narod koji neće da sluša svoju vojnu muziku, na kraju će slušati tuđu :laugh:
 
jovanovm":tagrsh62 je napisao(la):
Mada neki besplatan koncertni program sa stalnom svirkom
@relja: Bio je skoro na B92 mislim, vojni orkestar i ABBA, sa onim raznoraznim glumcima itsl što su pevali. Ne znam da li ej bilo do zvuka, ali trebalo je ostaviti samo orkestar, koji zvuči genijalno, a ovi što su pevali - bože me sačuvaj.
 
@Ambassador, slažem se, bolje bi zvučalo bez onih vokala :)

Pred utakmicu Srbija - Rumunija, vojni orkestar je već "tradicionalno" :p izveo "extended version" Marša na Drinu" (da raja na stadionu počne da se žari i pali), a trombondžija :) je par puta baš onako kafanski "zavukao" u onom "marševskom" delu da su nekim ljudima na Istoku krenule suze od smeha :)
 
REKONSTRUKCIJA NEBOJŠINE KULE BIĆE ZAVRŠENA DO 30. SEPTEMBRA
Uskoro i pasarela od Kalemegdana do reka

E. B. | 05. 07. 2010. - 00:02h | Foto: Ž. Šafar | Komentara: 0
Svi radovi rekonstrukcije Nebojšine kule biće završeni do 30. septembra. Svečanim otvaranjem rekonstruisane Nebojšine kule i izgradnjom pasarale od Kalemegdana do Beton hale biće ostvaren projekat spuštanja Beogradske tvrđave na reke - najavila je Ivana Lučić Todosić, direktorka JP „Beogradska tvrđava“.

54741_bgd30-nebojsina-kula-foto-z-safar_f.jpg


Novac za obnovu dala Grčka vlada
Do kraja septembra biće završeni svi radovi restauracije i adaptacije kule i izgradnja modernog višenamenskog kulturno-izložbenog prostora pored nje, ali i postavka izložbenog prostora.

- Kula će, u dogovoru sa grčkim partnerima, imati stalnu muzejsku postavku u kojoj će biti prezentovana istorija dva naroda. Saradnjom je realizovana ideja da se novi delovi uspešno integrišu u postojeću strukturu spomenika - rekla je direktorka „Beogradske tvrđave“.

Projekat restauracije je ostvaren paralelnom saradnjom sa Republičkim zavodom za zašitu spomenika kulture i Arhitektonskim fakultetom u Beogradu, kao i Arheološkim institutom.

- Izgradnja pasarale, od tvrđave do reke Save, je drugi veliki projekat koji bi trebalo da se realizuje i očekujem da ćemo uskoro krenuti sa radovima. Mislim da je značajna inicijativa da se Beogradska tvrđava poveže sa rekom, jer će doprineti boljoj turističkoj ponudi grada, kao i povezanosti centra sa rekama. Donja tačka pasarele bila bi na kraju Beton hale na Pristaništu, odakle bi išla ka Velikim stepenicama i dalje ka Tvrđavi, što će omogućiti da se za desetak minuta stigne do reke iz centra grada - istakla je Lučić - Todosić i dodala da se zbog porasta nivoa reka, Nebojšina kula suočava sa podzemnim vodama, ali da kula više nije ugrožena od prodora vode i da većih oštećenja neće biti.

Osim navedenih objekata, ove godine će početi restauracija Malog stepenišnog silaza i verovatno bastiona Tri savske padine, koji bi trebalo da vrati stari sjaj Donjeg grada. Pokrenuta je inicijativa sa Javnom rasvetom da se i taj deo tvrđave uredi dekorativnim osvetljenjem.
 
vucko":28vz4v8f je napisao(la):
Nesto mi se ozbiljno ne svijda u vezi sa ovim projektom.
Ne uklapa mi se u celinu trvdjave. Staza u obliku spirale sto se susta oko skulpture mi na maketi lici na neki tobogan.
Apsolutno sam ZA doprinos tvrdjavi u vidu nekih modernih resenja i oblika, ali za sada bi taj novac stvarno trebali da upotrebe za obnovu drugih objekata u i oko kalemegdana koji propadaju.
 
Да ли је планирано повезивање бетон хале са кулом "Небојша" неком пешачком стазом уз реку, или ће пешаци и даље морати да иду по бициклистичкој стази неких 100 метара где недостаје део за пешаке?
 
Sallex":25b7gvbe je napisao(la):
Да ли је планирано повезивање бетон хале са кулом "Небојша" неком пешачком стазом уз реку, или ће пешаци и даље морати да иду по бициклистичкој стази неких 100 метара где недостаје део за пешаке?
Mozes i dresinom, imaces prugu jos minimum do 2021. godine....:bash:
 
pronasli su neki bedem ispod crkve ruzice u donjem gradu,al dzaba sta god da nadju tamo ce uskoro biti zooloski vrt,pajseri prepredeni...
 
Где, бре, ЗОО врт испод цркве Ружице? Дајте људи, читајте мало пажљивије и не ширите дезинформације. План је да се ЗОО врт прошири (ако се прошири) само по ободу Доњег Града, иза и поред Паркинг Сервиса. Који је, јел'те, потпуно примерен Калемегдану.
 
Bigvlado, nacisti nikad nisu hteli da sruše. Kalemegdan. Oni su čak pričali i pisali da je Pobednik spomenik njihovom (nemačkom) princu Eugenu. Daleko od toga da su pre WW2 beogradski urbanisti imali samo dobre ideje. Imali su dobre ali bila je i poneka loša (ZOO na Kalemegdanu) Jedna od najlošijih koja srećom nije ostvarena je plan da se u donjem gradu podigne stadion i to olimpijski. Ja mislim da je to bila ideja naših urbanista pod utiskom Berlinske olimpijade 1936 kada je i olimpijski plamen prošao kroz Beograd. Nemci bi dali povoljan kredit za izgradnju. Međutim, ne znam sigurno možda je to bila Nemačka ideja iz vremena okupacije. Sigurno je da niko nije planirao rušenje Kalemegdana i da bi stadion bio u donjem gradu.
 
Za skeptike koji misle da je nemoguce povezati Beton halu i Kalemegdan u skladnu celinu:

main.php

main.php


U pitanju je rad arhitektonskog studija "Medium international development". Ne znam da li ima ikakve veze sa najavom grada da ce spojiti Kalemegdan i Beton halu.
 
Vrh