Kao neko ko je čitao ovu temu od početka, ko je sa radošću pratio svaki razvoj, tek sada dobijam poriv da nešto napišem usled velikog pesimizma i netačnih zaključaka koji se ponavljaju ovde. Pokušaću da adresiram neke od tih stvari.
1. Autoput nije potreban / ljudi neće koristiti autoput i ićiće Ibarskom
Apsurdno je uopšte raspravljati o ovome u konvencionalnom smislu jer su mnogi članovi foruma već to stručno argumentovali. Ja ću to argumentovati sa neke prizemnije i lične strane.
Pre ovog autoputa za mene Zapadna Srbija nije postojala kao destinacija. Ne mislim to u nekom negativnom smislu niti imam išta protiv tog regiona, volim ga kao i svaki drugi deo otadžbine. Već u praktičnom smislu, kao neko ko je na relaciji Srem - BG, nikad mi nije padalo na pamet da idem u te delove (osim ako ne moram) upravo zbog nedostatka autoputa. Kada god bih razmišljao gde mogu da odem za vikend ili na odmor, uvek bih birao negde gde mogu da stignem brzo, bezbedno i sa što manje stresa. Ibarska je sušta suprotnost tome. Zašto bih išao do Požege ili Zlatibora i stresirao se, kada za slično vreme, uz manje stresa mogu da stignem do Budimpešte, Slovenije, Banja Luke, Niša ili bilo kog drugo mesta koje je bolje povezano autoputevima. Iz istog tog razloga ne idem ni u Crnu Goru, ma koliko je voleo. Ranije kad sam bio mlađi sam išao vozom, sada mi ne pada na pamet kada mogu da stignem do hrvatskog primorja autoputevima za 5 sati uz zanemarljiv zamor u vožnji. Verujem da ovakvih kao ja ima mnogo i da će mnogo više ljudi ići ovim putevima. Nije dovoljno samo gledati puke brojeve trenutnog saobraćaja već i novi saobraćaj koji se može generisati.
Živim za dan kada će biti gotov ceo autoput do Crne Gore i kada ću moći opušteno da odem do tamo, i rado ću ga tada koristiti. Ali, do tada, neću rizikovati svoju bezbednost, bezbednost svoje porodice i trošiti nerve razmišljajući da li će neko negde da mi izleti. Isto to važi i za ostale puteve koji su u planu.
Ovo sve naravno ne znači da ne shvatam koncepte rentabilnosti i da možda postoje bolji načini investiranja novca kako bi se poboljšala država. Isto tako znam i da ovo neće dovesti brdo investicija i preporoditi te krajeve, ali činjenica je da je ovaj put potreban tj. da je bio potreban još pre 20-30 godina.
2. Autoput kruži / ljudi će koristiti Obrenovački put i Ibarsku za pristup
Vidim da ljudi stalno spominju kako je potrebno da se odradi novi pristupni put na desnoj obali Save jer trenutna trasa do Surčina mnogo kruži ili čak predlažu da se pravi dodatan put da se spoji novi most kod Obrenovca sa obilaznicom bliže Ostružničkom mostu. Smatram da je to potpuno nerealno. Vrlo je jasno da je ova varijanta tj. putanja ustvari samo obilzanica za klizište i da se spaja na obilaznicu na najbližoj tački gde je to bilo racionalno da se uradi. Mnogi kritikuju to kruženje oko Jakova kao da je to kruženje od ne znam koliko, a u pitanju je samo par kilometara razlike koji se pređu za par minuta pri autoputskim brzinama. Međutim, još bitnija stvar je da povezivanje direktnije na obilaznicu tj. sa južne strane Jakova i nije nikad bilo racionalno izvesti. Svakom ko je tamo prošao peške ili biciklom nekad, a ne samo gledao na mapi je to jasno. To je zaštićeno područje jako blizu Save koje treba sačuvati po svaku cenu a ne uništiti autoputem. Dodatan faktor, ako se ne gleda samo dugoročni interes, već kratkoročni finansijski, je da bi to značajno povećalo cenu izgradnje petlji jer bi morale biti napravljene na početku mosta. Takođe bi veći deo autoputa tada bio bliže obali gde je uvek nepogodnije zemljište za izgradnju i postoji veći rizik od plavljenja, pa je i cena veća. Mnogi su ovde pravili paniku oko toga da autoput krivuda po "ravnom Sremu" potpuno zaboravljajući da ovo nisu klasične sremske njive u sred Srema već plavno područje reke Save. I ne treba zaboraviti da se putevi trasiraju dugoročno a da reke menjaju svoj tok vremenom, ne drastično, ali menjaju.
Mnogi su ovde tvrdili kako im ne pada na pamet da sa npr. Voždovca kruže već da će koristiti Obrenovački drum. To pričaju sada, u praksi će biti potpuno drugačije, pogotovo kada bude završeno sve do NBG. Iz ličnog iskustva kada sam počeo da vozim i ja sam tako razmišljao. Konkretno sam tada često bio na relaciji Konjarnik - Stara Pazova. Starim putem ima ~35km i treba uvek preko sat, makar bilo u 2 ujutru nedeljom. Autoputem preko obilaznice ima 50km i može se u sred dana stići za 40 minuta lagano ako se poštuju ograničenja. Znači, ne pričamo ovde o nekome ko ide iz Sombora za Čačak, već o sličnoj relaciji kao što je do Obrenovca. Posle nekog vremena se ispostavilo da u 9 od 10 slučajeva idem autoputem. Isto tako će biti i sa Obrenovčanima. Koliko god nešto bilo kraće u kilometrima, lakoća vožnje autoputem i brzina stizanja pobede vremenom. A Beograđane koji npr idu negde dalje na A2 tek da ne spominjemo. Ostaće naravno oni iz južnijih delova grada kojima će još uvek biti lakše da idu prvo Ibarskom malo, pa se spoje na A2, ali njima ni prošireni obrenovački drum ne bi pomogao ni ovako ni onako. Tu može pomoći samo spajanje Ibarske od Meljaka ka A2, ali to je već druga tema.
Zaključak je da trebamo sagledati dobre stvari kao dobre. Čekali smo ovaj autoput godinama, uskoro će biti gotove i sve pristupnice, a vremenom će se produžavati autoput i sa druge strane. Ovaj autoput će mnogo značiti svima nama, i koji živimo u tim krajevima i koji ne živimo, i onima koji tu tek navrate i onima koji samo prolaze da bi došli do istočnog dela RS, Crne Gore, Pazara ili gde već idu. Biće sačuvano mnogo života u sledećim decenijama, ušteđeno puno vremena i novca, i firmama i ljudima.
Zalažem se uvek za oštru kritiku vlasti i svega što ne valja, ta želja da uvek sve bude najbolje što može je najveća ljubav prema svom okruženju i domovini. Međutim, mislim da smo sada došli u fazu kada je već dobar deo ovog projekta pri kraju, kada možemo odahnuti i polako početi uživati u blagodetima istog. To će biti očiglednije uskoro kada se otvori deonica do Surčina. A posle toga imamo godine pred nama da polako gledamo kako drugi kraj autoputa napreduje ka RS i CG.
Nije strašno što autoput kruži oko Jakova. Nije strašno što magistrala Surčin - Novi Beograd košta koliko košta (to takođe razume svako ko je prošao tim terenom i video kakvo je tu zemljište, koliko tu kanala ima i koliko parcela ima). Nije strašno što neće biti proširivan Obrenovački drum. Nije strašno što neće biti sada ili možda ikada sanirano klizište. Da je trebalo sve ovo biti ranije to stoji, pogotovo redosled deonica, ali preživećemo i ovako ovih nekoliko meseci.