Autoput Miloš Veliki / A2: Beograd-Požega-Boljare (Koridor 11)
- Začetnik teme vucko
- Datum pokretanja
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.389
- Pohvaljen
- 17.470
I ova bespilotna letelica sto snima sve ovo ulazi i u tunele?
TranspoWarrior
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 07.02.2014.
- Poruke
- 134
- Pohvaljen
- 218
Malo ću otići u off. Pokrenula se priča o asfaltima, da napišem par reči, možda nekom bude zanimljivo. Relevantno je za priču o autoputevima uopšte.
Put se sastoji iz vezanih (asfaltnih) i nevezanih slojeva (kamenih) slojeva. Najčešća struktura puta gore na dole izgleda otprilike: Asfalt beton (AB) 4-7cm, Bitumenizirani nosivi sloj (BNS) 5-10cm i dva sloja drobljenog kamena od 30ak cm. Ispod kamena se, u zavisnosti kvaliteta podloge stavlja i sloj peska.
Kad se priča o asfaltu, uglavnom se misli na gornje, AB i BNS slojeve, koji se izrađuju od bitumena i agregata (kamena i peska) različitih veličina. Bitumen nastaje kao nusprodukt prerade nafte i proizvodi se u rafinerijama. Može biti običan (BIT) ili mu se dodaju razni polimeri (PmB). Prema standardima, bitumen se klasifikuje prema tvrdoći, odnosno koliko duboko možemo da utisnemo prst u njega (pravo ispitivanje se ne izvodi ovako
). U NISovoj rafineriji u Pančevu proizvode se BIT60, BIT90, BIT200, gde broj označava dubinu prodiranja, pa je BIT60 tvrđi od BIT90. Za asfalte se koriste i jedan i drugi. Ne može se reći da je jedan bolji ili lošiji od drugog (isto koštaju), već izbor zavisi od traženih karakteristika asfalta.
A cela mudrost oko asfalta se svodi na nalaženje optimalne tvrdoće: tvrdi asfalti i betonski kolovoz odlično podnose velika opterećenja, sile kočenja i ubrzanja i sl, pa se zbog toga upotrebljavaju na naplatnim stanicama, bus stajalištima, aerodromima i sl. Međutim, loše podnose temperaturne oscilacije, jako su kruti, nema širenja i skupljanja, pa zbog toga i pucaju. Sa druge strane, meki asfalti ,,teku" pod temperaturom, slobodno se šire i ne pucaju. Ali ne podnose opterećenje, pa se stvaraju kolotrazi i talasi. Mekoća asfalta zavisi od količine bitumena (više bit-mekše), vrste bitumena i aditiva. U hladnim zemljama npr koriste vrlo meke asfalte. Tu se otpornost na opterećenje postiže dodavanjem polimera u bitumen (PmB), koji je 50% do 100% skuplji od BIT, ili od dodataka aditiva u asfalt, koji mogu biti različitih kvaliteta, karatkeristika i cene.
Vrste asfalta koje se najčešće koriste su:
1. Asfalt betoni - kod nas na 99% asfaltiranih puteva. Izrađuju se od agregata raznih veličina, od 0 do 11 ili 16mm, gde se između velikih zrna uvuku manja, a šupljine ispunjava bitumen, najčešće BIT60. Bude tu i tamo nekih dodavanja aditiva, ali je to vrlo retko. Zbog čega su nam putevi loši? Više stvari. Pri proizvodnji asfalta treba poštovati striktnu proceduru, temperatura proizvodnje, tačni odnosi u mešavini, temperatura ugradnje, brzina hlađenja, način ugrađivanja (finišer konstantno mora da radi, kamioni da se smenjuju iza njega, bez prekida radova). Kod nas se to ne poštuje uvek, da li zbog lošije mehanizacije, malo lošije organizacije radova, radne snage i sl. Tolerancija greške je u starim propisima bila 1cm, a na sloj debljine 4cm, to je mnogo. U novim propisima je tolerancija 0.5cm pa ćemo videti šta će biti. Ima problema i oko bitumena, koji nije uvek isti, iako nosi istu oznaku.
2. SMA (stone matrix asphalt) - u Srbiji znam samo za slučaj rekonstrukcije autoputa kroz BG od pre par godina kad je korišten ovaj asfalt, ne znam za druge slučajeve. Ovo je majka mara. Za razliku od AB, ovde se koriste samo krupna zrna, vrlo malo ima peska, pa se formira kao neki ,,skelet" od krupnog kamena. Šupljina ima mnogo više nego kod ABa, i ispunjene su bitumenom. Zbog ovakve strukture, uprkos velikoj količini bitumena, ne nastaju kolotrazi pošto se sile prenose sa kamena na kamen, za razliku od AB gde sile primaju i bitumen i manja zrna. Sa druge strane, zbog količine bitumena, ne dolazi do pucanja od temperature. Ovaj asfalt ima veću otpornost i izdržljivost, veće trenje, stvara se manja buka, a prima i veće saobraćajno opterećenje. Skuplji je oko 30% od AB-a, ali pravi razlog zašto se ne upotrebljava kod nas je to što su zahtevi za proizvodnju i ugradnju dosta strožiji nego kod AB, što malo ko može da zadovolji.
Na slici levo je SMA koji ima samo krupni kamen, desno je AB sa različitim veličinama zrna
3. Porozni asfalt, koji je neko već spominjao. Proizvodi se kao SMA, samo bez toliko bitumena, pa šupljine iznose i do 35% zapremine. Zbog tih rupa, slabije podnosi opterećenje, pa se ne preporučuje korišćenje na autoputevima i opterećenim magistralama. Takođe, problem je ako prljavština ili zemlja upadne u te rupe, pošto onda gubi sposobnost odvodnjavanja. U primeni je uglavnom na parkinzima. Ispod njega ide sloj drobljenog kamena pa voda u teoriji ide u podzemne tokove. U stvarnosti, ima dosta problema sa ovim asfaltom, pošto voda i ne ode baš u tokove, pa se postavljaju perforirane cevi, ili se vrši konstantno održavanje. Cena je tu negde sa SMA. Dozvoljeni nagib je do 5%. Prednost je što nema potrebe za kanalima, rigolima i sl, pa ako nema dovoljno mesta, a eksproprijacija je problem, ovo bi moglo biti rešenje. Pod uslovom da zemlja ispod puta može da primi tu svu vodu.
4. Svi ostali. Razne eksperimentalne mešavine, sa ili bez aditiva, liveni asfalti, mikroasfalti i sl, koji se slabo koriste zbog cene, tehnologije ili nečeg trećeg.
Put se sastoji iz vezanih (asfaltnih) i nevezanih slojeva (kamenih) slojeva. Najčešća struktura puta gore na dole izgleda otprilike: Asfalt beton (AB) 4-7cm, Bitumenizirani nosivi sloj (BNS) 5-10cm i dva sloja drobljenog kamena od 30ak cm. Ispod kamena se, u zavisnosti kvaliteta podloge stavlja i sloj peska.
Kad se priča o asfaltu, uglavnom se misli na gornje, AB i BNS slojeve, koji se izrađuju od bitumena i agregata (kamena i peska) različitih veličina. Bitumen nastaje kao nusprodukt prerade nafte i proizvodi se u rafinerijama. Može biti običan (BIT) ili mu se dodaju razni polimeri (PmB). Prema standardima, bitumen se klasifikuje prema tvrdoći, odnosno koliko duboko možemo da utisnemo prst u njega (pravo ispitivanje se ne izvodi ovako
). U NISovoj rafineriji u Pančevu proizvode se BIT60, BIT90, BIT200, gde broj označava dubinu prodiranja, pa je BIT60 tvrđi od BIT90. Za asfalte se koriste i jedan i drugi. Ne može se reći da je jedan bolji ili lošiji od drugog (isto koštaju), već izbor zavisi od traženih karakteristika asfalta. A cela mudrost oko asfalta se svodi na nalaženje optimalne tvrdoće: tvrdi asfalti i betonski kolovoz odlično podnose velika opterećenja, sile kočenja i ubrzanja i sl, pa se zbog toga upotrebljavaju na naplatnim stanicama, bus stajalištima, aerodromima i sl. Međutim, loše podnose temperaturne oscilacije, jako su kruti, nema širenja i skupljanja, pa zbog toga i pucaju. Sa druge strane, meki asfalti ,,teku" pod temperaturom, slobodno se šire i ne pucaju. Ali ne podnose opterećenje, pa se stvaraju kolotrazi i talasi. Mekoća asfalta zavisi od količine bitumena (više bit-mekše), vrste bitumena i aditiva. U hladnim zemljama npr koriste vrlo meke asfalte. Tu se otpornost na opterećenje postiže dodavanjem polimera u bitumen (PmB), koji je 50% do 100% skuplji od BIT, ili od dodataka aditiva u asfalt, koji mogu biti različitih kvaliteta, karatkeristika i cene.
Vrste asfalta koje se najčešće koriste su:
1. Asfalt betoni - kod nas na 99% asfaltiranih puteva. Izrađuju se od agregata raznih veličina, od 0 do 11 ili 16mm, gde se između velikih zrna uvuku manja, a šupljine ispunjava bitumen, najčešće BIT60. Bude tu i tamo nekih dodavanja aditiva, ali je to vrlo retko. Zbog čega su nam putevi loši? Više stvari. Pri proizvodnji asfalta treba poštovati striktnu proceduru, temperatura proizvodnje, tačni odnosi u mešavini, temperatura ugradnje, brzina hlađenja, način ugrađivanja (finišer konstantno mora da radi, kamioni da se smenjuju iza njega, bez prekida radova). Kod nas se to ne poštuje uvek, da li zbog lošije mehanizacije, malo lošije organizacije radova, radne snage i sl. Tolerancija greške je u starim propisima bila 1cm, a na sloj debljine 4cm, to je mnogo. U novim propisima je tolerancija 0.5cm pa ćemo videti šta će biti. Ima problema i oko bitumena, koji nije uvek isti, iako nosi istu oznaku.
2. SMA (stone matrix asphalt) - u Srbiji znam samo za slučaj rekonstrukcije autoputa kroz BG od pre par godina kad je korišten ovaj asfalt, ne znam za druge slučajeve. Ovo je majka mara. Za razliku od AB, ovde se koriste samo krupna zrna, vrlo malo ima peska, pa se formira kao neki ,,skelet" od krupnog kamena. Šupljina ima mnogo više nego kod ABa, i ispunjene su bitumenom. Zbog ovakve strukture, uprkos velikoj količini bitumena, ne nastaju kolotrazi pošto se sile prenose sa kamena na kamen, za razliku od AB gde sile primaju i bitumen i manja zrna. Sa druge strane, zbog količine bitumena, ne dolazi do pucanja od temperature. Ovaj asfalt ima veću otpornost i izdržljivost, veće trenje, stvara se manja buka, a prima i veće saobraćajno opterećenje. Skuplji je oko 30% od AB-a, ali pravi razlog zašto se ne upotrebljava kod nas je to što su zahtevi za proizvodnju i ugradnju dosta strožiji nego kod AB, što malo ko može da zadovolji.
Na slici levo je SMA koji ima samo krupni kamen, desno je AB sa različitim veličinama zrna
3. Porozni asfalt, koji je neko već spominjao. Proizvodi se kao SMA, samo bez toliko bitumena, pa šupljine iznose i do 35% zapremine. Zbog tih rupa, slabije podnosi opterećenje, pa se ne preporučuje korišćenje na autoputevima i opterećenim magistralama. Takođe, problem je ako prljavština ili zemlja upadne u te rupe, pošto onda gubi sposobnost odvodnjavanja. U primeni je uglavnom na parkinzima. Ispod njega ide sloj drobljenog kamena pa voda u teoriji ide u podzemne tokove. U stvarnosti, ima dosta problema sa ovim asfaltom, pošto voda i ne ode baš u tokove, pa se postavljaju perforirane cevi, ili se vrši konstantno održavanje. Cena je tu negde sa SMA. Dozvoljeni nagib je do 5%. Prednost je što nema potrebe za kanalima, rigolima i sl, pa ako nema dovoljno mesta, a eksproprijacija je problem, ovo bi moglo biti rešenje. Pod uslovom da zemlja ispod puta može da primi tu svu vodu.
4. Svi ostali. Razne eksperimentalne mešavine, sa ili bez aditiva, liveni asfalti, mikroasfalti i sl, koji se slabo koriste zbog cene, tehnologije ili nečeg trećeg.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.132
- Pohvaljen
- 46.070
Betonska platna koje se postavljaju kao tepih
12/10/2015 | Kategorija: Materijali
| Objava: Igor Conić
Ovaj interesantan materijal je zapravo impregnirana betonska tkanina koja hidratiše kada se pospe vodom i tako se stvara čvrst betonski sloj.
Pod pojmom betonsko platno obično mislimo na armirano-betonski zid koji u skeletnim zgradama služi za ukrućenje konstrukcije međutim, ovo Betonsko platno je nešto sasvim drugo. Isporučuje se urolano kao tepih, odmotava se na licu mesta, zaliva vodom i tako dobija beton.
Betonsko platno sastoji se iz tri sloja: fibroznog materijala na vrhu, specijane betonske mešavine armirane vlaknastom mrežom i PVC slojem na dnu koji osigurava vodonepropustnost. Platno se može hidratisati ili polivanjem vode ili potpunim uranjanjem u vodu. Jednom kada platno dođe u kontakt s vodom, vlaknasta mreža armira beton i time sprečava stvaranje pukotima ali i obezbeđuje potrebnu plastičnost betona.
Betonsko platno se pravi u tri debljine: 5, 8 i 13 milimetara. Može se koristiti u raznim građevinskim poduhvatima ko što je pravljenje kanala, zaštita kosina, izgradnja bazena i slično
U poređenju s klasičnim betonskim rešenjima, rad s Betonskim platnom je brže, lakše i jeftinije za postavku. Takođe, Betonsko platno je otporno i na vodu i na požare.
Nema mešalice niti betonjerke na gradilištu. Samo se odmotava na mestu gde želimo beton.
Materijal je razvijen u Engleskoj još pre deset godina od strane inženjera Pitera Bruvinga i Vila Kraforda, međutim njegova upotreba je tek odnedavno postala masovna – posebno u Velikoj Britaniji.
http://www.gradnja.rs/betonska-platna-k ... kao-tepih/
mekbejn
Advanced
ovo je super za klizista, zar ne?
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.132
- Pohvaljen
- 46.070
Fino upoznavanje sa asfaltima aj da pitam neke stvari
1.Meni djeluje da je stari asfalt stavljan u vrijeme sfrj daleko bolje radjen i da se postovala procedura primjer u tv u cg ima ulica uradjenih prije 30 godina mrdnule nisu dok neke nove evo rade svake 4 godien
2. Djeluje mi da je asfalt nekad iamo drugu formulu i da je bio svjetiliji
3.U arpskim zemljama npr u kuvajtu stvljau tzv bjeli asfalt zbog temperature
4.Mislim da bi i mi mogli da predjemo na tu vrstu zbog manjih temperatura ljeti
Bg put koliko sam ja upoznat ima 4 vrste asfalta koje postvlja u bg
1.ona glupost za trotare uglavnom liveni asfalt sa kamencicima
2.klasicni asfalt da ga tako nazove za obicne ulice bocne nebitne
3.Asfalt sa nekim kao porama strukturom na povrsini
4.hladni asfalt za krpljenje rupa zimi
Ufotkacu par primjera Inace sta radi institut za asfalt i puteve tako nekako
1.Meni djeluje da je stari asfalt stavljan u vrijeme sfrj daleko bolje radjen i da se postovala procedura primjer u tv u cg ima ulica uradjenih prije 30 godina mrdnule nisu dok neke nove evo rade svake 4 godien
2. Djeluje mi da je asfalt nekad iamo drugu formulu i da je bio svjetiliji
3.U arpskim zemljama npr u kuvajtu stvljau tzv bjeli asfalt zbog temperature
4.Mislim da bi i mi mogli da predjemo na tu vrstu zbog manjih temperatura ljeti
Bg put koliko sam ja upoznat ima 4 vrste asfalta koje postvlja u bg
1.ona glupost za trotare uglavnom liveni asfalt sa kamencicima
2.klasicni asfalt da ga tako nazove za obicne ulice bocne nebitne
3.Asfalt sa nekim kao porama strukturom na povrsini
4.hladni asfalt za krpljenje rupa zimi
Ufotkacu par primjera Inace sta radi institut za asfalt i puteve tako nekako
astrodule
Professional
Koliko je SMA skuplji od AB?
Svaka čast na postu @TranspoWarrior
Poslato sa telefona
Svaka čast na postu @TranspoWarrior
Poslato sa telefona
TranspoWarrior
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 07.02.2014.
- Poruke
- 134
- Pohvaljen
- 218
@astrodule, hvala Mislim da sam napisao već, 30%.
@direktore,
1. Zavisi od kvaliteta izvođenja. Znam da je autoput Bg - Šid rađen od 1980 - 1990 i da je rekonstrukcija rađena 2005e, što je životni vek taman od 20godina, prosek.
2. Što se tiče formule asfalta i novih mešavina, one definitivno idu na bolje, unapređuju kvalitet, izdržljivost i trajanje, pošto se rade na univerzitetima i institutima koji sve svoje resurse daju za takva istraživanja. Samo je pitanje u kom momentu će biti usvojene u standard.
3. Znam da se organizacije koje se bave životnom sredinom i urbanim planiranjem bore da se u gradovima upotrebljava beton umesto asfalta, pošto manje apsorbuje toplotu i smanjuje globalno, a i lokalno zagrevanje. Bore se za beton pošto, još uvek, ne postoji dovoljno svetao asfalt. Postoje neki aditivi koji izbeljuju asfalt, ali nauka još mora da napreduje, ne daju neke rezultate, a koštaju boga oca. Pre će naći zamenu za vezivo, nego uspešno izbeliti bitumen i katran. Arapi imaju beskrajno para, tako da me ništa ne bi iznenadilo.
4. Pogledaj gore, pod ,,boga oca para"
@mekbejn,
dobro je za eroziju, odronjavanje i osipanje, ali misim da samo platno ne može da zaustavi klizište, čisto zbog mehanizma klizišta. Na kliznoj ravni deluju gravitacija koja vuče klizište na dole i trenje koje drži klizište. Kad se trenje smanji, zbog kiše, sloja gline ili slično, klizište krene. Da bismo ga zaustavili, valja delati neko silom koja će da poništi gravitaciju. Platno postavljeno preko klizišta, čak i ako je učvršćeno, ne deluje kontra-silom, samo pridržava. Kod sanacije klizišta, obično se deluje silom u vidu ankera, potpornog zida, ili se čak i ukloni gornji deo klizišta kako bi težina bila manja, pa samim tim i sila, što je možda dovoljno da ga trenje zaustavi.
Mislim da sam napisao već, 30%. @direktore,
1. Zavisi od kvaliteta izvođenja. Znam da je autoput Bg - Šid rađen od 1980 - 1990 i da je rekonstrukcija rađena 2005e, što je životni vek taman od 20godina, prosek.
2. Što se tiče formule asfalta i novih mešavina, one definitivno idu na bolje, unapređuju kvalitet, izdržljivost i trajanje, pošto se rade na univerzitetima i institutima koji sve svoje resurse daju za takva istraživanja. Samo je pitanje u kom momentu će biti usvojene u standard.
3. Znam da se organizacije koje se bave životnom sredinom i urbanim planiranjem bore da se u gradovima upotrebljava beton umesto asfalta, pošto manje apsorbuje toplotu i smanjuje globalno, a i lokalno zagrevanje. Bore se za beton pošto, još uvek, ne postoji dovoljno svetao asfalt. Postoje neki aditivi koji izbeljuju asfalt, ali nauka još mora da napreduje, ne daju neke rezultate, a koštaju boga oca. Pre će naći zamenu za vezivo, nego uspešno izbeliti bitumen i katran. Arapi imaju beskrajno para, tako da me ništa ne bi iznenadilo.
4. Pogledaj gore, pod ,,boga oca para"
@mekbejn,
dobro je za eroziju, odronjavanje i osipanje, ali misim da samo platno ne može da zaustavi klizište, čisto zbog mehanizma klizišta. Na kliznoj ravni deluju gravitacija koja vuče klizište na dole i trenje koje drži klizište. Kad se trenje smanji, zbog kiše, sloja gline ili slično, klizište krene. Da bismo ga zaustavili, valja delati neko silom koja će da poništi gravitaciju. Platno postavljeno preko klizišta, čak i ako je učvršćeno, ne deluje kontra-silom, samo pridržava. Kod sanacije klizišta, obično se deluje silom u vidu ankera, potpornog zida, ili se čak i ukloni gornji deo klizišta kako bi težina bila manja, pa samim tim i sila, što je možda dovoljno da ga trenje zaustavi.
Trejsi
Higher intermediate
Prijatelj koji je vozio materijal kamionom tamo na gradilištuu za Azere mi je rekao da je podloga, ono što ide ispod afalta katastrofa i da su trpali šta su stzali, pogotovo kad su imali noću smene.
Гага
Professional
termicar":2j7sop87 je napisao(la):
@Термичар, вероватно мислиш на овај систем упијања воде кроз асфалт.
Француски Лафарж је патентирао „Томпик пропусни асфалт“ (Tarmac Topmix Permeable). Лафарж није навео како се упијена вода дренира испод саме површине, део пословне тајне, што је и сасвим нормално.
Снимак показног теста на јутјубу:
Tarmac Topmix Permeable - The ultimate permeable concrete system
https://www.youtube.com/watch?v=-iJP7DFt6AU&hd=1
Има још неколико снимака о упијајућем асфалту/бетону и од неких других фирми
https://www.youtube.com/watch?v=I16WGau3jxE
https://www.youtube.com/watch?v=ScsQYHMfabU
https://www.youtube.com/watch?v=4gRd4Jv6aZY
https://www.youtube.com/watch?v=Dh8OMMTW-eo
и ово је интересантно: https://www.youtube.com/watch?v=jKH4f6JmdO4
Гага
Professional
Михаило, укњижени силни плусићћћи, прелепи предели Србије кроз које пролази будући аутопут.
Гага":2vfnzjj5 je napisao(la):
Moguće, takvog asfalta ima na par mesta na A7 (delu autoputa od Hambudga do Hanovera) i čini mi se na A2 (Hanover Berlin). Voziti po njem je nestvarno (po kiši naravno), kiša je nemilice padala i od kamiona i automobila ispred se ništa nije videlo, kao da vozite kroz oblak (maglu) i odjednom, svanulo, kiša pada istim intenzitetom (vidim na šoferšajbni i po brisačima) ali vidljivost odlična! Nezgoda je kada posle tog dela ponovo uletite na normalan asfalt!
Moram da napomenem da ga nema baš mnogo, deluje kao da su samo hteli da probaju.
Ali sam još nešto hteo da kažem, kada sam posmatrao kako su radili obilaznicu oko Bremena (ja sam to iz kola gledao dok smo prolazili) stekao sam utisak da ga radili tako da su izlivali betonske ploče (na neku podlogu koju nisam uspeo da vidim) a posle su spojeve zalivali nekom gumom. Možda sam sad lupio neku glupost, ne razumem se u gradnju puteva, ali evo to stoji do danas (skoro 15 godina) sa takvom frekvencijom saobraćaja (pogotovo kamiona) i nigde nikakvog oštećenja!
tragac
Expert
To je radio Vinci, a onda su došli Velja, Mrka, Alpina i ostali Troter Independent Traders izvođači i podizvođači.Dejan011":9d7s8oca je napisao(la):
milos.tro":2duz2g7l je napisao(la):New video of the Highway E-763 (Ljig-Preljina)
https://drive.google.com/file/d/0B6IwwQ ... UyZmM/view
video traje 52 minuta evo i par visinskih fotki,vredi pogledati
Jel može neko da dojavi na kom minutu se vidi mesto onog nesrećnog hrasta.
Hvala.