Internacionalnim bankarima nije bitno iz koje zemlje će njihove banke delovati ako oni kontrolišu banke iz te zemlje. E sad pitanje je kolko su ušli u kineske banke ali utiska sam da njih dobro kontroliše kineska država. Kinezi su puni dolara i eura, oni svake godine imaju stotine milijardi dolara i evra papirića od trgovinskog suficita. Deo koriste za razvoj svoje zemlje, a deo su zadnjih godina počeli da plasiraju po svetu. A pošto dobar deo plasiraju u Srbiju (most Zemun-Borča, TE Kostolac, autoputevi: Obrenovac-Ub, Lajkovac-Ljig, Surčin-Obrenovac, Bg obilaznica, brza pruga Bg-Budimpešta) i to se zadnjih godina akumuliralo na milijardu evra, logično je da za te i prateće poslove otvore svoju banku. Takođe, sem ovih državnih projekta Kina izveze roba u Srbiju godišnje oko 1,5 mlrd dolara pa i tu njihova banka može olakšati poslovanje. Skoro se desilo da za jednu kinesku mašinu Zapadna lizing kuća nije htela da kupcu odobri lizing jer im je politika da ne rade lizing sa kineskim mašinama. Kad uđe ova banka takve i slične situacije se neće dešavati, pa u tom pogledu i jeste neka vrsta razbijanja monopola Zapadnih banaka i finansijera. Kinezi pametno igradju, bez mnogo buke kao Ameri, ćute i rade. Iako su Zapadni kredi još uvek dominanti u državnim bilnasima mnogih zemalja, udeo duga prema Kinezima širom sveta zadnjih godina ubrzano raste. Time raste i njihov uticaj u zemljama dužnicima. Pogledajte samo kolko smo mi još uvek zavisni od MMF-a (prošli put premijer pred sastanak reče da se inače nikog ne plaši al da se zbog njih preznojava), SB, IBRD i EIB (pogledajte kako su Zapadni izvođači dobijali poslove na K10 kada ovi njihovi finansiraju)... a sada povećanjem kineskih kredita u svetu na isti način jača i njihov uticaj. Što je za mene pozitivno jer je on još uvek miroljubiv za razliku od američkog. Takođe, sama Kina vrlo uspešno integriše milijardu i po svojih građana, dok EU ili SAD sa višestruko manje stanovnika imaju mnogo većih podela unutar sebe, odakle se vidi da Kinezi imaju veliko iskustvo i bolje rezultate u vođenju integracione politike prema drugima. Sve ovo zajedno čini razbijanje monopola Zapada ali oni to ne rade kao Ameri putem vojske nego putem ekonomije, svojim trudom i radom koji se nekada plaćao mesečno nekolicinom dolara, ali su se vremenom izborili da postanu prva ekonomija u svetu po kupovnoj moći bruto društvenog proizvoda (PPP BDP).