Испричах уживо јуче великом Крцану како се то десило. Дивно је што сам имао прилику да га коначно упознам, а, опет, као да га познајем већ сто година.
Било је то 2003. на сеоску славу св. Илију, у мајчевини. Возим тако сам са собом, и чилирам (што би рекли неки) пред улазак у леву оштру кривину, кад из супротног смера из кривине два дивљака право на мене, заузели обе траке, и тркају се. Одем у траву са десне стране, избегнем их, и у повратку на коловоз задњи крај аута крене да игра козарачко коло. Ударим ја контру, али нов ауто, немам искуства с њим, напред тежак мотор, а назад лаган караван. Постајем свестан да сам изгубио контролу, и сећам се да сам заурлао, јер је ауто кренуо носем ка великој стрмини десно. Прошао јкроз стрњику, између два дрвета, тим тешким носем пропао, направио салто, и завршио на крову уз јак прасак шоферке.
Пар секунди паузе, чујем вриску комшилука, пузим кроз отворен прозор, и хватам се за главу, видим крв на шакама. Кад оно, посекотине од стаклића у коси. Пар недеља слабог бола у грудима, и то је то. Отуд оно: практично неоштећен. Добро, највише је страдао млад возачки его!
На крају, и поред комшилука који је потврдио моју причу, нисам никад сазнао ко су били протагонисти оног тркања у кривинама, и морадох сам да поправљам ауто.
Тако да, није било смешно, али је било супер поучно.
Било је то 2003. на сеоску славу св. Илију, у мајчевини. Возим тако сам са собом, и чилирам (што би рекли неки) пред улазак у леву оштру кривину, кад из супротног смера из кривине два дивљака право на мене, заузели обе траке, и тркају се. Одем у траву са десне стране, избегнем их, и у повратку на коловоз задњи крај аута крене да игра козарачко коло. Ударим ја контру, али нов ауто, немам искуства с њим, напред тежак мотор, а назад лаган караван. Постајем свестан да сам изгубио контролу, и сећам се да сам заурлао, јер је ауто кренуо носем ка великој стрмини десно. Прошао јкроз стрњику, између два дрвета, тим тешким носем пропао, направио салто, и завршио на крову уз јак прасак шоферке.
Пар секунди паузе, чујем вриску комшилука, пузим кроз отворен прозор, и хватам се за главу, видим крв на шакама. Кад оно, посекотине од стаклића у коси. Пар недеља слабог бола у грудима, и то је то. Отуд оно: практично неоштећен. Добро, највише је страдао млад возачки его!
На крају, и поред комшилука који је потврдио моју причу, нисам никад сазнао ко су били протагонисти оног тркања у кривинама, и морадох сам да поправљам ауто.
Тако да, није било смешно, али је било супер поучно.