Šta je novo?

Autoput Miloš Veliki / A2: Beograd-Požega-Boljare (Koridor 11)

Gomila ne shvata da im se nisu uključila automatska svetla po magli ili vejavici. Pre neki dan me je vozio drug po snegu, jedva sam ga ubedio da ne treba da vozi u sportskom režimu. Auto samo pleše pri kretanju, džabe dobre gume, džabe 4x4, čim pipne gas ujeda. A od ovih što se zaglave, retko ko će se setiti da isključi kontrolu proklizavanja da lakše izađe, mada to na mnogim kolima više nije ni moguće. A najgori od svega je vozački ego, ne daj bože da odloži put ako vidi da je kijamet. Briga me za zimu, briga me za sneg. Recept za katastrofu.
 
Gomila ne shvata da im se nisu uključila automatska svetla po magli ili vejavici. Pre neki dan me je vozio drug po snegu, jedva sam ga ubedio da ne treba da vozi u sportskom režimu. Auto samo pleše pri kretanju, džabe dobre gume, džabe 4x4, čim pipne gas ujeda. A od ovih što se zaglave, retko ko će se setiti da isključi kontrolu proklizavanja da lakše izađe, mada to na mnogim kolima više nije ni moguće. A najgori od svega je vozački ego, ne daj bože da odloži put ako vidi da je kijamet. Briga me za zimu, briga me za sneg. Recept za katastrofu.
Odlicne primedbe, nisam puno razmisljao o problematici koriscenja modernih vozila u svemu ovome. Vozacki nivo je daleko nizi nego nekada kada je sneg u pitanju.
 
8 Decembar 2024:

DJI_20241208114052_0036_D.JPG



5 Januar 2025:

2025-01-06.jpg
 
Meni ovaj pravac preko Topole i Kragujevca ima smisla. Beogradu je potreban izlazak iz grada i autoput prema jugu na potezu između Orlovače i B. Potoka.
Verovatno bi i Smederevac imao pristojan ulazak u grad,makar tih godina još lako izvodljiv i logičan nastavak do Bulevara Revolucije.Ono što mi se ne svidja je da u tim planovima Užice i Valjevo nisu bili tema ali je za pohvalu plan za povezivanje sa Crnom Gorom.
 
Evo malo istorije.

Naleteh na tekst od 10 Jula 1970 godine gde je struka imala neko drugo vidjenje od politike izgleda.Tada je Moravskim autoputem tj običan magistraolni pravac smatran sadasnji Bg-Nis a oni su izgleda predlagali Šumadijsku trasu kao nov autoput.

ova trasa zapravo ima dosta vise smisla, sa sve racvanjem na rudniku prema cacku i kragujevcu. Medjutim jasno je da je trasa koja je zapravo izvedena bila mnogo jeftinija i jednostavnija zbog konfiguracije terena.
 
Ево и текста који је ишао уз горње илустрације


Професор инжењер Миленко Јаковљевић, директор Института и инжењер с Славољуб Стефановић сма трају да ће крајем 1990. го дине у Југославији бити око 6 милиона возила. За овакву експанзију, по њи- ховом мишљењу, ваља се припремити и градити нове путеве дугорочним пла ном.

Београду, Смедереву, Пожаревцу и источној Срби ји која са Ђердапом по- стаје изванредно привредно и туристичко подручје, неопходан је нови савремени пут. По мишљењу стручњака Института тај пут би требало да иде од Београда преко Панчева, Смедерава, Пожаревца, Го- лупца, Доњег Милановца, Кладова и да преко Пра- хова доспе до Неготина. Од тог пута постојала би и кратка веза за Румуни-ју преко Турн Северина.

Једним делом овај пут ишао би по насипу крај Дунава, који се подиже због Ђердапа, а један део будућег дунавског пута већ је изграђен. Београдски пут имао би колико економ-ски толико и туристички значај. Повезивао би индустријске центре и рудом богату источну Србију, а такође би приближио врло атратквина туристичка подручја великим градским центрима. Ту је Лепенски Вир, Трајанов мост и та-бла и изванредна туристич-ка подручја источне Србије.

Овај пут, како се прет-оставља, могао би бити израђен до краја 1972. године. У току су разговори финансирању пута за који су заинтересоване све
комуне кроз које пролазе.

По овом путу возила би мо
гла да се крећу и до 160 километара на час, а трошкови експлоатације у однсу на стари дунавски пути били би нижи за 20 до 25 одсто. Ако би се изградиоу Дунавски пут створила би се могућност да се изградњом пута од Доње Раље до Радинаца скрати садашњи ауто-пут Београд - Ниш за око осам километара. Тада би моторна возила мо-ла од Београда да иду за Ниш преко Панчева, Сме дерева и даље, а да излазећи код доње Раље на стари ауто-пут знатно скрате путовање. Изградњом моста код Винче пут за Ниш био би још краћи.

Крагујевачки пут

Друга траса која је за-интересовала стручњаке је нови пут Београд - Аран- ђеловац - Крушевац Крагујевац - - Ниш. На о-вај пут надовезао би се пут од Аранђеловца до Гор-ћњег Милановца са изла-ском на аутопут Београд - Титово Ужице.

Стручњаци сматрају да би се изградњом овога пу-та евентуално могла одложити изградња друге траке Моравског пута Београд Ниш јер је ту терен не-стабилан, а друм се удаљава од привредних и туристичких центара.

Ауто-пут Београд - Крагујевац и даље повезао би туристичке центре Аранђе- ловац, Букуљу и Космај, а такође би дао знатно бр-жу везу многим индустриј-ским центрима са Београ- дом.

Према траси овог новог пута растојање од Београ-да до Крагујевца било би за 33 километра краће y односу на ауто-пут преко Осипаонице и Лапова, до Аранђеловца за 19 кило- метара, до Горњег мила-новца за 14 километара, до Чачка и Ужица за око 20 километара.

Будућност би показала ко јим би правцем ваљало гра дити ауто-пут са четири тра ке.

Јадрански пут

У Институту се испитују могућности изградње и једног атрактивног пута ко- ји би се одвојио од Чачка према Ивањици, па преко Сјенице све до Бијелог Поља. Довољно је погледати карту па видети да би овај пут знатно скратио пу товање од Београда до мо- pa.

Овај и остала два пута, финансираће привредне ор ганизације, комуне и други интересенти, а то би могли да буду први путеви у Србији на којима би се плаћала друмарина. Стручњаци сматрају да би се ови путеви брзо исплати- ли јер пролазе кроз јаке привредне и туристичке центре.

Ј. Ј.
 
Vrh