Beogradska tvrđava i park Kalemegdan
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.143
- Pohvaljen
- 46.116
Pogleda te sajt www.zelenibeograd.org.rs po meni fali karta sa stazama i jos koja silka i za profesjonalce spisak biljnih vrsta.Usvakom slucaju pozitivno iznenadjenje 
bigvlada
Advanced
Na Kalemegdanu postavljeno pet teleskopa
Autor: Tanjug | Foto:Beta | 21.10.2009. - 08:14
Javno preduzeće "Beogradska tvrđava" saopštilo je juče da je postavilo pet teleskopa za panoramsko razgledanje grada, čime će obogatiti turističku ponudu srpske prestonice.
Tri teleskopa su postavljena na Savskom šetalištu na Kalemegdanu, a dva na Gornjem gradu Beogradske tvrđave, na bedemu između Opservatorije i spomenika "Pobednik".
Do 10. novembra korišćenje teleskopa biće besplatno, a posle toga naplata će se obavljati slanjem SMS poruke čija će cena biti 40 dinara plus PDV.
Vreme posmatranja teleskopom ograničeno je na dva minuta, a korisnik će dobiti povratnu informaciju SMS-om, kada može započeti korišćenje teleskopa.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=116542
Autor: Tanjug | Foto:Beta | 21.10.2009. - 08:14
Javno preduzeće "Beogradska tvrđava" saopštilo je juče da je postavilo pet teleskopa za panoramsko razgledanje grada, čime će obogatiti turističku ponudu srpske prestonice.
Tri teleskopa su postavljena na Savskom šetalištu na Kalemegdanu, a dva na Gornjem gradu Beogradske tvrđave, na bedemu između Opservatorije i spomenika "Pobednik".
Do 10. novembra korišćenje teleskopa biće besplatno, a posle toga naplata će se obavljati slanjem SMS poruke čija će cena biti 40 dinara plus PDV.
Vreme posmatranja teleskopom ograničeno je na dva minuta, a korisnik će dobiti povratnu informaciju SMS-om, kada može započeti korišćenje teleskopa.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=116542
alexandernbg
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 10.02.2007.
- Poruke
- 289
- Pohvaljen
- 1
Negde sam procitao da je negde pored Pobednika trebao biti zamak zna li neko nesto vise o tome?
Ako se ne varam bila je i slika
Ako se ne varam bila je i slika
Kakva je ovo slika?? Tj odakle je??
Kakav je ovo podzemni prolaz ispod Pariske?? Kakva je ovo kosa zgrada, sto se naslanja na Biblioteku grada??
A ovo sto ti mislis da je zamak, zar nije zgrada Vojnog muzeja? Mislim da si nesto pomesao, dragi komsija
Kakav je ovo podzemni prolaz ispod Pariske?? Kakva je ovo kosa zgrada, sto se naslanja na Biblioteku grada??
A ovo sto ti mislis da je zamak, zar nije zgrada Vojnog muzeja? Mislim da si nesto pomesao, dragi komsija
alexandernbg
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 10.02.2007.
- Poruke
- 289
- Pohvaljen
- 1
Da ovo je vojni muzej, nisam na ovo mislio
bigvlada
Advanced
ova slika već kruži po forumu duže vreme. Ne bi nikada bila moguća jer bi prilikom izgradnje tunela nleteli na Rimljane. Jedina prava opasnost po Kalemegdan su bili nacisti koji su hteli da ga sruše i tu naprave novi stadion.
evo link za ceo album:
http://picasaweb.google.de/marinmarin1970/RadoviKalemegdan#5421128109561173026
http://picasaweb.google.de/marinmarin1970/RadoviKalemegdan#5421128109561173026
Licno smatram da sa obnavljanjem kule Nebojse treba nastaviti sa ocigljavanjem i obnovom celog podrecnog bedema i bedema kod Vidin kapije...sa postavljenjen rasvete i staza za jogging uz zidine....re-obnovom bastiona Sv.Jakoba i postavljanjem jarbola za zastava Beograda, Srbije i EUa na bastionu.....pod hitno....obnovom starih srednjovekovnih zidina sa kulama u donjem gradu posle Vidin kapije.obnovom istocne kapije kod stepenista ka crkvi sv. Petke i zida ka gornjem gradu..i one jedne kule kod barutane i delova zidina sa te savske strane.....pod hitno postavljenjem noseceg zida na padini kod donjeg grada ispod zidina gornjeg grada kod stare mitropolitija de se spreci dalje odronjavanje vec vidljivog lesa i pescara...a i zbog samog izgleda.....obnoviti mitropolitiju kao buduci muzejsko izlozbeni prostor o sadrzaju svih rusenja i obnove grada ili kosturnicu tu preseliti sa odgovarajucem verskim sadrzajem sa nekim svetiteljem tj zastitnikom grada.....Izmedju vidin kapije i kapije karla IV moguce je izgraditi vestacko jezero sa labudovima sa kanalskim prilazom ka dunavu....cisto za psihicku reanimaciju a leti za gluvarenje na travi..posto se tu nekada nalazila srednjovekovna luka...kod Sava kapije obvoviti ceo bedem-bastion ka samoj savi, do same obale s tim da bi se auto-kolski saobracaj odvijao ispod svoda postavljenog tunela da bi se spojio bedem savske i mracne kapije sa bastionom-zidom na obali Save tj njen prvobitni izgled sa pocetka 19 veka...i to je moguce kada se najzad odstrane zeleznicke sine i time se donji grad u potpunosti spoji sa rekom...Plato donjeg grada predati poljoprivrednom institutu na koriscenje da se na male parcele posade sve vrste zitarica koje u Srbiji uspevaju kao deo otvorenog izlozbenog prostora nasih domacih agroloskih kultura....uz priobalne zidine ili u sklopu zidina se mogu sa recne strane izgraditi mali lokali u autenticnom izgledu zidina sa svodovima vinski podrumi, kafici ili izlozbeni ateljei....
jovanovm
Advanced
Hajde sad polako, i u više pasusa. Imaš nekoliko dobrih ideja, ali iskreno smatram da bi trebalo obnoviti sadržaje iz 19. veka koji su porušeni u svetskim ratovima.
Obnova zidina mi zvuči sjajno, ali imam poseban problem sa tvojom idejom o žitaricama, jer Beograd stvarno nema mnogo veze sa proizvodnjom dotičnih. Zidine bi trebalo obnoviti što je više moguće, a posebno primamljiva mi je ideja o proširenju male marine koja postoji sa druge strane železničke pruge do centra tvrđave gde bi se sagradilo šetalište i pristanište za turističke brodove. Uopšte smatram da bi sa rekonstrukcijom izgleda Donjeg Grada iz 19. veka trebalo preseliti Muzej grada Beograda (koji trenutno nema izložbeni prostor) upravo u taj deo grada, mislim da bi tvrđava predstavljala izvanredan muzejski prostor.
Ovo o svetitelju nemam nameru da spominjem - osim toga što Beogradska tvrđava nije nasleđe samo pravoslavnih građana Srbije, nego mislim da imamo dovoljno svetaca i svetitelja oko nas.
Ideja o obnovi mitropolije postoji odavno, i mislim da je vrlo komplikovana. Iskreno, ne bih bio protiv ukoliko bi to pratilo obnovu drugih srednjovekovnih sadržaja donjeg grada, ali mislim da ne postoje konkretni istorijski podaci o izgledu te građevine koji bi dozvolili verodostojnu obnovu.
Inače, smatram da podhitno treba zasaditi čemprese po tvrđavi. Osim vizuelno fenomenalnog efekta, treba napomenuti da su oni zaštitni znak tvrđave - gravure ovog plemenitog drveta koje se posebno ceni u svim tradicionalnim religijama ovih prostora (hrišćanstvu, judaizmu i islamu) su nađene na česmi M-p. Sokolovića kod defterdarove kapije...
EDIT: Evo, našao sam i neke slike zgrada koje su zauzimale današnji prostor donjeg grada koje smatram vrednim i interesantnim za muzejski kompleks zgrada Beograda.
1. Konak zapovednika tvrđave (muhafiza) iz 19. veka
Ova zgrada je porušena u Prvom svetskom ratu, a građena je u evropskom eklektičnom stilu. Slika je Anastasa Jovanovića iz 1867. Mislim da je veoma interesantna...
2. Sultan-Mahmudova džamija
Pretpostavljam da bi ova zgrada bila možda i najproblematičnija za rekonstrukciju zbog munare. To je politički i ideološki problem, mada je veoma interesantna jer se arhitektonski uklapa u stilizovani evropsko-klasicistički stil ostatka tvrđave. Sagrađena je polovinom XVIII veka, a važna je za istoriju prvog srpskog ustanka, jer su se tu okupili janičari da bi učinili prepad na konak (gore prikazan) i ubili Hadži-Mustafa pašu, poznatijeg kao "Srpska majka". Interesantan je dodatak drugim zgradama donjeg grada koje su pretežno habsburškog porekla iz istog perioda. Srušena je u neko vreme posle 1878. Slika je takođe A. Jovanovića, 1867
3. Velika kasarna, sagrađena od strane Habsburških okupacionih snaga polovinom XVIII veka. Velika, jednostavna, i lepa zgrada koja bi mogla da služi kao dom centrale izložbenog prostora. Iza nje se vidi kula Nebojša. Srušena je za vreme Prvog svetskog rata. Slika nepoznatog autora, oko 1900. godine.
4. Pogled na donji grad pred Drugi svetski rat. Vidi se deo donjih bedema, kula Nebojša, Veliko ratno ostrvo u originalu, kao i zgrada topolivnice koja je podignuta u Prvom srpskom ustanku, a srušena polovinom 1941. Veoma interesantan dodatak ovom kompleksu, i jednostavan fotografski prikaz potrebe da Donji grad bude ispunjena celina.
Šta mislite o ovom predlogu?
Obnova zidina mi zvuči sjajno, ali imam poseban problem sa tvojom idejom o žitaricama, jer Beograd stvarno nema mnogo veze sa proizvodnjom dotičnih.
Zidine bi trebalo obnoviti što je više moguće, a posebno primamljiva mi je ideja o proširenju male marine koja postoji sa druge strane železničke pruge do centra tvrđave gde bi se sagradilo šetalište i pristanište za turističke brodove. Uopšte smatram da bi sa rekonstrukcijom izgleda Donjeg Grada iz 19. veka trebalo preseliti Muzej grada Beograda (koji trenutno nema izložbeni prostor) upravo u taj deo grada, mislim da bi tvrđava predstavljala izvanredan muzejski prostor.Ovo o svetitelju nemam nameru da spominjem - osim toga što Beogradska tvrđava nije nasleđe samo pravoslavnih građana Srbije, nego mislim da imamo dovoljno svetaca i svetitelja oko nas.
Ideja o obnovi mitropolije postoji odavno, i mislim da je vrlo komplikovana. Iskreno, ne bih bio protiv ukoliko bi to pratilo obnovu drugih srednjovekovnih sadržaja donjeg grada, ali mislim da ne postoje konkretni istorijski podaci o izgledu te građevine koji bi dozvolili verodostojnu obnovu.
Inače, smatram da podhitno treba zasaditi čemprese po tvrđavi. Osim vizuelno fenomenalnog efekta, treba napomenuti da su oni zaštitni znak tvrđave - gravure ovog plemenitog drveta koje se posebno ceni u svim tradicionalnim religijama ovih prostora (hrišćanstvu, judaizmu i islamu) su nađene na česmi M-p. Sokolovića kod defterdarove kapije...
EDIT: Evo, našao sam i neke slike zgrada koje su zauzimale današnji prostor donjeg grada koje smatram vrednim i interesantnim za muzejski kompleks zgrada Beograda.
1. Konak zapovednika tvrđave (muhafiza) iz 19. veka
Ova zgrada je porušena u Prvom svetskom ratu, a građena je u evropskom eklektičnom stilu. Slika je Anastasa Jovanovića iz 1867. Mislim da je veoma interesantna...
2. Sultan-Mahmudova džamija
Pretpostavljam da bi ova zgrada bila možda i najproblematičnija za rekonstrukciju zbog munare. To je politički i ideološki problem, mada je veoma interesantna jer se arhitektonski uklapa u stilizovani evropsko-klasicistički stil ostatka tvrđave. Sagrađena je polovinom XVIII veka, a važna je za istoriju prvog srpskog ustanka, jer su se tu okupili janičari da bi učinili prepad na konak (gore prikazan) i ubili Hadži-Mustafa pašu, poznatijeg kao "Srpska majka". Interesantan je dodatak drugim zgradama donjeg grada koje su pretežno habsburškog porekla iz istog perioda. Srušena je u neko vreme posle 1878. Slika je takođe A. Jovanovića, 1867
3. Velika kasarna, sagrađena od strane Habsburških okupacionih snaga polovinom XVIII veka. Velika, jednostavna, i lepa zgrada koja bi mogla da služi kao dom centrale izložbenog prostora. Iza nje se vidi kula Nebojša. Srušena je za vreme Prvog svetskog rata. Slika nepoznatog autora, oko 1900. godine.
4. Pogled na donji grad pred Drugi svetski rat. Vidi se deo donjih bedema, kula Nebojša, Veliko ratno ostrvo u originalu, kao i zgrada topolivnice koja je podignuta u Prvom srpskom ustanku, a srušena polovinom 1941. Veoma interesantan dodatak ovom kompleksu, i jednostavan fotografski prikaz potrebe da Donji grad bude ispunjena celina.
Šta mislite o ovom predlogu?
U potpunosti sam protiv postavljanja bilo kakvih objekata na platou donjeg grada, svaka gradjevina zahteva duplo vise prostora / plus Parkinzi pa i kanalizaciju i pratecu infrastrikturu i deo je mrtve prirode..i pogotovo zatvara vizuelnu prostornost.....obnova zidina koji posetioca podsecaju na proslost a izmedju zidina zeleni zivot i otvoreni prostor koji posetioca odmaraju i vracaju prirodnim sadrzajima su nezamenljivi....Obnova stare srednjovekovne marine bio bi poduhvat veka jer bi se time dobio izgled slicne gradskoj marini u Dubrovniku...i kula Nebojsa bi se otvorila prema Dunavu a i same zidine bi se trebale obnoviti sa kulama a magistralni put premostio bi sa mostom kanal koji bi tekao uz zidine do istocne kapije gde bi se mogla delimicno izgraditi marina...samo plato od barutane do kapije karla 6 treba da ostane prazan i da se posadi prirodnim zivotnim sadrzajem....moj predlog zitarice Srbije pa kad to proklija i tu sa pogledom na kule donjeg grada dobija sasvim ovekovecenu dimenziju ljudskosti i zivotnosti na kojima pociva nasa egzistencija i dobija jedan sasvim istorijski karakater ali i edukacioni....
jovanovm
Advanced
Kakvi parkinzi, kakva infrastruktura?
Znaci:
1) Kanalizacija vec postoji ispod Kalemegdana (postoji zadnjih 2000 godina).
2) Struja je uvedena
3) Tamo bi se islo peske, kao i do dosadasnjih sadrzaja
Za marinu i rekonstrukciju bedema se slazemo, a ja ne vidim kako je ikakav pogled zaklonjen. Pa, zaboga, rekonstruisemo bedeme od pre 5 vekova, a necemo zgradu koja je stajala do 1941! Ima li to smisla?
Znaci:
1) Kanalizacija vec postoji ispod Kalemegdana (postoji zadnjih 2000 godina).
2) Struja je uvedena
3) Tamo bi se islo peske, kao i do dosadasnjih sadrzaja
Za marinu i rekonstrukciju bedema se slazemo, a ja ne vidim kako je ikakav pogled zaklonjen. Pa, zaboga, rekonstruisemo bedeme od pre 5 vekova, a necemo zgradu koja je stajala do 1941! Ima li to smisla?
Ја се, опет, слажем са Марином да не треба Доњи град, па ни остали део Калемегдана, преоптеретити објектима попут касарне или оне џамије. Дакле - обнова фортификација, канала и кула и евентуално неког објекта из периода "барокног Београда" (почетак 18. века), ако постоје планови и нацрти у аустријским архивама. Ипак, зеленило треба и даље да доминира, с тим што ми нешто не функционише та прича са житарицама. Чемпреси и борови би заиста обогатили причу.
Све похвале Марину за оживљавање теме, али се придружујем савету Јовановм-а: раздвојити идеје и продискутовати сваку посебно.
Све похвале Марину за оживљавање теме, али се придружујем савету Јовановм-а: раздвојити идеје и продискутовати сваку посебно.
jovanovm
Advanced
Svi objekti koje sam postavio su upravo iz ovog perioda (osim topolivnice)...
Mislim da je privlačno rekonstruisati nešto što je uništeno ljudskom glupošću u svetskim ratovima, a posebno jer omogućuje skućenje jedne važne institucije (Muzeja grada) u jednom veoma atraktivnom prostoru. Mislim da se ne bi mnogo promenilo rekonstrukcijom ovih objekata... naravno, ukoliko postoje planovi/fotografije/nacrti - a siguran sam da veliki broj postoji.
Za zelenilo se slažemo...
Чекај, колико ја знам Аустријанци су по мировном уговору - након кога су Турци поново ушли у Београд 1739. године - морали да сами, "камен по камен" сруше комплетан барокни Београд који су подигли после 1717. А био је то, према аустријским путописцима тог доба, најлепши град на Дунаву.
Мислим да је од града и утврђења које је поставио Никола Доксат остала само Леополдова капија. Касарне и турске грађевине са горњих фотографија су из каснијег периода. Што се тиче Музеја Београда, нека војска напокон преда граду зграду Војне штампарије у Немањиној и имаћемо перфектан објекат за ту намену.
Мислим да је од града и утврђења које је поставио Никола Доксат остала само Леополдова капија. Касарне и турске грађевине са горњих фотографија су из каснијег периода. Што се тиче Музеја Београда, нека војска напокон преда граду зграду Војне штампарије у Немањиној и имаћемо перфектан објекат за ту намену.