Meni nije teško da ponovim argumente koje sam više puta isticao u vezi dileme: šumadijska ili sremska obala Save za izgradnju deonice Beograd-Obrenovac
1. ZEMLJIŠTE. Nije sporna činjenica da na šumadijskoj strani imamo 2 ogromna klizišta koja su teška i skupa za saniranje. Ako ih ne saniramo, ostaje nam nerešen problem i gomila bezvrednog i beskorisnog zemljišta. Na sremskoj strani trajno gubimo izuzetno vrednu i obradivu zemlju. I na jednoj i na drugoj strani radi se o stotinama hektara.
2. POSTOJEĆA INFRASTRUKTURA. Na šumadijskoj strani deonica je planski određena, i delimično izgrađena, sa petljom Ostružnica povezana na obilaznicu i obezbeđuje lak prilaz Sremu. Time značajno rasterećuje celu deonicu ibarske magistrale od Žarkova do Lajkovca. Izgradnja sremske strane će ostaviti lokalni saobraćaj sa juga Beograda ka Lajkovcu na ibarskoj.
3. EKSPROPRIJACIJA. Ove cene od 105 i 110 miliona evra se odnose na izgradnju, ali ne i na eksproprijaciju, koja je u sremskoj varijanti prilična stavka, jer mora da se otkupi i širok koridor ka Vojvođanskoj ulici i to od poznatih surčinskih biznismena. Naravno u šumadijskoj varijanti je ta cena drastično manja, jer je zemljište manje vredno, a veliki deo koridora je već ekproprisan.
4. REKA SAVA. Trajnom regulacijom šumadijske obale bismo izbegli scenario menjanja brzine i toka matice (ne pričam o zatrpavanju i zagrađivanju reke), što može da rezultira jako neprijatnim situacijama i nizvodno i uzvodno. Opšte je poznato da je Šabac najugroženiji direktno od Save, a i obaloutvrda kod promenade u Beogradu nije imuna na ovo (wink).
Postoji još čitav niz argumenata, sa saobraćajnih, logističkih, ekoloških i finansijskih gledišta, ali mislim da ova 4 dovoljno govore u prilog šumadijske strane.
1. ZEMLJIŠTE. Nije sporna činjenica da na šumadijskoj strani imamo 2 ogromna klizišta koja su teška i skupa za saniranje. Ako ih ne saniramo, ostaje nam nerešen problem i gomila bezvrednog i beskorisnog zemljišta. Na sremskoj strani trajno gubimo izuzetno vrednu i obradivu zemlju. I na jednoj i na drugoj strani radi se o stotinama hektara.
2. POSTOJEĆA INFRASTRUKTURA. Na šumadijskoj strani deonica je planski određena, i delimično izgrađena, sa petljom Ostružnica povezana na obilaznicu i obezbeđuje lak prilaz Sremu. Time značajno rasterećuje celu deonicu ibarske magistrale od Žarkova do Lajkovca. Izgradnja sremske strane će ostaviti lokalni saobraćaj sa juga Beograda ka Lajkovcu na ibarskoj.
3. EKSPROPRIJACIJA. Ove cene od 105 i 110 miliona evra se odnose na izgradnju, ali ne i na eksproprijaciju, koja je u sremskoj varijanti prilična stavka, jer mora da se otkupi i širok koridor ka Vojvođanskoj ulici i to od poznatih surčinskih biznismena. Naravno u šumadijskoj varijanti je ta cena drastično manja, jer je zemljište manje vredno, a veliki deo koridora je već ekproprisan.
4. REKA SAVA. Trajnom regulacijom šumadijske obale bismo izbegli scenario menjanja brzine i toka matice (ne pričam o zatrpavanju i zagrađivanju reke), što može da rezultira jako neprijatnim situacijama i nizvodno i uzvodno. Opšte je poznato da je Šabac najugroženiji direktno od Save, a i obaloutvrda kod promenade u Beogradu nije imuna na ovo (wink).
Postoji još čitav niz argumenata, sa saobraćajnih, logističkih, ekoloških i finansijskih gledišta, ali mislim da ova 4 dovoljno govore u prilog šumadijske strane.