Dobro, evo fotografija i jednog pokušaja da objasnim šta mi smeta. Pa će valjda i drugi imati svoj doživljaj i to više neće biti ništa loše.
Glavna zamerka je pretrpanost i preterana nametljivost nečega što bi trebalo da bude samo skoro nevidljiva prateća infrastruktura tvrđave, a ne dominantni vizelni utisak. Ovde objektivno ocenjivanje urađenog posla prlično ometa činjanica da je posao odrađen krajnje profesionalno i da dizajn kreira jedan dinamičan i bogat prostor. Pa se to ljudima može dopasti u zavisnosti od toga šta ovde vrednuju. Međutim to ne sme biti cilj u spomeniku kulture prvog reda. Sama tvrđava je ta koju pre svega drugog treba predstavti, pa sve što pokušava da nad tim dominira nije poželjno.
Pogledajte prilog 15
Šta ovde vidimo? Prostor koji je već pretrpan je dodatno podeljen i učinjen haotičnim sa dve markantne horizontalne linije crne boje. Zašto? Šta je prisutno od materjala? Kamen, zemlja, zelenilo, drvo, asvalt, metal. Previše. Čemu uvođenje još i metala? Jedinstvo prostora je razbijeno. Previše haotični skup nepovezanih fragmenata jednake vizuelne vrednosti. Više liči na vašar. Ne postoji dominanta. Mozak je ovde zbunjen. Šta da gleda? Šta je važno?
Pogledajte prilog 14
Pa onda,
Pogledajte prilog 13
Čemu uvođenje internih ograda, pogotovo ako su nametljive i neprovidne. To do sada nigde na tvrđavi nije bila praksa. Sa razlogom. Ona je ionako već krajnje zbunjujući skup zidova i bedema, često bez posebnog oblika i iz različitih perioda. Već je to dovoljno teško apsorbovati. Ne treba da dodajemo i NAŠE zidove i ograde.
Šta ima zanimljivo u ovom prizoru? Možda lepo? Ili značajno? Bar zeleno? Ne? BILO KAKVA VREDNOST? Nema ničega.
Pogledajte prilog 12
Šta dominira u sledećem prizoru? Očigledno stepenište, svetla, dvostruki rukohvat, metlna ograda, metalna info tabla, drvo. Uz eventualni izetak posebne osvetljenosti, ovde sama česma ima vizuelni značaj ostave za metle, a prva sledeća asocijacija turiste će verovatno biti da je neko trebao da sruši udaljenu ruševinu sa rupom da ne ometa vidik. Pod pretpostavkom da uopšte zna za vidik. A šta bi na ovoj tački TREBALO da dominira? Svakako ne ulaz u stepenice, dvostruki osvetljeni rukohvat i raster ograde.
Pogledajte prilog 11
Raskrsnica. Koliko njih će shvatiti da je praktično nevidljivi put: polu desno, pa pravo u slepi zid (!), pa desno uz stepenice, bar jednako važan kao i put niz osvetljene "pokretne stepenice" naniže. Pogrešno usmeravanje vizuelnim znakovima. Degradacija vidikovca i pogleda na ušće, bukvalno razloga postojanja ovog grada. Zbog davanje veće važnosti sećanju na turskog vezira čiji su naslednici platili rekonstrukciju.
Pogledajte prilog 10
Lep prizor, zar ne? Ali da nema za NIJANSU previše metala i fensi estetike? Za jednu kamenu tvrđavu? Ili ograda, galerija i balkona? Da li se to ovde, sudeći po količini novog materjala, želi ponovo izgraditi nešto drugo ili u punom sjaju prikazati upravo taj kamen?
Pogledajte prilog 9
A ovo je tek interesantno. Kameni zid u metalnom kavezu je ustvari meni najzanimljiviji deo otkopanog prostora. Ima pravilne i monumantalne kamene blokove koji zaista ostavljaju utisak. Za razliku od praktično svih ostalih zidova tvrđave koji su više haotčna mešavina cigli i lomljenog kamena i tek ponekog isklesanog.
Pogledajte prilog 8
A pogledajte kako su ga okovali u metal i zagradili. Sa sve ukrasnim šljunkom, LED svetlima, kortenom i plastičnim podovima. Čovek ima neodoljivi utisak da je u umetničkoj galeriji gde je neki konceptualni umetnik doneo parče zida. Potpuno je izgubljena organska veza sa ostatkom tvrđave. Ovo više nisu delovi jedne celine. Zid izgleda kao da je ovde pao sa Marsa.
Pogledajte prilog 7
Pogledajte prilog 6
Pogledajte prilog 5
Pogledajte prilog 4
Jedan biserni deo. Metalna rešetka, oko koje su maštoviti zubi od cigle i kamena, a sve u kortenu. Teško ukusu.
Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 1
Gde se ustvari nalazimo sudeći po onome što se vidi ?
Pogledajte prilog 2
I tako dalje ...
