Šta je novo?
Od:
Filteri

Autoput Beograd - Temišvar

CEBEP je napisao(la):
За брзу саобраћајницу Зрењанин - Нови Сад и кажем да је најлогичније и да она има смисла. И зато што спаја Зрењанин на северни крак коридора 10 и зато што је и наставак будућег фрушкогорског коридора и квалитетна веза Зрењанина и Новог Сада. И Лонг Лонг у будућности и 70% фабрика у Зрењанину се ослања на излазе према Мађарској и Хрватској, размена је са севером и западом и зато и зато је најлогичније што боље повезати Зрењанин са Батровцина, Келебијом и Хоргошом. Ту правити ауто-пут уместо брзе саобраћајнице је осим што је скупље и много компликованије. Како би се решила наплата путарине? Када се од ЗР дође на каћку петљу право се иде у град а искључења су на новосадску обилазницу паралелну са ауто-путем, не ауто-пут. Дакле, мора чеона наплатна станица. Не може између Каћа и каћке петље јер тиме људе из Каћа тераш да плаћају путарину ако им деоницу која је сада магистрала и једина и најкраћа веза са Новим Садом и која се не плаћа прошириш на ауто-пут. Каћ се третира као део Новог Сада. Не може ни између Каћа и жабаљске раскрснице јер се такође тај део шири на ауто пут па би у том случају и људи из Ђурђева, Жабља, Шајкаша, Титела, Чуруга итд којима је то најкраћа веза са НС морали да плате путарину. Наравно да неће пристати на то. Правити чеона рампу на пола ауто-пута (да се гради ауто-пут) је бесмислено. Друго, ауто-пут се плаћа, брза саобраћајница се не плаћа. Доста и аутомобила а поготово шлепера бежи са ауто-путева тамо где је то згодно да избегне путарину тако да је брза саобраћајница најлогичније и најбоље решење за потез Зрењанин - Нови Сад. За случај ЗР - БГ аутопут нема смисла јер не би покупио сав саобраћај са досадашње магистрале. Ако се направи ауто-пут планираном трасом источно од постојеће магистрале 30% возила на релацији ЗР - БГ ће и даље користити досадашњи пут јер је бесплатан + краћа веза са Новим Београдом и Земуном. Имало би смисла једино постојећу магистралу проширити на 2+2 али проблем је део који пролази између Ечке и Стајићева и потез преко Ченте. Ту би вероватно морало бити нешто рушења у том случају. Најбоље и најјефтиније је на постојећој магистрали где нема објеката на неколико места додати траке за спора возила како би на тим местима аутомобили могли да претичу камионе.
Kliknite za proširenje...
Planirano je da se za AP pravi nova trasa paralelna sa sadasnjim putem ZR-NS do Zabaljske raskrsnice juzno od Aradca, preko Tise juzno od sadasnjeg mosta, a odatle da ide postojecom trasom do Kaca, gde ide naplata i dalje ide BP do autoputa BG-NS, gde se produzava na fruskogorski koridor. Za Ljude iz Djurdjeva, Zablja i sl se planira novi put Zabalj - NS.

Pravac prema BG bi teorijski mogao da se uradi na postojecoj trasi, sa pravljenjem obilaznica oko Ecke, Stajiceva, Cente, PKB,... i uz otkup zemljista od Al Dahre, ali taj put ne bi zadovoljio svoji karakteristikama. Na primer, ako bi se sadasnji put pretvorio u brzi put, onda bi moralo da se naprave paralelni putevi celom duzinom za traktore, kombajne, bicikliste, pristup stotinama vikendica od Zrenjanina do Farkazdinate putevi za poljoprivredne masine Al Dahre sa otkupom zemlje od njih, povezivanje leve i desne strane na svakih nekoliko kilometara, . Investicija ne bi bila nesto jeftinija od AP, a bila bi po performansama mnogo slabija, te u buducnosti, za deceniju ili dve kad to bude po broju vozila opravdano, ne bi mogla da se unapredi u autoput. Banat je ravan i bilo AP ili BP je nesto sto zadvaja dve strane, umesto da in spaja. Na brezuljkastom terenu je drugacije - gdegod put prelazi iznad nekog nizeg terena, ili se useca ispod brezuljka ili brda, ispod ili iznad je moguca komunikacija.
 
SunnyBoy je napisao(la):
Planirano je da se za AP pravi nova trasa paralelna sa sadasnjim putem ZR-NS do Zabaljske raskrsnice juzno od Aradca, preko Tise juzno od sadasnjeg mosta, a odatle da ide postojecom trasom do Kaca, gde ide naplata i dalje ide BP do autoputa BG-NS, gde se produzava na fruskogorski koridor. Za Ljude iz Djurdjeva, Zablja i sl se planira novi put Zabalj - NS.

Pravac prema BG bi teorijski mogao da se uradi na postojecoj trasi, sa pravljenjem obilaznica oko Ecke, Stajiceva, Cente, PKB,... i uz otkup zemljista od Al Dahre, ali taj put ne bi zadovoljio svoji karakteristikama. Na primer, ako bi se sadasnji put pretvorio u brzi put, onda bi moralo da se naprave paralelni putevi celom duzinom za traktore, kombajne, bicikliste, pristup stotinama vikendica od Zrenjanina do Farkazdinate putevi za poljoprivredne masine Al Dahre sa otkupom zemlje od njih, povezivanje leve i desne strane na svakih nekoliko kilometara, . Investicija ne bi bila nesto jeftinija od AP, a bila bi po performansama mnogo slabija, te u buducnosti, za deceniju ili dve kad to bude po broju vozila opravdano, ne bi mogla da se unapredi u autoput. Banat je ravan i bilo AP ili BP je nesto sto zadvaja dve strane, umesto da in spaja. Na brezuljkastom terenu je drugacije - gdegod put prelazi iznad nekog nizeg terena, ili se useca ispod brezuljka ili brda, ispod ili iznad je moguca komunikacija.
Kliknite za proširenje...
Ако сам добро разумео, део од Каћа до каћке петље био би брзи пут а планирани ауто-пут би код Каћа скретао јужно и излазио на нову петљу са А1 негде између наплатне станице Нови Сад југ и Минуте? Јесте мало незгодно градити у равници иако на први поглед не изгледа тако било да се гради ауто-пут или пруга са денивелисаним прелазима. Не знам...биће великих проблема што се броја возила тиче. Ако се изгради ауто-пут ЗР-БГ новом трасом а на старом путу не ставе забрану за камионе бар 50% камиона ће и даље ићи старим путем јер то раде и овде код мене у Бачкој, чак и кроз забране + становници 50% села уз трасу старог пута јер им је тако краће. Велика је разлика у путарини за аутомобил и камион, зато то и раде. Када шаљемо камионе за Бугарску, Грчку, Црну Гору готово нико од возача није луд да и даље иде старим путем кроз грделичку и сићевачку клисуру или преко Рудника кад је ауто-путем ем краће ем неуопоредиво безбедније и лакше. Без обзира што није јефтино део путарине надокнади у уштеди у километрима и гориву избегавајући успоне и кривудања старих путева и времену али у равници је мало другачије. Путеви су углавном широки и прави, нема значајније уштеде ни у гориву ни у времену али се зато уштеди на путарини избегавајући ауто-пут.
 
Meni je prirodnije prvo integracija jedne celine-Banata, tj Zrenjanin Banat-Beograd Banat sa malim krakom Pančevo Banat, pa tek onda integracija dve celine Banat-Bačka, tj Zr Banat -NS Bačka ili isto Banat-Srem, tj Zr-severna obilaznica Bg do Batajnice.
 
Јесте можда неком природније али су много важније друге ствари као што су повезивање градова на основу броја становника (приоритетније је повезивање ЗР-НС и ЗР-БГ него ЗР-ПА или ЗР-КИ) и, пре свега, повезивање ЗР на коридор и стварање што брже и боље везе са граничним прелазима због протока роба. Број возила је изузетно важан, имам утисак да много људи то игнорише. Ок, изградиће се ауто-пут, 10 година он ће бити савршен али ако буде имао проток од 3.000-4.000 возила дневно уместо 6.000-8.000 што је минимум за 15-20 година доћи ће време за рехабилитацију деоница а неће бити довољно пара. Имаћемо ауто-пут који је у лошем стању па ће људи рећи "нећу да плаћам путарину кад је пут лош", "зашто је нека X деоница ауто-пута боља од неке Y деонице" итд.
 
Poslednja izmena:
CEBEP je napisao(la):
Ако сам добро разумео, део од Каћа до каћке петље био би брзи пут а планирани ауто-пут би код Каћа скретао јужно и излазио на нову петљу са А1 негде између наплатне станице Нови Сад југ и Минуте? Јесте мало незгодно градити у равници иако на први поглед не изгледа тако било да се гради ауто-пут или пруга са денивелисаним прелазима. Не знам...биће великих проблема што се броја возила тиче. Ако се изгради ауто-пут ЗР-БГ новом трасом а на старом путу не ставе забрану за камионе бар 50% камиона ће и даље ићи старим путем јер то раде и овде код мене у Бачкој, чак и кроз забране + становници 50% села уз трасу старог пута јер им је тако краће. Велика је разлика у путарини за аутомобил и камион, зато то и раде. Када шаљемо камионе за Бугарску, Грчку, Црну Гору готово нико од возача није луд да и даље иде старим путем кроз грделичку и сићевачку клисуру или преко Рудника кад је ауто-путем ем краће ем неуопоредиво безбедније и лакше. Без обзира што није јефтино део путарине надокнади у уштеди у километрима и гориву избегавајући успоне и кривудања старих путева и времену али у равници је мало другачије. Путеви су углавном широки и прави, нема значајније уштеде ни у гориву ни у времену али се зато уштеди на путарини избегавајући ауто-пут.
Kliknite za proširenje...

Ne, nisi dobro razumeo. Nije planirano uopste da ova dva AP budu spojena, vec da se autoput prostire od Zrenjanina do Kaca.
Od Kaca na dalje je brzi put, koji se nastavlja na fruskogorski koridor, takodje brzi put. Tacka gde se fruskogorski koridor spaja na pravac iz Zrenjanin je zajednicka petlja sa A1.
Dakle, vozis se autoputem od Zrenjanina do Kaca, tu platis putarinu, malo jos ides brzim putem (3-4 km), i onda ili skrenes na A1, ili produzis za Frusku Goru.

Meni je ovo totalno bez veze, izmedju ostalog zato sto ce vozila morati da kod Kaca plate putarinu, pa onda nastave na primer ka Subotici, gde ce jos jednom placati putarinu. Bespotrebno zaustavljanje i naplacivanje putarine na dva mesta. Doduse, kamioni koriste one tagove, pa im je manje vise svejedno, ali putnickim vozilima je to dupli gubitak vremena.

Sto se tice teretnog saobracaja, verujem da ce biti zabranjen saobracaj kamionima preko Zabaljskog mosta, a alternative, osim autoputa, nema.
 
Earthmoving je napisao(la):
Meni je prirodnije prvo integracija jedne celine-Banata, tj Zrenjanin Banat-Beograd Banat sa malim krakom Pančevo Banat, pa tek onda integracija dve celine Banat-Bačka, tj Zr Banat -NS Bačka ili isto Banat-Srem, tj Zr-severna obilaznica Bg do Batajnice.
Kliknite za proširenje...
Tebi mozda jeste, meni nije, zato sto integracija NS-ZR vec odavno postoji. Takodje, postojala je integracija Ki - ZR, ali se novim planovima cepa. Kikinda (Severni Banat) se vise usmerava ka centralnoj Backoj novim brzim putem i zamiranjem zeleznickog i autobuskog saobracaja.

Ovaj AP - deo BG-ZR, ako se bolje pogleda mapa, trebao bi da se zove Pancevo-Zrenjanin. Ako bude pameti, kad se spoji Bubanj Potok sa Pancevom, ovaj put moze biti oskoristen kao alternativni put za sever (prema Madjarskoj) bilo preko veze preko NS, bilo izgradnjom BP/AP preko Kikinde do Horgosa ili Segedina. Istovremeno, preko BG Sombor - Kikinda bi se povezali na Temisvar. Takodje treba napomenuti da je u prostornim planovima vojvodine rezervisam prostor za noi put od Zrenjanina ka Temisvaru, preko Medje. Njegov pocetak je negde oko kilometar - dva od planirane petlje kod Linglonga.

Evo i jedne mape koju sam davno okacio. Napisao sam da je put samo ideja, zato sto ne postoji projekat, ne postoji put, vec je za sad samo na nivou ideje.

ppv-jpg.953177
 
Poslednja izmena:
Мени лично и другим људима на западу Бачке би БП Бачки Брег - Сомбор - Врбас - Бечеј - Кикинда - Наково највише користио на деоници Сомбор - Врбас јер је та деоница најоптерећнија и најкраћа веза са Новим Садом и Београдом којима западна Бачка природно гравитира и можда у делу од Врбаса до Новог Бечеја јер би том деоницом можда ишао један део саобраћаја за Зрењанин преко Кумана и Меленаца али нисам оптимиста да ће од тога бити нешто у скорије време. Писао сам већ о том планираном БП овде. Мале су шансе и да ће се у будућности озбиљно планирати или градити БП са правцем Зрењанин - Кикинда - Хоргош јер би то (уколико се изгради АП БГ - ЗР) био правац која би био паралелан са А1 и као такав би одвукао део саобраћаја са А1 што би за возаче и становнике средњег и северног Баната било веома корисно али из економских разлога не одговара ни Коридорима ни Путевима. Деоница А1 од Новог Сада до Суботице је и сада прилично празњикава. За боље повезивање КИ и ЗР потребно је направити обилазнице око Башаида и Меленаца што је много реалнији сценарио. Тако би се избегла насеља а пут КИ - ЗР скратио за неколико км.
 
И даље тврдим да за АП према Румунији нема ни близу довољно саобраћаја ни у једној варијанти али, теоретски, и траса преко Зрењанина и траса преко Вршца има и предности и мане како су то већ приметили и други. Правац преко Вршца више одгорава Румунији и везао би се на Бубањ Поток и обилазницу око Београда где се сви други правцу укрштају у чему има логике. Таква варијанта је значајна за Јужни Банат. Правац преко Зрењанина је значајан за средњи Банат и "убија две муве једним ударцем" јер би се повезао БГ и ЗР, ЗР - ТМ и БГ - ТМ али прави проблем у Београду. У том случају би се још више саобраћаја гурало на СМТ (која није АП) и потез између моста Михајла Пупина и Змаја који је и сада прилично загушен (једино тим правцем је могуће доћи до осталих АП). То захтева или мост преко Тамиша, полупрстен око Панчева и сектор Ц обилазнице од Панчева до Бубањ Потока или још километара и још један мост преко Дунава за везу са А1 негде око Батајнице. Бубањ Поток - Панчево ће се пре или касније свакако градити, делом зато што много боље повезује Панчево и јужни Банат са обилазницом око Београда па тиме и са правцима који се ту "петљају" а делом зато што је ту предвиђена и железничка обилазница а мост код Винче је планиран као друмско-железнички.
 
Kako nema dovoljno saobraćaja: Rumunija 20 mil stanovnika, Srbija 7 mil. Jedan autoput na 27mil stanovnika je itekako opravdan. Plus iza Rusija koja sad kad integriše Ukrajinu i okolne zemlje će imati blizu 200 miliona. A do njih Kina 1,3 mlrd. A s obzirom da Zapad i Nemačka se raspadaju, ovaj pravac postaje mnogo važniji za nas i bezbednosno i ekonomski. Još ako Rusi budu pametni pa da deromanizuju Rumune nazad u Slovene i njih integrišu u svoju zemlju, mi bi se onda tim autoputem direktno graničili sa Rusijom, a Kina, najmoćnija ekonomska sila, bi bila samo jednu zemlju od nas. Vrlo važan pravac, ali svima je jasno da je veštački politički bio snižavan saobraćaj od Zapada da se to ne bi desilo, da bi oni zadržali bolji pristup Balkanu kao svojoj koloniji. To se vidi i po tome za koje pravce su Srbiji hteli daju kredite, a za koje nisu. Ovu trasu jugozapad (Bar) - severoistok, nisu, pa je tu morala uleti Kina i Azerbejdžan da kreditira Miloš Veliki.
 
Није ми намера да било коме терам контру а поготово ми није намера да неки део земље или град омаловажавам или вређам његове становнике. Србија и Румунија, комшије, добри односи...све то стоји и све је то ок, међутим, рачуница, приоритети и интереси су ипак нешто друго. Ни ми ни Румуни не журимо са повезивањем са АП из више него јасних разлога са обе стране. Румунима је несумњив приоритет повезати обалу и Букурешт са Темишваром и Мађарском јер им је Мађарска излаз у средњу и западну Европу и то им је најважнија веза. То се неће десити пре 2027/28. Затим им је приоритет Коридор 4 како би се повезали са Бугарском а преко Бугарске и са Грчком и Турском. И ми смо прво ишли на завршетак коридора 10 и повезивање југ-север јер је то био апсолутни приоритет и што се тиче броја возила и што се тиче ширег међународног значаја и регионалног развоја државе и отварања Србије према средњој и западној Европи. Ми са Румунијом имамо солидну размену али та размена се углавном односи на житарице а транспорт иде по води, мањим делом по шинама, не зато што не постоји АП него зато што је тако јефтиније. Да постоји велико интересовање за друмски саобраћај довољан за АП обе државе би се одавно задужиле и направиле АП јер би он отплаћивао сам себе. Једноставно, нема га довољно. Друга ствар, када говоримо о АП не могу се ствари посматрати логиком "један део Србије има АП а други нема, то није фер". Ни трасе међународних коридора ни АП се не планирају и не граде по том критеријуму. Том логиком бисмо могли да кажемо "Срем има два АП а Банан 0, то није фер", што је бесмислено. Како другачије повезати Београд и Загреб и Београд и Нови Сад и укрстити та два АП него преко Срема? Како од Београда преко Новог Сада направити што краћу везу са Будимпештом која покрива што више становништва него преко Суботице, Сегедина и Кечкемета? Да, Банат је ту испао из игре и остао на неки начин скрајнут али ту није реч о некаквој завери него о логици и математици. Трећа ствар, то што Поглавица црта по карти по Хепију и Пинку, идејни пројекат, студија изводљивости, извођачки пројекат, почетак радова, отварање...све то су врло различите ствари. Другим речима, ако нешто обећа да би добио изборе то не значи да ће то и бити. Надам се да су људи тога свесни. Четврта ствар - рокови. Када се радио пун профил бившег АП "Братство и јединство" најављено је да ће пут профил од Јасеница до Ђевђелије бити готов до 1987. Сви знамо да је пун профил завршен тек недавно. Обилазница око Београда је требала бити завршена 1995. па 2012, па 2018, 2020... Биће коначно завршена 2023 (надамо се). И да не набрајам даље пробијање рокова. Другим речима, и рокове, чак и када града почне увек треба узимати са резервом.
 
Poslednja izmena:
Eto, i kod njih najvažnije se prvo izgradi nemački interes severozapad-jugoistok. Nemačka je sahranila Evropu, zlo sebično, samo ja ja i ja
 
Sever, slazem se sa tobom. Izgradnja AP Beograd - Segedin preko Zrenjanina bi odvukla dobar deo saobracaja sa A1. Ali bi preostali saobracaj i dalje bio dosta znacajan. No, pitanje je sta je preovladavajuci razlog izgradnje autoputeva - povezivanje oblasti medju kojima ima saobracaja, ili razvoj oblasti kroz koje prolazi autoput (kad za to postoji realna mogucnost).
Ako pogledamo mape, saobracaj koji bi sigurno ostao na A1 je - polovina iz Beograda, sve sto ide prema madjarskoj sa Fruskogorskog koridora, najveci deo saobracaja koji dolazi sa juga (Grcka, Makedonija, Bugarska, Turska). Ono sto bi bilo preusmereno na novi, banatski pravac, to je saobracaj od Smedereva, Panceva i deo medjunardnog tranzita sever - jug. Rasteretila bi se obilaznica oko Beograda, a najavljeno dodavanje jos 4 trake izmedju Beograda i Novog Sada bi moglo da bude odlozeno na jos dosta godina..
Desavanja oko Ukrajine daju jos vise na znacaju pravcu sever - jug, bilo prema Turskoj i daljem bilo ka Grckim lukama. Evropske zemlje ce se truditi da zaobidju Rusiju, a povezivanje sa Rusijom ce za duzi niz godina biti na ledu. Cak ce i jadranski autoput dobiti na znacaju, zato se iz Evrope urgira da se radi put Pristina - Nis.
Rumunija se poslednjih godina ubrzano razvija. Njihovo povezivanje sa zapadnom Evropom ce dobijati na znacaju, ali preko Madjarske. Trenutno je brze i jeftinije zaobici Srbiju, nego ici kracim putem kroz nju i Hrvatsku. Pri tome mislim na brojne italijanske, pa i Franciske kompanije koje posluju u Rumuniji. Cak ni ulazak Hrvatske u Sengen nece puno pomoci, ukoliko se politicki ne dogovori ekspresni prelazak granicnih prelaza za robu u tranzitu. Kako je prikazano na gornjoj mapi, praca do Konstance ce biti gotov oko 2027.
Povezivanje Zrenjanina autoputem na Temisvar je decenijama mrtva ideja. Medjunarodnim koridorom je odredjeno da to bude preko Vrsca. Tadasnji gradonacelnik Zrenjanina mi je pre oko 20 godina rekao da je pokusavao da se taj koridor pomeri prema severu, i dobio je odgovor od strucnjaka iz medjunarodnih institucija da to nije moguce. Koliko god nama "laicima" izgleda jednostavno da se Srbija i Rumunija dogovore o trasi, procedure za promenu, brojnost institucija koje moraju da daju saglasnost i pristanu na promene, te trajanje procedura daju negativan odgovor. Jedino sto mu je savetovano je da se pokusa sa trazenjem nekog puta za "poprecno povezivanje" dva koridora. Covek mi je rekao da mu je zaista trebalo dosta vremena da razume i pomiri se sa tim da "izgraditi AP 30-40 km severnije" nije samo pitanje dobre volje i dobronamernog dogovora. Povezivanje sedista Torontala i Timisa ce ocigledno sacekati jos dosta vremena. Sacekace i ovaj AP preko Vrsca, bar sa Rumunske strane. Povezivanje sa Srbijom im je jos uvek nesto sto nije jako bitno.
 
Знам, око свега се слажемо, нисам ја против повезивања градова и делова Србије било АП било БП, напротив, само сам реалан и свестан наших могућности. Наравно да би за Банат било веома значајно да има што квалитетнију везу и са Београдом и са Сегедином па даље према Европи и са Новим Садом али мислим да је нереално о томе сада писати јер то, ако се деси, неће се десити пре 2040, 2050. Додавање трака на АП БГ-НС или на обилазницу око БГ која још није ни завршена, то је тек ствар јако, јако далеке будућности. То око повезивања са Румунијом, када дође време за то, то ће бити преко Вршца из разлога који си сам поменуо, горе сам писао у смислу "шта би било кад би било" али ни то се неће десити пре 2040. + у склопу тог пројекта ми морамо да завршимо сектор Ц (ни мало јефтино), део од Панчева до Ватина је ту најједноставнији. Знамо сви да је коридор 10 био апсолутни приоритет јер нам је циљ да кроз Србију имамо што више возила у транзиту и јер је то важан паневропски коридор. То што је прошао поред Лесковца, Врања и Пирота је за Србију и становнике тих градова свакако огроман плус али да то није била одавно утврђена и најкраћа и најпогоднија траса коридора ниједан од та три града ни данас не би био ни близу АП. Или пример Крагујевца, он је и био повезан са А1 а и није. Да Фијат није инсистирао на бољој вези са А1 и то поставио као услов, опет из својих интереса, становници Крагујевца, града од 150.000 становника ни дан данас не би имали БП преко Баточине. До повезивања са ЦГ, времена када ћемо моћи АП до мора проћи ће још између 15-20 година, реално. То што је Поглавица у Новом Пазару људима обећао и дао нереалне рокове да би тај крај држао мирним и што је нама обећао да ћемо до мора брзо и лако је једно, могућности и стање на терену су нешто сасвим друго. Траса је изузетно захтевна, тунел-мост, тунел-мост, до црногорске границе коштаће 2-2.5 милијарде. Дакле, три пута више него што је коштало од Београда до Чачка. Док се не заврши фрушкогорски коридор са два нова моста на Дунаву и обилазницом око Петроварадина проћи ће још најмање 10 година. То је оптимистична прогноза. АП Пожега - Сарајево је у јавности представљен као већ готова ствар, међутим, ту у следећих 10-15 година радови неће ни почети, ако уопште и почну. Федерацији је приоритет 5Ц, РС је приоритет веза са Србијом преко Брчког и Бијељине. АП Ниш - Приштина је један од највећих инфраструктурних промашаја. Србија од тога немамо апсолутно никакву корист (осим можда становника Прокупља које је свакако већ релативно близу и релативно добро повезано са А1). Тај АП је важан Великој Албанији и то гурају странци, ваљда је свима то јасно. Ок, њима јесте важно повезивање, није спорно, али онда нека то и такво повезивање они и плате. Ми га, као, радимо јер нас странци притискају а молимо Бога да га не завршимо. Наша размена са Албанијом стане у 50 шлепера дневно, лука Драч нам није занимљива. Луке које су нама важне су Бар, Солун и Ријека.
 
Dobro je da se bar nije odustalo od ovog autoputa, pomoćnik direktora Puteva Srbije ga spominje na 7:00
 
Ako pitas njih (vlast), nije se odustalo ni od jednog projekta. Ali ako pitas realnost, nece se ovo graditi u narednih 15+ god nazalost.

Super mi je sto stalno menjaju tip puta, cas je brza saobracajnica, cas je autoput do Vrsca. To pokazuje u kojoj je fazi projekat. Nultoj.
 
I jeste. Ali i nije. Prosto, ne može Srbija istovremeno graditi 10 autoputeva. Ali. Sad kad se za koji mesec završi do Bubanj potoka, to je jedan projekat manje, jedno slobodno mesto za sledeći projekat. A logično bi bilo da to prvo bude sektor C Obilaznice od Bubanj Potoka do Pančeva, a zatim i Pančevo-Vršac. Međutim to je već Pančevo Istok, tako da bi se i sektor C Obilaznice mogao računati kao početak autoputa Bg-Vš. A ugovaranje tog sektora Obilaznice možda i nije baš tolko daleko kad se ovaj deo sad pusti. Ako se ove godine pusti par autoputeva: Obilaznica, Surčin-NBg, Lajkovac-Valjevo, Ru-Ša, Pojate-Kš, onda sigurno da se otvara više prostora za fokus na ove preostale autoputeve.
 
Pa Bg i jeste čvorište Balkana. I geometrijsko, i rečno, i terensko u smislu raskršća Panonije i Dinarja. Kada ne bi bilo stranih uticaja, tj da je Balkan jedinstven i bez granica unutar njega, a sa dobrom infrastrukturom, on bi bio prirodni centar. Međutim trenutno je iseckan na strane interese, Grčke zbog Egipta, slično i Albanije, Hr i Slo zbog Nemaca i Rima, Turske i Federacije zbog Arapa, islama, Mađarske i Rumunije takođe zbog Rima, Bugarske zbog Azijata Tatara... tako da smo mi daleko od jedinstva i oslobođenja od ovih nebalkanskih uticaja na našoj zemlji, pa postoji i njihovo veliko ocrnjavanje i Beograda kako bi zadržali svoje pozicije i spečili jedinstvo Balkana i njijovo proterivanje, a naše oslobođenje. Naša prirodna poluostrvska teritorija je od Venecije do Odese, i gore od Alpa, Karpata do Bosfora i Peloponeza. A ovaj nam je pravac bitan da se poveženo sa Rumunijom i našom granicom sa ruskom Evropom kod Odese.
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh