Scania V8":2o83wtl8 je napisao(la):
Pozdrav svima,vidim da se dosta toga pisalo o koridoru 11 dosta je slika dodato ali niko da pomene ili napise nesto o kvalitetu tih radova evo ja posto radim na deonici Ljig Preljina vec 3.5 godine moram reci da se radi ocajno, ovo sto se radi na autoputu je sramota nasa putna laboratorija tkz CPL dozvoljava sve zivo da prodje blato kisa ne bitno je sve se pusta...
Pri pravljenju autoputa u ostalim jakim zemljama imas 3 4 nezavisne komisije koje proveravaju da li je materijal koji se stavlja pred asvalt kvalitatan tvrd da nema blata vode itd ,znaci najbitniji su ti ti radovi pre asvalta sabgrejt,bejz,sabejz,da nebi posle stavljanja asvalta bilo potonuca asvalta uvala neravnog asvalta itd,e posto mi nemamo nezavisnih komisija nego jednu zavisnu labaratoriju CPL nama ce autoput biti kao i ostali po Srbiji
Sve to ima i kod nas. Prvo se radi ispitivanja terena, izrada elaborata geomehaničkih ispitivanja pa revizija tog elaborata. Posle toga ide projekat kolovozne konstrukcije pa revizija projekta. Onda ide nadzor na gradilištu pa na kraju merenje i ispitivanje ugrađenih slojeva. Što su četiri stepena provere same kolovozne konstrukcije.
e posto mi nemamo nezavisnih komisija nego jednu zavisnu labaratoriju CPL
Tehničku kontrolu (ili ovde nadzor) vrši preduzeće koje ima potrebne licence i koje pobedi na tenderu. U ovom slučaju, to je CPL, koja je privatna firma, pa ne znam šta tačno misliš pod ,,zavisna labaratorija".
pricao sam sa covekom iz Bakua covek je radio u deset zemalja kaze da jos nije video ovako nesto,njih u principu boli uvo oni ce ovo da zavrse u roku i da odu a nama ce da ostane autoput koji ce morati ponovo da se prepravlja...
Dobri izvođači su namazaniji od starleta. Oni ne poštuju pravila izvođenja i fušere i onda te ubede da smo najgori i ti klimaš glavom i aplaudiraš.
Пантограф":2o83wtl8 je napisao(la):
Колико сам ја чуо од најупућенијих стручњака у држави, основни проблем са подлогом је заправо то што су наши стандарди веома застарели
Problem je nivo ulaganja u ispitivanje terena. Za detaljne analize u našoj državi nema para, pa se radi prema iskustvima i nadom u srcu. Drugi problem je što ne postoji mehanizam koji bi sankcionisao onog ko za*ebe. Ako se teren slegne pa propadne put, krivi su izvođači ili geotehničari. Ako se na asfaltu pojave one mrlje koje liče na ulje, problem je u projektu kolovozne konstrukcije. Al nikom ništa. Ni ovde niko neće sankcionisati Azerbejdžance ako se za godinu dana nešto dogodi.
Naši standardi se ne razlikuju od stranih pošto su prepisani od Švajcaraca, Švaba i Amera. Standardi koji se tiču asfalta su preuzeti iz američkih AASHTO propisa iz 1993 koji su u Americi bili u upotrebi do 2012-2013. Od tamo 2003-2004 pa do 2010. izvršena je harmonizacija naših i evropskih propisa (sada pored SRPS, stoji i znak EN) čime su propisi u manjoj ili većoj meri izjednačeni sa evropskim.
Valja biti i načisto šta smatramo zastarelim standardom. Metoda koja se koristi za proračun napona u kolovoznoj konstrukciji je nastala 1934. i uz manje izmene se koristi i danas. Matematika je dobra, a asfalt se još uvek sastoji od veziva i agregata. Noviji propisi koriste malo bolje statističke metode za izračunavanje temperaturnih oscilacija i saobraćajnih opterećenja, ali to su nijanse. Novi propis je preko potreban u dva slučaja: kada se pojavi novi materijal za izradu asfalta i kada se raspored osovina i težina kamiona toliko promeni da počne da ,,ore" put. Ovo drugo je realan problem, pošto su noviji kamioni teži, tehnologije se menjaju pa moraju i propisi. Ovo prvo, i nije toliko, pošto većina novih mešavina koje se pojave su toliko skupe da se i ne koriste.