Šta je novo?

Autoput Miloš Veliki / A2: Beograd-Požega-Boljare (Koridor 11)

Nije mnogo teži teren, mislim nije lak ni u Dalmaciji ali su zbog povoljne geografije mogli da provuku autoput kroz razne veoma dugačke kotline oivičene planinama pa verovatno zbog toga deluje spektakularno. Od Požege do Duge Poljane praktično nema kotlina koje prate taj pravac pa autoput mora da seče mali milion brda i planina.

Evo poređenje topografije u istoj razmeri pa se vidi odmah razlika. Nije uhvaćen ceo autoput u Dalmaciji ali ni u drugim delovima nije drugačije:

Pogledajte prilog 135861
Sve je to u redu, ali nemoj da ispuštaš glavni kriterijum ovde, a to je kategorija tla. Retko koji usek ili zasek tamo nije čista stena, što jeste lepo za stabilizaciju nakon bušenja i iskopa, ali je muka dok se to ne uradi.

Što se više budu približavali Pešteru stene će biti bliže površini i biće kompaktnije, ali mislim da nema poređenja sa Dalmacijom.
 
Уопште не сумњам да ће се изградити до ДП. Које године не знам, а нисам ни видео уговор шта стоји као рок. Јасно је да Кина бежи из огромне количине долара коју има и ради инвестирање где год може! Деоница до ДП ће вероватно бити најтежа за иградњу . Велики успон, много објеката, вероватни проблеми са експропријацијом око Ариља. Са друге стране део према Мачкату и Котроману ће вероватно бити додељен Бехтел/Енки, таман кад буду при крају са Моравским, и тај је прилично тежак за изградњу па ни то неће скоро. Реалне су процене око 2030-те да се стигне до граница ЦГ и Реп. Србске. Под претпоставком да се рат не прошири и нова пландемија не крене на јесен. Потпуно је други проблем што ће гориво бити све скупље и све мање људи ће моћи возити! Бар неће бити гужви!!!
 
Retko koji usek ili zasek tamo nije čista stena, što jeste lepo za stabilizaciju nakon bušenja i iskopa, ali je muka dok se to ne uradi.
... što je još jedan razlog zašto je teren od Požege do Duge Poljane teži i nezahvalniji od terena kroz koji prolazi Dalmatina. :)
Јасно је да Кина бежи из огромне количине долара коју има и ради инвестирање где год може!
I još jednom da ponovim poruku od pre par stranica, Kinezi ne investiraju u infrastrukturu u Srbiji nego mi pozajmljujemo novac od njih što je značajna razlika. Mora da prestane ta fama da su Kinezi neki naši prijatelji, i da nam "pomažu" kroz "investicije u puteve", u pitanju je surovi bankarski kapitalizam sličan onom iz Evrope ili SAD.
 
Poslednja izmena:
Investiraju, dobro se izrazio, jer ulažu novac uz kamatu. A sličnost sa onima koji nam otimaju teritorije, bombarduju, uništavaju sankcijama, koji nas ucenjuju, prisiljavaju da glasamo za izbacivanje Rusije iz Un za ljudska prava ili će nam zavrnuti dotok goriva itd... ne vidim. Kada budu to radili moći ćemo da ih izjednačimo, a do tada da ne relativizujemo ni izjadnačavamo zločince sa nezločincima. Nije isto takvim Kinezima platiti kamatu i pomenutim EU&SAD koji tim zaradama finansiraju naše neprijatelje, cepaju i uništavaju Srbe👌
 
Poslednja izmena:
A lepa terminologija da se sakrije realnost da R Srbija nema svojih para išta da investira. Da ima, ne bi joj zaduženje poraslo duplo za zadnjih 10 godina. Investitor prosjak. Ali i bez ugla Srbije, iz ugla Kine se može reći da je ona Investitor jer ulaže uz očekivanu zaradu, tj kamatu. Može se reći i da je kreditor, ali pošto ona ne daje samo novac već novac za konkretan projekat (autoput), po meni to zadovoljava termin Investitora, ili srbski Ulagača.
 
Poslednja izmena:
A kao što mi reče naš veći podizvođač koji radi jako dugo za CRBC ovde, postoji i ideja da Kina preuzme ceo autoput Bg-Pg dok se ne otplati. U tom slučaju Mi ne bi ništa otplaćivali, već samo vozači autoputa putarinom. Takođe i sama ta mogućnost mi ne čini R Srbiju baš nekim "investitorom". Ali to bi bila najpoštenija varijanta za većinu građana Srbije jer među njima je bilo i onih koji nisu bili za to da se zaduže za izgradnju autoputa, izbegle bi se i priče o isplativosti prometa jer bi ceo teret podneli korisnici autoputa, a Kina bi u zavisnosti od prometa držala autoput 30 ili 50 godina u zavisnosti dok joj se ne otplati, što u principu nas mnogo i ne dotiče. Da npr Srbija uzme 300 mil evra godišnje od putarina i poveća penzije, plate, uloži te pare u gradnju novih autoputeva i sl, onda bi me doticalo, al ovako me zabole dal će Drobnjak & Co imati manje prihode za ovaj autoput, posebno ako ja za njega nisam zadužen da moram preko budžeta ga otplaćujem.
 
Генерално онај ко даје паре инвестира, мало играрија око терминологије. Међутим то не мења на ствари да ћемо ми отплаћивати дуги година, па кад и ако отплатимо биће у власништву корпорације под именом Србија и то опет фиктивно, јер је земља презадужена и увек постоји могућност да јој се одузму ресурси, што се у великој мери већ десило са водним ресурсима, финансијским системом и сл. Народу је колико видим ионако свеједно ко је стварни власник! Да, Земљани слажем се са идејом, много брже би се завршио цели АП Београд-Бар!
 
Priča o koncesiji je donekle imala smisla pre nego što su izgrađene prve deonice autoputa. U trenutnoj siutaciji kada već otplaćujemo kredit ne dolazi u obzir da bilo kome dajemo koncesiju na preostali deo puta.
 
Što, ja bi dao neizgrađeni deo od Požege do CG, ali samo njega, a ne već izgrađeno.
Samo ne verujem da ima zainteresovanih,jer bi realna cena putarine bila bar 30 evra samo za parče.
 
Pa valjda bi se umanjilo za do sad plaćene iznose kredita. Dug Srbije bi se umanjio za preko 2 mlrd evra, tj verovatno bi zaduženost pala ispod 50%, a za te pare bi se mogao ili umanjiti Pdv, ili akcize goriva (naša poljoprivreda bi imala niže troškove pa time i cene, i bila konkurentnija, ne bi se uvozili paradajozi luk krompir i sl), ili bi se sredstva mogla preusmeriti u neki drugi projekat itd. Meni deluje pogodno. Sa druge strane, Srbija bi izgubila godišnje prihode 50-70 mil evra narednih 30-50 godina, a sav teret ne bi plaćale i babe dede deca i sl, već samo oni koji i koriste autoput.
 
U tom slučaju bi možda i moglo da se razmotri.
 
Možda se promenilo, ali ranije su prihodi ovog autoputa bili proporcionalni ukupnim prihodima putarina Srbije u osnosu na udeo kilometraže ovog autoputa u ukupnoj kilometraži. Npr ako su prihodi za 1000km bili 250 mil evra, a ovde bilo izgrađeno 100km, prihodi od ovog su bili 10%, tj oko 25mil godišnje. Možda nije najpreciznije ali je najlakše za računanje kad Putevi Srbije daju podatak ukupnih godišnjih prihoda. E sad, teško je to predviđati za narednih 30-50 godina, i promet, i kurs evra, i cene putarina se menjaju itd... Takođe za očekivati je da promet ispod Požege i posebno Ivanjice opadne, ali i da se izgradnjom celog autoputa do Pg deo transporta prebaci sa sadašnjeg puta na ovaj (kao sada na Ibarskoj), da se poveća kupovina nekretnina i promet do Peštera samom izgradnjom autoputa na 2 sata od Bga... tako da bih rekao da kada se izgradi svih 270km, tj još duplo ovih 130km koji nedostaje, prihodi bi po nekoj sadašnjoj vrednosti putarina, kursa i ostalog bili možda 50-70 mil evra godišnje.
 
Možda se promenilo, ali ranije su prihodi ovog autoputa bili proporcionalni ukupnim prihodima putarina Srbije u osnosu na udeo kilometraže ovog autoputa u ukupnoj kilometraži. Npr ako su prihodi za 1000km bili 250 mil evra, a ovde bilo izgrađeno 100km, prihodi od ovog su bili 10%, tj oko 25mil godišnje. Možda nije najpreciznije ali je najlakše za računanje kad Putevi Srbije daju podatak ukupnih godišnjih prihoda. E sad, teško je to predviđati za narednih 30-50 godina, i promet, i kurs evra, i cene putarina se menjaju itd... Takođe za očekivati je da promet ispod Požege i posebno Ivanjice opadne, ali i da se izgradnjom celog autoputa do Pg deo transporta prebaci sa sadašnjeg puta na ovaj (kao sada na Ibarskoj), da se poveća kupovina nekretnina i promet do Peštera samom izgradnjom autoputa na 2 sata od Bga... tako da bih rekao da kada se izgradi svih 270km, tj još duplo ovih 130km koji nedostaje, prihodi bi po nekoj sadašnjoj vrednosti putarina, kursa i ostalog bili možda 50-70 mil evra godišnje.
Samo uz napomenu da na ovom potezu imaš gomilu tunela čije održavanje košta a najviše u smislu održavanja pp zaštite,nadzora u najkraćem propisi su zaista strogi kada su tuneli u pitanju.Operativne troškove putarine kakav god da je sistem računaj do 10 posto i na to dodaj troškove redovnog održavanja (košenja,obilazaka trase,sanacije pukotina),zimske službe plus neke vanredne situacije.Saobraćaj na tom pravcu nije konstantan i mislim da se ne bi mnogo ovajdili u odnosu na saobraćaj i troškove na k10.
 
Misliš, ima masu tunela onaj ko o tome odlučuje, a ne ja. Ja sam samo preneo info koju sam čuo, uz neko svoje viđenje toga sa strane. Što se tiče konstantnosti, skoro je na nekoj temi stavljena mreža autoputeva sa prometima, dal Krcan il neko, ne mogu da nađem gde, i ta mapa pokazuje suprotno: da je promet na ovom autoputu konstantniji celom dužinom od prometa na k10, gde su veliki padovi na južnom i istočnom kraku, a možda i ka Hr. Čak ako se dobro sećam mape, promet je ovde veći od prometa na tim deonicama k10, a koje nisu male ni jeftine. Druga stvar, ova priča o preuzimanju Kineza ovog autoputa (i duga za njega) se radi o decenijama, a trebalo bi biti vrlo hrabar pa tvrditi da će posle ovih dešavanja u svetu, ili čak za 30-50 godina u periodu o kome se radi, ostati sadašnji odnosi tursko-nemačke privrede i tranzita koji čini veliki deo tranzita k10. Strani promet iz npr Grčke, pa i Bug, Mkd tamo je skoro mizeran. A sa druge strane ovaj autoput je nezavistan od toga jer povezuje naše unutrašnje integrisane krajeve koji imaju veze hiljadama godina, a ne samo pola veka kao ova tursko-nemačka privredna priča koja čini gro te priče o prednosti prometa na k10. I shodno tome ja verujem suprotno, da će ovaj autoput koji integriše Srbe ili ex Srbe, biti konstantnijeg prometa od mnogih delova k10 koji služe vezi sa drugim narodima. Ne zaboravite i da je k10 počeo se gradi pre 50 godina, a ovaj pre 10, da je tek pušten u promet pre 5,5 godina, da još ni sa Bg-om nije ljudski spojen, da još dugo za razliku od k10 neće biti završen, pa mu dajte malo vremena da bi videli njegov pun kapacitet i onda ga tek uporedite sa k10 za realnu sliku 👌
 
Poslednja izmena:
Gvirnem posle ne-znam-koliko vremena i vidim da sam bio u pravu vezano za to da narod diktira političarima iracionalnost. Konkretno, kako je samo autoput put, kako je samo 200 i više kilometara na sat voz, i kako je samo metro gradski prevoz.

Vlast, ko god bio je saterana u ćorsokak da osnovna infrastruktura, na kojoj se obavlja najveći deo transporta može da se raspada, i ima standarde koji su niži i od mnogih afričkih zemalja danas. Tako put prvog reda koji nije autoput je istovremeno trotoar, biciklistička staza, put za poljoprivredna vozila, servisna saobraćajnica, ulica kroz naselje, i sve to na 7 metara asvalta i u najboljem slučaju bankina sa šljunkom širine metar.

Autoputevi paralelno nemaju ni ljudski makadam za traktore i lokalni saobraćaj paralelno, a novi autoputevi imaju rastojanja između petlji i preko 25 kilometara, a benzinske pumpe na preko 50 kilometara i više. Kakav razvoj za kraj kroz koji prolazi? Ljudi sa restoranskim, autoservis i ostalim biznisom na Ibarskoj bi možda i prešli na autoput ako bi za to postojale poslovne zone u najboljem slučaju oko petlji (dostup biznisu sa obe strane).

Sve to izgrađeno za preplaćene kredite i cene, sa minimalnim učešćem domaćih kompanija. U najboljem slučaju autoputevi će otići pod koncesiju, pri čemu će cena koncesije biti niža od duga na kredite. U gorem slučaju, davaće rudnike ili poljoprivredno zemljište za dug.
 
Možda se promenilo, ali ranije su prihodi ovog autoputa bili proporcionalni ukupnim prihodima putarina Srbije u osnosu na udeo kilometraže ovog autoputa u ukupnoj kilometraži. Npr ako su prihodi za 1000km bili 250 mil evra, a ovde bilo izgrađeno 100km, prihodi od ovog su bili 10%, tj oko 25mil godišnje. Možda nije najpreciznije ali je najlakše za računanje kad Putevi Srbije daju podatak ukupnih godišnjih prihoda.
Srbija ima monopolizovan sistem u kome su Putevi Srbije sve svja. Oni grade, uređuju, održavaju, naplaćuju i broje saobraćaj. Tako da, ja lično imam velike rezerve u pogledu brojeva na svim autoputevima. Za razliku od normalnih država gde imaš izveštaje o naplaćenoj putarini po svakoj naplatnoj stanici i po mesecima, kod nas je to neka zbirna glupost koja ništa ne znači.
...znaš kamioni plaćaju mnogo više od automobila.

Takođe za očekivati je da promet ispod Požege i posebno Ivanjice opadne, ali i da se izgradnjom celog autoputa do Pg deo transporta prebaci sa sadašnjeg puta na ovaj (kao sada na Ibarskoj), da se poveća kupovina nekretnina i promet do Peštera samom izgradnjom autoputa na 2 sata od Bga... tako da bih rekao da kada se izgradi svih 270km, tj još duplo ovih 130km koji nedostaje, prihodi bi po nekoj sadašnjoj vrednosti putarina, kursa i ostalog bili možda 50-70 mil evra godišnje.
...
da je promet na ovom autoputu konstantniji celom dužinom od prometa na k10, gde su veliki padovi na južnom i istočnom kraku, a možda i ka Hr. Čak ako se dobro sećam mape, promet je ovde veći od prometa na tim deonicama k10, a koje nisu male ni jeftine.
Konstantan jer sadašnja deonica spaja Obrenovac sa Čačkom, a između i nema mnogo mesta gde bi se odlivao saobraćaj. Na dalje će biti druga priča. Za očekivati je da od Požege ka jugu ne bude više od 25% vozila koja dođu do Čačka. I to je optimistična procena.
I koliko god novi autoput pokrenuo Pešter, to nema nikakav značajan uticaj na ukupan broj vozila.
Ali, čak i da je tačna ova tvoja računica tačna, trebaće preko 50 godina da se investicija u ovaj put otplati. Ok, to je možda i prihvatljivo, jer to i nisu neke nedostižne pare, koliko je npr. vlast dala samo u toku marta i aprila na stabilnost kursa dinara i na kupovinu struje.

Koridor X je skoro čitavom trasom jeftino rađen, tako da košta što manje, za razliku od ovog XI. Na X nećeš videti duge vijadukte nego duge nasipe i vrlo kratke vijadukte i mostove. Imaš i neprimereno velike nagibe. Samo su poslednjih par deonica na X skupe.


...
Strani promet iz npr Grčke, pa i Bug, Mkd tamo je skoro mizeran. A sa druge strane ovaj autoput je nezavistan od toga jer povezuje naše unutrašnje integrisane krajeve koji imaju veze hiljadama godina, a ne samo pola veka kao ova tursko-nemačka privredna priča koja čini gro te priče o prednosti prometa na k10. I shodno tome ja verujem suprotno, da će ovaj autoput koji integriše Srbe ili ex Srbe, biti konstantnijeg prometa od mnogih delova k10 koji služe vezi sa drugim narodima. Ne zaboravite i da je k10 počeo se gradi pre 50 godina, a ovaj pre 10, da je tek pušten u promet pre 5,5 godina, da još ni sa Bg-om nije ljudski spojen, da još dugo za razliku od k10 neće biti završen, pa mu dajte malo vremena da bi videli njegov pun kapacitet i onda ga tek uporedite sa k10 za realnu sliku 👌
Da li si ikada prošao teretnim terminalima na granicama ka ovim država o kojima pišeš?
Bugarska, Bosna i Severna Makedonija imaju veću spoljnotrgovinsku razmenu sa Srbijom od Crne Gore.
Na Koridoru X živi više Srba nego na XI i po planiranom kilometru a pogotovo ukupno ili su oni ipak manji Srbi od ovih na jugozapadu?! Batalite priče o potencijalu, treba gledati činjenice.
Obe trase postoje mnogo duže nego sadašnji koridori, ali to nije bitno za ovu priču.
Koridor X je počeo da se gradi pre 70 godina kao brzi put Bratstva i jedinstva, a Ibarska nešto kasnije.

Poenta moja priče je da treba da batalimo poređenja, jer se ova dva pravca ne mogu porediti. Uvek će X imati značajno više vozila nego XI, to je tako, ali to nije presudno.
Treba u novonastaloj situaciji odrediti nove prioritete i njih sprovoditi. Tempo gradnje puteva koji se održava poslednjih 55 godina je prespor.
 
Ja nisam dovodio u pitanje konstantnost prometa Ns-Bg-Ni na k10, ali to je takođe manje od 50% k10, slično kao što je ovaj deo koji ti pominješ Pž-Boljare manje od 50% ovog autoputa. Druga stvar, promet na 50tak km grdeličke klisure na južnom k10 i obilaska sićevačke na istoku k10 je isto slabiji kao što će biti i ovde od Ivanjice do Peštera, ali nekako ispada da tamo plaćanje toga niko nije dovodio u pitanje jer je Europa gurala taj pravac (i kreditirala, a ovde nisu hteli), a ovde je odjednom to problem. Takođođe, moj subjektivni utisak je da Dinarci više voze kola, mobilniji su nego ljudi sa juga i istoka Srbije, pa je zato moguće da neki poluprazan krš u CG, Hercegovini ili Dalmaciji može imati veći promet od nekih naseljenijih krajeva u južnoj i istočnoj Srbiji. Ima tu mnogo stvari oko prometa koje prosto ne možete statistički objasniti. Npr k10 postoji već 50 godina, ali veća je navala na placeve sad oko k11, što i cene istočne i zapadne Srbije pokazuju. Prosto, u Bg, Zap Srb, Vojv, živi skoro 2 mil ljudi poreklom sa Dinarida, i oni će u 90% slučajeva filogenetski pre težiti tom kraju. To sve zajedno čini veliki skriveni potencijal prometa na ovom autoputu koji se ne može predpostaviti nikakvim racionalnim ni statističkim predviđanjem. Ok, to je moja procena, očekujem još veći promet puštanjem Surčin-NBg, Lajkovac-Valjevo, Čačak- Vrnjačka Banja, Požega-Duga Poljana (od kojih se već svi grade ili počinju!), kao i na Požega-Kotroman koji se u budućnosti očekuje. Čak možda i udvostručenje sadašnjeg prometa par godina nakon se ovi pravci puste. Još jednom, po meni ovaj autoput ima ogroman potencijal, rame uz k10 (iako 3x kraći) i nemam sumnju da ga treba što pre izgraditi.
 
Лепа етногенеза Земљани, овај АП ће свакако бити направљен ако не буде глобалних перипетија. Сад колико ће то трајати-видећемо, Ако Кина не преузме све, онда јако споро!
 
Vrh