Mislim da nije bas uredu ljude terati u gradski prevoz koji je u ovako očajnom stanju...
Prvo da se on dovede na neki opet normalan nivo (pa ako se usput rodi i neka linija metroa puna kapa) pa tek onda da se on poteze kao argument.
Ja na primer do 3km idem peške, a i ako treba dalje uvek cu birati prevoz naravno ako ga ima
Da ali masa nas ovde smo se vozili i u gorem prevozu 90ih i 2000ih. I u nešto zeznutijem vremenu kad nije bilo mobilnih telefona i nisi mogao da pozoveš roditelje odmah bilo kad, bilo gde.
Ja mogu da razumem da neko sa 30-40 godina kaže "ne mogu više u prevoz, ostavio sam i život i živce i zdravlje u njemu prethodnih 3-4 decenije, dosta mi je". Jer prevoz jeste ogavan - evo danas se uguših od smrada u jednom, koji nekom klošaru služi kao spavaonica, a unutra još 40 stepeni i ja koji od besa mlatim rukom po rukohvatu i čekam da nas glupi semafor pusti dalje. I razumem da se nekome u godinama smuči sve to, jer i ja tabanam po raspalim trotoarima i kolovozima i lomim se po prevozu preko 30 godina. Ali drugo je kad imaš klince od po 20, 25 godina koji bi još tada da se zavale u auto i da svuda idu njime. Ili žene koje ne rade ništa (bogato se udale) a vozikaju se okolo i staju gde im se digne jer se mora u šoping. Ili roditelje koji bi da voze klinče svuda, da se slučajno detence ne umori i ne upozna nešto grada i samo, kad već ima mobilni a dosta njih i one satove sa GPSom i praćenjem, što mi naravno nismo imali.
Problematika oko parkiranja, posedovanja ki korišćenja automobila u Beogradu je veoma velika i kompleksa, ne znam čak ni da li bi o tome moglo da se diskutuje preko tastature. Ali jeste činjenica da: 1) ima ljudi i domaćinstava kojima su kola neophodna, nekima čak i druga kola, ali isto tako je činjenica i da 2) ima ljudi i domaćinstava koji bi savršeno mogli bez kola ili sa samo jednim, a oni to odbijaju.
Pisao sam u više navrata nekoliko primera ljudi i domaćinstava koje lično znam, a koji se po mom mišljenju ponašaju iracionalno i sebično glede posedovanja i korišćenja automobila.
Par penzionera koji žive u centru a oboje imaju i voze po auto.
Porodica na Vračaru koja živi u kući sa većim dvorištem koje ima dva betonska prilaza i može da primi 3, ako ne čak i 4 automobila, a oni uporno ostavljaju jedan auto na trotoaru ispred.
Žena u 30im koja živi na Čuburi a kad treba da ode do drugarice u Jerkoviću, seda u auto, iako ima 5 stanica 26ice.
Nema spora da je mnogim ljudima u Beoradu auto neophodnost, ali nema spora ni da nekima nije i da se ponašaju krajnje sebično i iracionalno glede njegovog korišćenja i ostavljanja.