Jeftina i, opasna
Case, flase, prozori, cevi, namestaj, podovi, kancelarijski pribor, igracke, odeca, obuca od plastike,
toliko su u svakodnevnoj upotrebi da vise i ne primecujemo u kojoj meri nas okruzuju. A i zasto
bismo? Plastika je toliko dekorativna laka za odrzavanje i jeftina, da je bez razmisljanja kupujemo
i bacamo kad dotraje. Samo, da li ste se nekad zapitali koliko je zdrava...
Svuda u razvijenom svetu se tezi da se PVC materijali zamene alternativnim prirodnim mate-
rijalima. Razloga je bezbroj, a zastita zdravlja stanovnistva i zivotne sredine na prvom mestu.
Krenimo redom. Pre nekoliko godina je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) uradila studiju o
stetnosti pla-sticnih materijala po ljudsko zdravlje. Na prvom mestu neslavne top liste se nalazi
PVC (polivinilhlorid), jer sadrzi najvise hlora i aditive. Naime, vinilhlorid je poznat kao kancerogen,
a izaziva i neuroloska ostecenja, ostecenja imunog sistema, zatim jetre i bubrega... Ova supstanca
se neprestano emituje iz PVC-a tokom njegove proizvodnje, koriscenja i odlaganja.
Drugi na istoj listi su PU (poliuretani) koji se koriste za izolaciju. Trece mesto
pripada PS-u (polistirenu) koji se koristi za penaste izolacije, ali i za plasticno
posudje, a koji sadrzi kancerogene supstance kao sto je stiren. ABS
(akrilonitrin-butadien-stiren) zauzima cetvrto mesto, a koristi se za proizvodnju
cvrste plastike od koje se, recimo, prave cevi, branici automobila, ali i igracke! Na
zalost, njegov sastojak akrilonitril je izuzetno toksican i stalno se apsorbuje
disajnim putevima i putem koze i takodje je kancerogen.
Ni veoma popularni kompakt diskovi i plasticne boce nisu bezopasni. Naime, ovaj PC (poli-
karbonat) je napravljen od visoko toksicnih materija, a u njegovoj proizvodnji se koristi i rastvarac
hlor-metilen koji je poznata kancerogena materija.
Zbog ovoga su jos 90. godina proslog veka neke razvijene zemlje odlucile da do 2020. eliminisu
plastiku iz proizvodnje i upotrebe. Medju prvima Svedska. Pridruzila joj se Nemacka koja je donela
zakon o zabrani upotrebe PVC-a, zatim su njihovim stopama krenule: Spanija, Austrija, Holandija,
Danska, Velika Britanija, Francuska, Grcka, Italija, SAD, Japan... Ukratko, 14 zemalja
severozapadnog Atlantika i Evropske unije potpisalo je sporazum OSPAR, koji predvidja, kako
rekosmo, izbacivanje svih ma terijala koji emituju opasne materije do 2020. godine. Za pohvalu je
sto su se ovom trendu pridruzile, odnosno inicijativu vec prihvatile velike robne marke kao sto su
Ikea, Lego, Najk... Ali, kao sto je svojevremeno izjavila pokojna svedska politicarka Ana Lind: „Nije
pitanje da li da eliminisemo PVC, vec na koji nacin da ga totalno eliminisemo", verovatno imajuci u
vidu poznatu cinjenicu da su za razgradnju plastike potrebne hiljade godina.
Drvo - ekoloski izbor
Ba li ste znali da je recimo za proizvodnju PVC prozora potrebno osam puta vise energije nego za
izradu drvenog prozora istih dimenzija. Osim toga, proizvodnjom i odlaganjem PVC prozora
oslobadjaju se otrovne materije koje ugrozavaju zdravlje ljudi i zivotnu sredinu. Jer, PVC proizvodi
sadrze sest od 15 najopasnijih hemikalija koje se nalaze na spisku vlada zemalja Evropske unije.
Takodje je velika zabluda da PVC prozori ne stare. Njihov vek je 20 godina i tada se moraju
potpuno zameniti, jer se ne mogu popraviti kao drveni, koji uz pomoc savremene tehnologije mogu
da potraju i do 60 godina.
Mozda je pravi ili poslednji trenutak da se zapitamo koliko ce dugo Srbija biti na margini svetskih
desavanja, ali i evropska deponija za zastarele tehnologije koje nude proizvode stetne za zdravlje
stanovnistva i zivotnu sredinu. Alternativa koja nam se nudi u vidu PVC stolarije, posudja i cega
sve ne, ravna je zivotu u plasticnoj kesi. Zato ne dozvolite da vas prevari dizajn, niska cena i prica
o lakom odrzavanju tih proizvoda. Zdravlje je ipak najvaznije, zar ne?
izvor: “Politika”