Šta je novo?

Bahato parkiranje, bahati vozači i malograđanština

Уколико се поштује сигнализација, иде се овако: https://www.google.com/maps/dir/44.7775 ... m2!4m1!3e0

Међутим, како се колона за укључење у Пожешку често протеже до места где скреће Улица Жарка Вуковића Пуцара (раскрсница са Орфелиновом и Милосава Влајића), неки возачи продуже право у Милосава Влајића и преко пута Дома здравља се укључе у Пожешку иако је то парче Милосава Влајића једносмерно (може само убрдо из Пожешке). Углавном буде по једно возило у прекршају, али ово јутрос је стампедо. Наравно, сва та возила, осим што возе у забрањеном смеру, возе и жутом траком у Пожешкој, тачно испред стајалишта Дом здравља у смеру ка граду.
 
Dobro ga je parkirao.

tIGbNpA.jpg


ylibhEU.jpg
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=896450#p896450:105zzfhc je napisao(la):
Duleja » Sub Nov 06, 2021 12:08 am[/url]":105zzfhc]Vozio jednom rukom? :?

...i jeo u kolima.
 
Не знам да ли су тачна ова увећања за Немачку, са редита је слика. Поприлично су велика увећања.
RDT-20211110-1821252779517653816113931.png
 
Две данашње-10.11.2021. слике из мог краја, раскрсница Рашка Димитријевића и Виктора Новака. Лепо је почео овај бахати почетник са паркирањем!

 
Bahato parkiranje na okretnici u Karađorđevoj a polu prazan parking na Beton hali. Plus jedan genije na Kališu.

bahato-01-2021-11-11-13-57-40-233.jpg

bahato-02-2021-11-11-13-57-40-233.jpg

bahato-03-2021-11-11-13-57-40-233.jpg

bahato-04-2021-11-11-13-57-40-233.jpg

bahato-05-2021-11-11-13-57-40-233.jpg

parking-2021-11-11-13-57-39-863.jpg


bahato-06-2021-11-11-13-57-40-233.jpg
 
Zato sam ja na ovoj ili srodnoj temi (Parkiranje i garaže) pisao da gradnja garaža nije više od 1/3 rešenja. Jer mnogi Srbi prosto NE ŽELE da koriste garaže. Nekad plaćene, a nekad čak ni besplatne garaže i parkinge.

Neće. Naviknuti su da vucaraju automobile sa sobom kao priveske za ključeve i ostavljaju ih što bliže sebi.

I zato je vreme da se uvode nove radikalne mere da se smanji sveopšti broj privatnih vozila u celom Beogradu. Radikalno jeste. Ludo jeste. Ali nema više kako drukčije. Ovako ćemo se podaviti u automobilima.
 
Saobraćajna, komunalna, oko sokolovo da krenu da rade svoj posao.
 
Sve i da počnu da rade, nema mesta. Nema više mesta gde da se tovare automobili u ovaj grad. Nema.

Pre 12 godina su meni pričali to na faksu i mislio sam da preteruju. Reko pa nismo mi Menhetn, neće ovde biti nikad epidemije automobila.
Danas uviđam da se desilo upravo to. Koga god mrzi da pešači ili koristi prevoz, dokopa se auta, uveze ga, istera na ulicu i zauzme prostor.

I tako puta milion.

Nema više gde. Mora sve iz temelja da se menja. Znam da zvučim ko neka baba i znam da bi ovo pogodilo i dobre i savesne ljude. Ali jbg, ovako više ne ide.


P.S.
А da ne pričamo koja je to naučna fantastika da oni počnu da rade svoj posao... Vidiš da ljudi prave prekršaje njima pred nosevima bukvalno (fotografije i situacije koje kačimo i opisujemo) i oni prstima ne mrdaju.

Znači niti će oni ikad raditi svoje poslove, niti će Beograd ikad imati mesta za ovoliko alavih automobilista. Stoga - potrebno je drugo rešenje.
 
Prvi ali prvi preduslov za bilo kakve represivne mere u većem obimu ili zabrane ulaska u određene zone je izgradnja javnih garaža i izgradnja metroa.

Bez toga ne možemo ni pomišljati da se uvede neka zabrana ulaska vozila ali mislim da za početak nove javne garaže uz striktnu kaznenu politiku mogu dati rezultat. Ovima sa fotografija u Karađorđevoj je parking ispred nosa ali pošto znaju da neće biti kažnjeni lakše im je da parkiraju na javnoj/zelenoj površini.
 
Nisu se ti automobili stvorili jer je neko od starosedeoca odlučio, "e, sad je vreme za auto". Možda i jeste, ali veoma mali procenat ljudi. Stvar je u tome što se iz ostatka Srbije (neretko i većih gradova kao Novi Sad) dolazi u Beograd radi posla i daljeg života. Ja sam znam minimum 20-ak ljudi koji su tokom prethodnih 5 do 10 godina došli iz ostatke Srbije u Beograd radi boljeg života. Tu je minimum jedan automobil, a često i dva (otac koristi auto za posao u većini slučajeva, majka za decu i sve ostalo).

Ova gore tvrdnja ne predstavlja neki moj negativan stav prema seobi tih osoba, samo zapažanje kojim će sa obzirom na degradaciju ostatka Srbije, ovo biti samo još više izraženo.
 
I ja sam stekao takav utisak. Naime, kada sam studirao sam se prvi put susreo sa nebeogradskim akcentima (logično). Parali su mi uši, ali sam ih sve vreme studiranja čuo sam na faksu i mestima gde su studenti. Međutim, pre desetak godina sam počeo da ih čujem i svuda oko mene (u šetnji gradom, po kraju...) i to od starijih, znači ne od studenata.

Zanimljiv fun fact - u ekipi sa kojom igram odbojku, samo sam ja rođen u Beogradu (a tu ima 20-ak ljudi koji cirkulišu).

Doduše, u prethodnim ekipama je bilo skoro obrnuta situacija, tako da bih rekao da je ta podela u privatnom druženju prilično izražena (što je nekako i logično jer najbolji prijatelji su oni sa faksa ili srednje škole)
 
Велики број људи јесте дошао у БГ, али је и велики отишао у иностранство. Број становника БГ се заправо и није толико повећао да би то утицало видљиво на саобраћајне гужве и притисак на паркинг места. Главни проблем је настао јер се након 2000-те када смо надам се завршили са санкцијама и ратовима линеарно све лакше и лакше долазило до набавке аутомобила, углавном половних. Развој градског превоза на жалост није пратио пораст стандарда који је био неминован након завршетка бурних 90-их, и све више породица које имају један аутомобил се одлучивало за набавку другог. Супротно томе саобраћајни капацитети у погледу саобраћајница и паркинг места нису напредовали, могуће чак и да су због непланске градње у неки деловима града и смањивани и хаос је постао неминован.
Решење, барем у теорији, није толико компликовано. Упоредно побољшање градског и дестимулација коришћења приватног превоза би свакако учинила ситуацију значајно подношљивијом.
Побољшање градском превоза подразумева набавку нових аутобуса, трамваја, тролејбуса али пре свега изградњу функционалних метро линија.
Дестимулација приватног превоза би могла да подразумева наплаћивање проласка или чак забрана у одређеним зонама, поскупљење паркинга у централним зонама за "нестанаре" а станарима омогућити повољније цене за само један аутомобил по домаћинству, можда размислити и о већим порезима за други аутомобил....
 
Mislim da je poređenje sa veš mašinama nekada i sada ili sa kompjuterima, ili sa skupim patikama potpuno slično. Nekada su sve te stvari bile skupe, a sada se kupuju od jedne plate bez većih problema.
 
Ljudi, nisam ja govorio samo o doseljenicima u Beograd. Sami Beograđani su takođe izgubili svaku meru. Pa na ovoj temi sam pisao o poznanici koja stanuje kod Čuburskog parka a ide do Jerkovića automobilom iako ima 26. I još ZNA da je čeka zastoj i pakao u Dušanovcu i posle traženje mesta u (takođe) prepunom Jerkoviću. Ali ne, hoće svoj Pežo umesto autobusa. Pisao sam čak i o primerima iz svoje porodice, o dvoje penzionera koji žive u centru a imaju dvoje kola. Doduše, tek je nedavno drugi postao penzioner, možda sad i prodaju jedan auto. Ali evo, za sad, dvoje penzosa u centru - dva automobila.

Kad sam pisao ovaj post gore, uopšte nisam ni razmišljao na relaciji i podeli Beograđani i doseljeni. Razmišljam samo o moru automobila koji dave ovaj grad i kako sam više od 10 godina negirao problem i uzdao se u razum i meru ljudi. A onda nedavno uvideo da pola, ali bukvalno pola dnevnih kretanja pešaka obavljam po kolovozu. Jer više nema gde da se stane ni prođe. Jer je sve zagađeno automobilima.

Za to vreme, mnogi (ne svi) garaže i parkinzi stoje prazni. Sem uličnih.
Jer (mnogi) Srbi neće da: izađu iz stana, pešače 50 metara do auta, pređu autom 5 km, ostave ga u garaži, izađu iz nje, pređu 100 metara do odredišta.
Oni hoće da: izađu iz stana, uđu odmah u auto (u hodnik bi ga uterali kad bi mogli), pređu 5 km, parkiraju u hodnik ili lokal, izađu iz auta, i tu su, u samom odredištu.
Stoga jednom broju dolaze u obzir ulična parking mesta (jer misle da će naći jedno taman ispred destinacije). Ali i od tog broja , postoji sve rastuća grupa koja neće ni malo dalju garažu, ni slobodno ulično parking mesto iza ćoška, nego hoće da mogu da iskorače iz auta i da su na svom cilju.

Pogledajte i sami po gradu. Ne samo ovu zagađenost automobilima svuda, nego kako se oni vucaraju sa vlasnikom ko psi na povocu. Premeštaju se metar po metar, da uvek budu tu na dohvat ruke, ko setovi ključeva. E to je ono što će, uz neplansku gradnju, ubiti ovaj grad. Ta neka sumanuta zamisao da može da se ide od stana do posla bez da noga dodirne išta drugo sem poda stana i poda posla (ili koje god destinacije). Pa to vodi u kolaps.
 
Много шта би могло да се каже на ову тему, сада ћу споменути само једно на основу јучерашњег утиска из Медаковића 3 и дела града изнад њега, око улице Цветанова ћуприја.

Медаковић 3 је пример касне социјалистичке изградње која представља висок цивилизацијски домет у односу на оно што је уследило после, у комшилуку изнад. Доле је махом једнообразно, стандардизовано насеље с планираним улицама, тротоарима, паркиралиштима, једним бројем гаража, пешачким стазама, зеленилом које је сада велико, основном школом, самопослугом и мањим бројем локала.
Свега тога нема у огромном, вишеструко већем дивљем насељу изнад, изграђеном после. Не зна се шта је горе, неправилније и ружније тамо. Једна од помисли је и на последице земљотреса, или активирања већег клизишта. Како изгледа зими саобраћај у тесним, неправилним уличицама, тешко је замислити. Обашка дим од ложења у кућама који се већ у густим праменовима диже ту и тамо. Колико сам запазио, улицом Цветанова ћуприја пролази само једна аутобуска линија, бр. 20.

Ко је крив? У просеку непросвећени, грабежљиви и нецивилизовани грађани који се сналазе како знају и умеју, јер им је остављена само та могућност, или држава која је имала узор и искуство у суседном насељу, а ништа није учинила да благовремено урбанизује, прописима уреди, припреми, осавремени и спроведе у условима нове, приватне иницијативе, од које може сигурно и да заради, на општу добит?

Уместо да имају уређена, лепа предграђа одређеног изгледа и спратности, следећи предвиђање и планирање познатог, Београд и држава су се определили за хаос који није више типичан ни за сва (блискоисточна и друга) подручја која се узимају за пример тога.

Тако је махом и с развојем моторизације, паркирањем и проблемима који произлазе из њега. Имао бих још много шта о томе да пишем на основу примера којима сам сведочио још пре тридесет година, али, о томе другом приликом.

Ако неко мисли да није део свега тога нека погледа како пише и какво је стање са српским језиком, које, с нужним разликама, добро осликава исти хаос у другим областима, а да тога није свестан, и како реагује и позива се на разна права, слободе, разлоге и теорије када му се то спомене.
А, то је то, исто. С паркирањем, градњом, политичким и свим другим државним системима ...
 
Priča mi drugar. Neki dan šetao je uveče oko 8, našao se kod stanice ispred Železničke bolnice na Dedinju. Čuje iza sebe čudne zvuke tup... tup... okrene se i vidi, kako ka njemu na metar od zemlje leti automobil okrećući se oko duže ose. Kao leteći tanjir, bez zvuka, kaže. I tu se isprečila bandera, od koje se ovaj odbio u autobus. On je stajao zamrznut, jer je sve stalo u dve sekunde. Na stanici je u tom trenutku bila gomila omladine, izašli iz škole.

Dakle, likovi su prošli na crveno iz pravca Bul.Kn.A.K. sa oko 120 km/h, čuknuli o branik auta koji je iz T. Drajzera ulazio u raskrsnicu i to ih je okrenulo i katapultiralo. Sa prednjih sedišta iskaču dva tek punoletna naduvana morona i kreću da se svađaju, na zadnjem sedištu stenje treći koji je naje*******ao, jer ga je zviznula ta bandera.

Na kraju smo nahvalili Titovu gvozdenu banderu, koja im je spasla živote. Horor.

bandera.jpg
 
Titova bandera je spasila zivot nekome na trotoaru, to je bitnije nego sto je njih sacuvala.
 
Isto neki dan samo na sledećem semaforu ka Banjici neki klinac udari čoveka na pešačkom...opasno je kretati se po Beogradu...namnožilo se klinaca bez grama mozga...
 
Vrh