Autoput Miloš Veliki / A2: Beograd-Požega-Boljare (Koridor 11)
- Začetnik teme vucko
- Datum pokretanja
vladimir79
Higher intermediate
Кружни ток фантастична ствар у слабије насељеним подручјима. Када сам био у Шпанији, сваки пут који се укршта ван ауто-пута је имао кружни ток. Толико глатко тече саобраћај да је невероватно.
Треба градити обилазнице и решавати укрштања, али то не може бити алтернатива ауто-путу (мото-путу 2+2)! Њиховом изградњом дуж Ибарске магистрале би "на први поглед" деловало да је проблем решен, али само зато што је садашња ситуација катастрофална и свако, па и најмање побољшање, би донело такав утисак. Мислим да бисмо након 10-ак година (најкасније) схватили да је до границе са ЦГ неопходан бар мото-пут у профилу 2+2 (не због ЦГ, већ пре свега због Србије). Треба имати у виду да ни обилазнице и укрштања нису баш јефтина алтернатива, што не значи да не треба упоредо градити и обилазнице, колико могућности дозвољавају. Економска ситуација је катастрофална и често се користи као аргумент да пројекат пута према ЦГ треба одложити или чак обуставити. Али, ако бисмо узели у обзир економску ситуацију као репер за инвестиције уопште, плашим се да би онда закључак био да се све у овој земљи обустави. Ово не значи да не треба размишљати и углавном критиковати сулуда решења као што су: да се ауто-пут гради "од средине" (да споји две њиве), да се узимају спорни кредити за поједине деонице, да се још увек не зна траса на деоници Обреновац-БГ итд.!
24. 08. 2012.| 14:26
Koridor 11 kroz Beograd ići će levom obalom Save - Stručnjaci i dalje polemišu da li je to najbolje rešenje
Koridor 11 nazvan je nedavno najvažnijom investicijom u istoriji Srbije. Na potezu od Obilaznice Beograda do Obrenovca projektovane su dve varijante autoputa do Južnog Jadrana i to: varijanta autoputa desnom obalom reke Save od Ostružnice do Obrenovca (14,5km), u okviru koje je predviđena i sanacija klizišta "Umka-Duboko", i varijanta autoputa levom obalom reke Save od Surčina do Obrenovca (17,6km).
Dilema o tome kuda će se iz Beograda ulaziti na ovaj autoput razrešila je Republička reviziona komisija, koja je 28. juna usvojila idejni projekat za trasu kojom će se iz Beograda do Obrenovca stizati levom obalom Save preko Surčina, Jakova i novog mosta na ušću Kolubare u Savu. Varijanta preko klizišta Duboko, odnosno Ostružnice i Umke odbijena je kao mogućnost.
Nakon usvojenog idejnog projekta predstoji izrada višekriterijumske analize i upoređivanje rešenja od strane Republičke revizione komisije za objekte od značaja za Republiku, koja će doneti konačnu odluku i rešenje. Nakon toga sledi izrada glavnog projekta.
Povodom aktuelizacije Koridora 11 i trase kroz Beograd, obratila se stručna javnost u nameri da ukaže da konačnu odluku o izboru varijante treba doneti na bazi uporedne analize svih relevantnih pokazatelja.
U dopisu koji potpisuju predsednik Srpskog društva za puteve "Via Vita" Dušan Bogojević, predsednik Inženjerske akademije Srbije prof. dr Ljubiša Kuzović i predsednik Udruženja građevinskih inženjera Srbije dr Slobodan Otović, navedeno je da će izabrano rešenje (leva obala) koštati 138,7 mil EUR, dok bi deonica desnom obalom uključujući i sanaciju klizišta "Umka-Duboko" bila oko 115 mil EUR.
(Šematski prikaz raspodele saobraćajnih tokova 2012.godine na razmatranim varijantama budućeg autoputa od obilaznice Beograda do Obrenovca)
Kako je navedeno u dopisu, polazeći samo od ukupnih ulaganja, koja u narednom periodu, stoje pred Republikom Srbijom, za realizaciju navedenih infrastrukturnih projekata, ubedljiva prednost je na strani varijante autoputa desnom obalom reke Save od Ostružnice do Obrenovca, čijom realizacijom Republika Srbija štedi: za izgradnju autoputa oko 23,7 mil EUR, a za sanaciju klizišta "Umka - Duboko" oko 56 mil EUR.
Pored manjih ukupnih troškova za oko 80 mil EUR, kako je navedeno, značajna prednost varijante autoputa desnom obalom reke Save od Ostružnice do Obrenovca, ogleda se i u: stvaranju uslova za definitivno dovođenje u kvalitetno eksploataciono stanje puta M19 od Umke do Obrenovca; značajno se unapređuju hidraulički i plovidbeni parametri reke Save u skladu sa evropskim standardima; postiže se kraći put od 9,5 km za preko 60% vozila u saobraćajnom toku na budućem autoputu; postižu se manji troškovi eksploatacije vozila u 20-to godišnjem periodu za preko 170 mil EUR; postižu se manji troškovi vremena putovanja putnika u putničkim vozilima i autobusima u 20-to godišnjem periodu za preko 30 mil EUR.
Dalje se navodi da bi se desnom obalom postigli manji troškovi održavanja autoputa u 20-to godišnjem periodu za oko 6 mil EUR, ostvarili veći saobraćajni tokovi na autoputu za oko 10-15%; zaustavilo bi se od urušavanja oko 500 objekata, a oko 200 hektara devastiranog terena bi se dovelo u kvalitetno građevinsko zemljište, a ne bi se uništilo ni do 180 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Kako su ranije pisali beogradski mediji, oni koji se zalažu za to da klizište treba izbeći svaki put kada je to moguće, jer je duboku kliznu površinu od 19 metara teško zaustaviti, kao prednost varijante preko Surčina i Jakova ističu direktnu povezanost sa obilaznicom oko Beograda i aerodromom. Potom, izlaze ka ulicama Jurija Gagarina i Vojvođanskoj u Novom Beogradu. Kao prednost uzima se i činjenica da se celokupan teretni saobraćaj iz pravca južnog Jadrana preko saobraćajnice T-6 i novog mosta Zemun–Borča preusmerava ka Pančevu i Banatu.
Na ovoj trasi, nema objekata za rušenje i manje je zagađenje zbog nenaseljenosti.
izvor: http://www.ekapija.com/website/sr/page/620363
Koridor 11 kroz Beograd ići će levom obalom Save - Stručnjaci i dalje polemišu da li je to najbolje rešenje
Koridor 11 nazvan je nedavno najvažnijom investicijom u istoriji Srbije. Na potezu od Obilaznice Beograda do Obrenovca projektovane su dve varijante autoputa do Južnog Jadrana i to: varijanta autoputa desnom obalom reke Save od Ostružnice do Obrenovca (14,5km), u okviru koje je predviđena i sanacija klizišta "Umka-Duboko", i varijanta autoputa levom obalom reke Save od Surčina do Obrenovca (17,6km).
Dilema o tome kuda će se iz Beograda ulaziti na ovaj autoput razrešila je Republička reviziona komisija, koja je 28. juna usvojila idejni projekat za trasu kojom će se iz Beograda do Obrenovca stizati levom obalom Save preko Surčina, Jakova i novog mosta na ušću Kolubare u Savu. Varijanta preko klizišta Duboko, odnosno Ostružnice i Umke odbijena je kao mogućnost.
Nakon usvojenog idejnog projekta predstoji izrada višekriterijumske analize i upoređivanje rešenja od strane Republičke revizione komisije za objekte od značaja za Republiku, koja će doneti konačnu odluku i rešenje. Nakon toga sledi izrada glavnog projekta.
Povodom aktuelizacije Koridora 11 i trase kroz Beograd, obratila se stručna javnost u nameri da ukaže da konačnu odluku o izboru varijante treba doneti na bazi uporedne analize svih relevantnih pokazatelja.
U dopisu koji potpisuju predsednik Srpskog društva za puteve "Via Vita" Dušan Bogojević, predsednik Inženjerske akademije Srbije prof. dr Ljubiša Kuzović i predsednik Udruženja građevinskih inženjera Srbije dr Slobodan Otović, navedeno je da će izabrano rešenje (leva obala) koštati 138,7 mil EUR, dok bi deonica desnom obalom uključujući i sanaciju klizišta "Umka-Duboko" bila oko 115 mil EUR.
(Šematski prikaz raspodele saobraćajnih tokova 2012.godine na razmatranim varijantama budućeg autoputa od obilaznice Beograda do Obrenovca)
Kako je navedeno u dopisu, polazeći samo od ukupnih ulaganja, koja u narednom periodu, stoje pred Republikom Srbijom, za realizaciju navedenih infrastrukturnih projekata, ubedljiva prednost je na strani varijante autoputa desnom obalom reke Save od Ostružnice do Obrenovca, čijom realizacijom Republika Srbija štedi: za izgradnju autoputa oko 23,7 mil EUR, a za sanaciju klizišta "Umka - Duboko" oko 56 mil EUR.
Pored manjih ukupnih troškova za oko 80 mil EUR, kako je navedeno, značajna prednost varijante autoputa desnom obalom reke Save od Ostružnice do Obrenovca, ogleda se i u: stvaranju uslova za definitivno dovođenje u kvalitetno eksploataciono stanje puta M19 od Umke do Obrenovca; značajno se unapređuju hidraulički i plovidbeni parametri reke Save u skladu sa evropskim standardima; postiže se kraći put od 9,5 km za preko 60% vozila u saobraćajnom toku na budućem autoputu; postižu se manji troškovi eksploatacije vozila u 20-to godišnjem periodu za preko 170 mil EUR; postižu se manji troškovi vremena putovanja putnika u putničkim vozilima i autobusima u 20-to godišnjem periodu za preko 30 mil EUR.
Dalje se navodi da bi se desnom obalom postigli manji troškovi održavanja autoputa u 20-to godišnjem periodu za oko 6 mil EUR, ostvarili veći saobraćajni tokovi na autoputu za oko 10-15%; zaustavilo bi se od urušavanja oko 500 objekata, a oko 200 hektara devastiranog terena bi se dovelo u kvalitetno građevinsko zemljište, a ne bi se uništilo ni do 180 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Kako su ranije pisali beogradski mediji, oni koji se zalažu za to da klizište treba izbeći svaki put kada je to moguće, jer je duboku kliznu površinu od 19 metara teško zaustaviti, kao prednost varijante preko Surčina i Jakova ističu direktnu povezanost sa obilaznicom oko Beograda i aerodromom. Potom, izlaze ka ulicama Jurija Gagarina i Vojvođanskoj u Novom Beogradu. Kao prednost uzima se i činjenica da se celokupan teretni saobraćaj iz pravca južnog Jadrana preko saobraćajnice T-6 i novog mosta Zemun–Borča preusmerava ka Pančevu i Banatu.
Na ovoj trasi, nema objekata za rušenje i manje je zagađenje zbog nenaseljenosti.
izvor: http://www.ekapija.com/website/sr/page/620363
Naopako...
Najgori argumenti su povezanost sa NBG, Aerodromom ali i veza sa T6 i Banatom i Pančevom, koja svakako postoji jer obe varijante se kače na obilaznicu. Za te slučajeve obe trase imaju identične performanse!!!
Drago mi je da je neko bio u mogućnosti da kroz novac izraze sva moja razmišljanja o prednostima trase na desnoj obali. Što bi se reklo (ali najbukvalnije) - iz aviona se vidi.
Najgori argumenti su povezanost sa NBG, Aerodromom ali i veza sa T6 i Banatom i Pančevom, koja svakako postoji jer obe varijante se kače na obilaznicu. Za te slučajeve obe trase imaju identične performanse!!!
Drago mi je da je neko bio u mogućnosti da kroz novac izraze sva moja razmišljanja o prednostima trase na desnoj obali. Što bi se reklo (ali najbukvalnije) - iz aviona se vidi.
vladimir79
Higher intermediate
Да. Ко год да пролази тим правцем ће радије ићи нормалним и правим путем него да се ломата преко кривина, клизишта и насеља која су уз саму цесту и никада не знаш шта ће да ти излети.
vladimir79
Higher intermediate
Веруј ми. Једном да прођеш одмах би знао. Нарочито када је ноћ.
Železničar
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.11.2008.
- Poruke
- 565
- Pohvaljen
- 699
Kažu da je duboku kliznu površinu od 19 m teško zaustaviti!? Pa danas se šipovi postavljaju na dubine i do 100 m i ne znam zašto je onda problem urediti ovo klizište? Postavljanje šipova, ili neka druga metoda, uz pravilnu sanaciju padine i urađenu drenažu bi dala rezultate.
Nick Slaughter
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 15.07.2009.
- Poruke
- 416
- Pohvaljen
- 163
Zar Koridor 11 ide samo do Požege, a ne i do granice sa Crnom Gorom?! 
Pa i ta deonica Preljina-Pozega je uvek bila diskutabilna jer su od Cacka pa dalje sve planine i klisure i to nenormalno kosta. Do Cacka je sve relativno OK, a i Velji treba dotle, to kasnije sto treba da se radi jos dugo ce ostati pusti san.
Koridor 11 ne postoji,a od Panceva do Rumunske granice ima manji promet nego neki lokalni put u timockoj krajini izmedju dva sela.Pusti sto lupetaju ministri infrastrukture o 2 miliona italijanskih firmi u Rumuniji i.t.d.
Када га наши маштовити званичници крсте, онда се фамозни Коридор 11 у Србији протеже од границе са ЦГ до границе са Румунијом.
Ако баталим разматрање катастрофичних сценарија, типа: рат на Блиском истоку, нафа од 300$ по барелу, криза траје до 2200 и слично, моје мишљење (засновано само на мојој логици и благо оптимистичном гледању на наше финансије, без неких информација) је да ће урадити ауто пут до Прељине, то касније спојити са коридором 10 код Појата и тако направити неки круг у централном делу земље. Тако ће ауто пут ићи до Краљева, оданде до Рашке је пут прилично добар, могло би нешто да се уради да се направи лепа магистрала од Рашке до границе са ЦГ преко Новог Пазара и то би било то што се тиче југозападног дела.
Из политичко-стратешких, делом и туристичких разлога би можда се и направило нешто у виду аутопута од Прељине ка Вишеграду, иако је доста планина на том делу, као што је речено.
Из себичних разлога бих волео да видим мост Винча-Старчево, затим обилазницу и петљу између Панчева и Банатског Новог Села, која би се наставила на кинески мост или неки нови узводно од њега на Дунаву, ако би се правио прави прстен око Београда. Остатак пута до Вршца је скроз добар, још кад би се направиле обилазнице око села, да певамо. Сваки даљи динар бих уложио у право сређивање путева нижег реда у Источној Србији, Банату, Срему и другим деловима државе. Али да оно што се уради, стварно буде добро, али и без мегаломаније.
Ако баталим разматрање катастрофичних сценарија, типа: рат на Блиском истоку, нафа од 300$ по барелу, криза траје до 2200 и слично, моје мишљење (засновано само на мојој логици и благо оптимистичном гледању на наше финансије, без неких информација) је да ће урадити ауто пут до Прељине, то касније спојити са коридором 10 код Појата и тако направити неки круг у централном делу земље. Тако ће ауто пут ићи до Краљева, оданде до Рашке је пут прилично добар, могло би нешто да се уради да се направи лепа магистрала од Рашке до границе са ЦГ преко Новог Пазара и то би било то што се тиче југозападног дела.
Из политичко-стратешких, делом и туристичких разлога би можда се и направило нешто у виду аутопута од Прељине ка Вишеграду, иако је доста планина на том делу, као што је речено.
Из себичних разлога бих волео да видим мост Винча-Старчево, затим обилазницу и петљу између Панчева и Банатског Новог Села, која би се наставила на кинески мост или неки нови узводно од њега на Дунаву, ако би се правио прави прстен око Београда. Остатак пута до Вршца је скроз добар, још кад би се направиле обилазнице око села, да певамо. Сваки даљи динар бих уложио у право сређивање путева нижег реда у Источној Србији, Банату, Срему и другим деловима државе. Али да оно што се уради, стварно буде добро, али и без мегаломаније.
Ko o cemu, baba o ustipcima. Ja samo o tome koliko nesto kosta...
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Asfalt-posut-milionima-evra.sr.html
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Asfalt-posut-milionima-evra.sr.html
mekbejn
Advanced
Neverovatno, umesto rešenja koje je jeftinije, pravi se most manje i rešava još jedan gorući problem, izabrano je nešto drugo.
Neko je pisao na forumu da prethodna vlast (a važi i za ovu) pravi projekte koji ništa suštinski ne rešavaju tj. zaobilaze sva teža pitanja i tim putem manjeg otpora projekti postaju lošiji...
Neko je pisao na forumu da prethodna vlast (a važi i za ovu) pravi projekte koji ništa suštinski ne rešavaju tj. zaobilaze sva teža pitanja i tim putem manjeg otpora projekti postaju lošiji...
Nešto mi govori da u gornjoj trećini ove deonice ima problema.
Гага
Professional
Ускоро радови на аутопуту Љиг-Прељина
Радови на аутопуту од Љига до Прељине званично ће почети након што буде спремна документација и грађевинска дозвола за градњу, што ће се догодити за око месец дана, рекао министар Велимир Илић.
Министар грађевине и урбанизма Велимир Илић изјавио је, отварајући први Сајам аутомобила у Прељини, да ће за око месец дана бити спремна документација и грађевинска дозвола за градњу првих деоница аутопута од Љига до Прељине и да ће тек тада званично почети радови.
"Документација се припрема, а средства за експропријацију су издвојена кроз ребаланс буџета - део из буџетских резерви , а радови ће кренути јер су коначно створени услови", навео је Илић.
Србија је за изградњу дела аутопута од Београда до границе са Црном Гором добила од Азербејџана кредит од 300 милиона евра за деоницу од Љига до Прељине, а радове је у априлу започела азербејџанска фирма "Азвирт".
Илић је рекао да ће Прељина бити главно чвориште аутопутева који ће се градити у наредном периоду.
Говорећи о понуди кинеских компанија да учествују у изградњи аутопута од Београда до границе са Црном Гором, министар је навео да су преговори још у току.
"Ја и министар Динкић сутра треба да обавимо разговор са представницима кинеских банака и извођача који доносе званичне понуде да конкуришу за градњу дела аутопута од Београда до Љига", рекао је Илић.
Радови ће, како је рекао, бити интензивирани на пролеће, а рок за изгадњу деоница које нису дате "Азвирту" је три месеца за припрему и 37 месеци за завршетак радова.
Према Илићевим речима, истовремено се припрема пројектна документација за изградњу аутопута Прељина - Појате, који треба да повеже аутопут Београд - Ниш на Коридору 10 са будућим аутопутем ка Црној Гори на Коридору 11.
"Наш циљ је да спојимо коридоре 10 и 11 са најфреквентнијом раскрсницом у Србији. У близини је и аеродром Лађевци, а бочно спајање Појате-Прељина отвориће овај део према свету", додао је министар грађевине.
На делу од Уба до Лајковца радове изводе домаће фирме "Планум" и "Путеви Ужице", а посао се финансира из државног буџета.
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... D0%B0.html
Радови на аутопуту од Љига до Прељине званично ће почети након што буде спремна документација и грађевинска дозвола за градњу, што ће се догодити за око месец дана, рекао министар Велимир Илић.
Министар грађевине и урбанизма Велимир Илић изјавио је, отварајући први Сајам аутомобила у Прељини, да ће за око месец дана бити спремна документација и грађевинска дозвола за градњу првих деоница аутопута од Љига до Прељине и да ће тек тада званично почети радови.
"Документација се припрема, а средства за експропријацију су издвојена кроз ребаланс буџета - део из буџетских резерви , а радови ће кренути јер су коначно створени услови", навео је Илић.
Србија је за изградњу дела аутопута од Београда до границе са Црном Гором добила од Азербејџана кредит од 300 милиона евра за деоницу од Љига до Прељине, а радове је у априлу започела азербејџанска фирма "Азвирт".
Илић је рекао да ће Прељина бити главно чвориште аутопутева који ће се градити у наредном периоду.
Говорећи о понуди кинеских компанија да учествују у изградњи аутопута од Београда до границе са Црном Гором, министар је навео да су преговори још у току.
"Ја и министар Динкић сутра треба да обавимо разговор са представницима кинеских банака и извођача који доносе званичне понуде да конкуришу за градњу дела аутопута од Београда до Љига", рекао је Илић.
Радови ће, како је рекао, бити интензивирани на пролеће, а рок за изгадњу деоница које нису дате "Азвирту" је три месеца за припрему и 37 месеци за завршетак радова.
Према Илићевим речима, истовремено се припрема пројектна документација за изградњу аутопута Прељина - Појате, који треба да повеже аутопут Београд - Ниш на Коридору 10 са будућим аутопутем ка Црној Гори на Коридору 11.
"Наш циљ је да спојимо коридоре 10 и 11 са најфреквентнијом раскрсницом у Србији. У близини је и аеродром Лађевци, а бочно спајање Појате-Прељина отвориће овај део према свету", додао је министар грађевине.
На делу од Уба до Лајковца радове изводе домаће фирме "Планум" и "Путеви Ужице", а посао се финансира из државног буџета.
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... D0%B0.html