Projektni period za kolovoznu konstrukciju je 20-25 godina. Racuna se na osnovu predvidjenog saobracaja i predvidjenog tipa puta na taj period. Predvidjeni saobracaj se, opet, racuna na osnovu dostupnih podataka i istorijske prakse, u sustini, trenutno stanje+odredjeni rast+dodatni rast. Nakon toga je potrebna rehabilitacija ili cak rekonstrukcija, zavisno od novonastale situacije.
To prakticno znaci da smo mi platili gradnju puta koji podrzava 25-50 hiljada vozila dnevno, od kojih je ogroman broj teretni saobracaj, a necemo iskoristiti ni pola od toga.
Dalje, odlucili smo se za autoput po svaku cenu, ali ne i za elemente autoputa po svaku cenu. Pa tako imamo situaciju da smo gradili odredjene deonice sa velikim usponima, umesto objekata. Vrhunac te sizofrenije je da zbog velikih uspona, koji su jos i dugacki, po propisima iziskuje dodatnu traku za spora vozila, pa onda imamo deonice koje, i tako neiskoriscene, dobijaju trecu traku. Slicno, imamo dosta ostrih krivina i imamo najtesnje moguce tunele, pa je ogranicenje kroz tunele 80, a mnoge od krivina, ili pak, deonica, su takodje umanjenog ogranicenja, a svakako, umanjenog komfora voznje.
A sta je zajednicko za manji obim saobracaja, manja ogranicenja, vece uspone i ostrije krivine?
Nizi rang puta.
Ne slazem se ni da Koridor 10 treba da bude u punom profilu celom duzinom. Posle Nisa na sve strane je pusto. Srbija prosto nema saobracaj za puteve koje je skupo platila i mucno napravila. Model za pratiti bi bila, recimo, Poljska.
Sto se tice direktne naplate puta, to je sporedna stvar. Osim pravaca sa puno stranog prometa, prebacujemo nas novac iz kase u kasu. Isplativost se gleda pre svega iz ugla transporta robe, pa tek onda iz ugla putnickog saobracaja. Moze se naplatiti i ibarska magistrala ako je to, iz nekog razloga, interes.
Takodje, kad se govorilo o ovome pre par nedelja, sracunao sam brzinski i cini mi se da bi vremenska razlika uzmedju dva profila Bg-Zl bila 12 minuta. Za teretnjake 0 minuta. I malo manja potrosnja goriva, ako je to bitno.
