[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=495614#p495614:iver9lv6 je napisao(la):
direktor » 25 Nov 2017 11:23 am[/url]":iver9lv6]Znaci po Zumi bolje da nista dirali nisu da je sve ostalo kako je bilo posto ovo njemu nista ne valja.
Podji u zavod nije daleko pricaj sa njima mozda ih i zateknes na gradilistu
Ovo me potseća na branioce Beograda na vodi za koje postoje samo dva moguće stanja. Ili su pacovi i olupine, ili mora baš ovako kako se sada radi. Naravno da nisam da ostane sve kako je bilo. Želim sa se izbegne opasnost da Kalemegdan, kao istorijski objekat i jedna organska celina, počne da se pretvara u fragmentirani prostor nalik unutrašnjosti klasične umetničke galerije ili lošeg muzeja.
Ono što u njima ne valja je što su izloženi predmeti izvađeni iz svojih konteksta i originalnog okruženja i postavljeni u krajnje stranu i artificijelnu okolinu sa kojom nemaju veze. Čovek u takvom muzeju ustvari oko sebe vidi skoro isključivo moderne zidove, specijalne reflektore, natpise na zidovima, ramove slika i staklene kutije, i tek onda i samo mestimimično, poneki mali i usamljeni objekat koji je ustvari došao da pogleda, a koji tu deluje kao izdvojeno i strano telo u modernom okruženju. Kao da je on samo uzgredni povod da se pohvalimo kako ga "lepo" i "bogato" izažemo. U stilu skupog parfema ili prstena čija je ambalaža 100 puta veća od njega. Ili recimo kao starinski zoološki vrtovi u kojima čak i opasne životinje izdvojene izvan svoje prirodne okoline deluju više patetično nego lepo ili moćno. Ne treba muzejski predmet ili životinju izdvajati i unositi u NAŠE moderno okruženje, nego mi moramo ući u NJIHOVO okruženje. Oni moraju biti u SVOM kontekstu. Zbog toga zaista moderni zoološki vrtovi ili moderni muzeji izgledaju SASVIM drugačije. MI smo ti koji ulaze u strano, autentično okruženje životinje ili objekta koje gledamo, jer je TO deo njegovog identiteta, onoga što oni JESU i što želimo da doživimo, a ne da mi životinje ili muzejske predmete unosimo u NAŠE moderno oruženje.
Ovde se dakle postavlja teorijsko pitanje kvalitetne "imersivne" prezentacije istorije po savremenim standardima, a ovo što je urađeno, iako izgleda veoma moderno, je ustvari sve samo ne moderno. Kad čovek uđe u staru tvrđavu treba da ima dominantan osećaj NJENOG, celovitog ambijenta, prostora koji je onoliko autentičan koliko se to može postići i koliko ima smisla poštujući osnovnu udobnost i bezbednost posetioca. TO treba da bude primarni kriterijum prezentacije istorije. A ne da Kalemegdan vidimo kao novi "resurs", pa pravimo ili park, ili zabavu, ili kafanu, ili art galeriju, ili da ga tretiramo kao građevinsko zemljište za uslužne objekte. To mogu biti dodaci sve dok ne ugrožavaju osnovu vrednost koju predstavljamo. Kao što obala reke treba da nam ponudi REKU, a ne samo zgodnu prliku da komercijalno eksploatišemo ljude koji dolaze zbog reke. Kalemegdan se ne sme preopterećivati sadržajima, a to je put gde ovaj agresivni dizajn vodi.
Konkretno, zid koji je otkopan i zgrada česme su ovako IZDVOJENI, i iz okoline tvrđave i jedni od drugog, okruženi previše upečatljivim visokim ogradama, crnim rešetkastim gvožđem i pločama metala, plastičnim kompozitnim stazama, šljaštećim LED trakama, dvostrukim osvetljenim rukohvatima za hendikepirane i čak saksijama sa ukrasnim šljunkom. Samo još fali obavezni šareni poster sa putanjama za evakuaciju u slučaju požara, pa da galerijski ugođaj bude kompletan. Plašim se da će ljudi biti fascinirani običnim cirkusom i vizuelnim vatrometom, šarenim svetlima i modernim materjalima, pa će pomisliti da je to nešto "moderno" i da tako "treba". Kao što u "Beogradu na vodi" moderne materjale, svetla, zgrade i visoke kule vide kao nepogrešivi znak bogatog zapadnog grada i ekonomskog uspeha. Zamenjujući tako znak za suštinu koja ne postoji. Pa će se ovaj stil uređenja Kalemegdana proširiti na njegov ostatak kao novi kičerajski standard.
Šta mislite, čega na ovoj slici ima više, originala ili naše moderne nadobudne nadgradnje i maštarije: