Šta je novo?

Autobuska Stanica BAS

Ову ниску дугачку ламелу поред поменутог умп-а ћу схватити као шалу аутора.

Монструозни бедем на бувљаку такође.


ПС: Доба овако великих аутобуских терминала је одавно прошло. Развијене земље си оне које то желе да буду прешле су на железницу као основу међуградског превоза а станични терминали су им обично мали и разбацани по граду што је и најрационалније решење.

Дакле, овај конкурс са својим условима је сам по себи био штетан.
 
"Predstavljen projekat nove autobuske i železničke stanice"

http://www.tanjug.rs/novosti/131829/pre ... tanice.htm

"Pogledajte kako će izgledati autobuska u Bloku 42"

http://mondo.rs/a697638/Info/Drustvo/Po ... ku-42.html


А може и овако..

http://inhabitat.com/sfs-green-transbay ... struction/

http://inhabitat.com/nyc/som-reveals-be ... ion-som-2/

dht.jpg

Transbay Transit Center, San Francisco

lux.jpg

Central Railway Station, Luxembourg

urlpen.jpg

Penn Station, New York
 
Ne ubedlivo,skromno u idejama a opet glomazno,slazem se da medjugradski saobracaj svakako treba svesti na šinski kao u svakoj ozbiljnoj drzavi.ovolike autobuske mi nekako vishe idu uz nerazvijene metropole naglo izrasle bez ikakvog posebnog plana regionalnog povezivanja,sa hiljadu jednim medjugradskim autobusiom na ulicama grada.

Odlican primer hiljadu jedan privatni prevoznik prema obrenovcu i stalna guzva kod sajma zbog istih,a da ima lepo jedna vozna linija svega toga ne bi bilo
 
ZvezdaracMare":5uxoy987 je napisao(la):
ovolike autobuske mi nekako vishe idu uz nerazvijene metropole naglo izrasle bez ikakvog posebnog plana regionalnog povezivanja,sa hiljadu jednim medjugradskim autobusiom na ulicama grada.

Нажалост, управо си описао Београд. Заостала паланачка "метропола" нарасла одједном без икаквог плана регионалног развоја а камоли повезивања. Морфологија града се на силу изменила а јавни превоз тврдоглаво стоји заглављен у 1987. години захваљујући врсним саобраћајним "стручњацима" заселим на битне позиције..
 
Имао сам то задовољство да укрстим мишљења са једним чланом тима који је радио на победничком раду.

Спаса нам нема.
 
Delija":plgq4lvp je napisao(la):
Спаса нам нема.


:laugh: :kk:


Da slag na torti bude jos sladji i kremastiji, mozda je periferna stvar u odnosu na sve ono strucno sto je spomenuto, ali treba spomenuti zarad cinjenice da od predvidjenih 150m visine kula ne osta ni 100m vec se sve skresa na oko 70m!!! Znaci skresali su i visinu kula na vise od pola, ovo je necuveno. Pa u bloku 41 treba da se grade one dve od 100m a pogledajte sta se ovde desava? U ovom gradu znaci ne moze da se napravi zgrada od 150m a moze tamo neka betonska piloncina od 200m, ostavljena verovatno da unedogled predstavlja ponos i glavno obelezje koje ce se videti i tamo u Budimpesti, Bukurestu i svuda unaokolo i po cemu cemo biti prepoznatljivi u svetu.

Ako ostane tako onda treba u bloku 26 kao sredisnjem bloku i buducem 'centru' novog beograda omoguciti spratnost od 150m i onda bi sve leglo na svoje mesto.
 
Nebojša, ne zaboravi da vrsni nam "strušnjaci" smatraju da je nepremostiva prepreka prati prozore iznad 70 metara, a i troškovi pumpanja vode nisu isplativi ...

...
 
Delija":2dvaz13d je napisao(la):
Имао сам то задовољство да укрстим мишљења са једним чланом тима који је радио на победничком раду.

Спаса нам нема.


daj više detalja.
 
stf":4lplqt8i je napisao(la):
Nebojša, ne zaboravi da vrsni nam "strušnjaci" smatraju da je nepremostiva prepreka prati prozore iznad 70 metara, a i troškovi pumpanja vode nisu isplativi ...

...



hahahahaha, da, da, e bas si lik svaka ti cast sto si se toga setio, pazi kad to Amerima nije bio problem na pocetku tridesetih godina proslog veka kad su gradili Empire State a ovde je to problem u sred Evrope 2014 god. ???????!



Plan je da sve tri kule imaju oko 23 sprata i da sve bude iste, ali na različitim lokacijama čime će biti omogućena fazna izgradnja, piše ” Mondo “.

- Kule su predviđene da budu visoke do 150 metara, ali na kraju smo uvideli da je to prevelika visina. Ove su niže imaće oko 23 sprata, biće iste visine, i držaće visinsko težište tog dela.


Ovo je izvod iz telegrafa, Pazi oni su "UVIDELI" da je 150m "PREVELIKA" visina i na kraju su zakljucili da je 23 sprata odgovarajuca visina. Znaci za njih je i 'beogradjanka' previsoka zgrada za deo grada gde su po onoj nesretnoj i nazadnoj studiji koja je ukinuta bili predvidjeni objekti do 150m. visine!! Prevazisli su i nju!

Opet kazem ostala je nada u bloku 26. Ako i tu u delu, tj preciznije delicu novog beograda, koji je po svom polozaju najidealniji za gradnju visokih objekata zakljuce da je sve preko 70m ravno Sears Toweru onda se ladno selim u neko sremsko selo i bacam na poljoprivredu i dizem ruke od ovog omadjijanog grada..
 
Ovaj projekat kao da je izvucen iz '70 godina. Veliko razocarenje.
Sta dalje komentarisati kada arhitekta smatra da je na najidealnijoj lokaciji za kulu u BG previsoko ici na 150m.
Pa i da se danas izgradi ona kula od 210m u sklopu BNV nece biti ni medju 300 najvisih zgrada na svetu. 150m uopste nije prevelika visina, a 70m je svakako premala visina za takvu lokaciju.
 
Kule cak nece biti ni najvise u uzem okruzenju, ima da ostanu u senci ovih solitera. :o

40862307.jpg


Makar ce nove zgrade biti vise od belvila :lol:
 
Brate da su barem predvideli 100m kao duz umpa pa da kazes ok. Beogradjanka sa svojih 101m je zavrsena 1974 god. Sve okolne visoke stambene zgrade gradjene sedamdesetih i osamdesetih godina imaju tu oko 60 - 62-3m a ovo su ipak moderna hotelsko poslovna zdanja, preciznije kule cija visina treba da prevazilazi stambene zgrade a ne obrnuto. Ovde stambene zgrade dominiraju nad hotelsko poslovnim objektima, i to kakve zgrade - sve samo betonsko soc.sivilo. Zato je potrebno napraviti jednu arhitektonsku protivtezu, jedan balans kako bi se postigao i estetski i arhitektonski sklad koga nema kako to soc.sivilo nebi vise dominiralo Novim Beogradom. Na ovaj nacin od toga nema nista.
 
Nombre ocigledno si postavljao sliku u isto vreme kad sam i ja pisao ovaj post, slika govori vise od reci.

To je dobar primer sivila koje na sve strane gde god se okrenes decenijama dominira Novim Beogradom.
 
Prakticno dve iste teme su spojene
 
MilisaV":3n8nxrg1 je napisao(la):
daj više detalja.
Био је то приватни разговор и не би било фер да вам ја сада то препричавам јавно на форуму.
 
Delija":1y1kcto3 je napisao(la):
Имао сам то задовољство да укрстим мишљења са једним чланом тима који је радио на победничком раду.

Спаса нам нема.
hahahha drug sa godine radi kod Lojanice u birou, verovatno si sa njim diskutovao :D

Ono sto sam video sa direktorovih slika, CEP je za sad ubedljivo najbolje resio liniju kretanja putnika i presedanje izmedju zeleznicke, autobuske stanice, metro/lrt/tram, i stajalista javnog prevoza. Arhitektura i prezentacija im je losa, ali moje misljenje zasluzen otkup zbog skoro savrseno resene linije kretanja, sto je kod projektovanja saobracajnih terminala glavni problem.
 
У питању је један други професор са АТФ-а.

Слажем се за цеп.
 
Izvor: Beobuild.rs

Blok 42 : Pregled pobedničkog rešenja

140603-BLOK42-04.jpg


Nakon što je prošle nedelje izabran pobednik na nedavno raspisanom konkursu za blok 42, juče je i zvanično predstavljeno izabrano rešenje, kao i ostali konkursni radovi. Među preko 50 raznih timova iz više zemalja koji su učestvovali na javnom konkursu, izabran je rad tima “Proaspect” koga su činili Milan i Vladimir Lojanica sa svojim saradnicima. Pored ovog rešenja drugonagrađeni rad je bio delo Dragana Vukovića i "Kolubara invest gradnje", a otkupljena su još 4 dodatna rada tako da svi mogu svojim elementima dopunjavati konačno rešenje. Mi ćemo se u ovom izadnju baviti urbanističkim i arhitektonskim detaljima pobedničkog rešenja i njegovim viđenjem razvoja ovog novobeogradskog bloka.

Celu vest kao i ostale prikaze pobednickog resenja pogledajte u vesti na prvoj strani sajta ili na linku http://www.beobuild.rs/read.php/661.html

140603-BLOK42-02.jpg


140603-BLOK42-10.jpg


Celu vest kao i ostale prikaze pobednickog resenja pogledajte u vesti na prvoj strani sajta ili na linku http://www.beobuild.rs/read.php/661.html
 
Ма што се висине ове три "куле" тиче, изгледа да је на снази и даље чувена Жаклинина "студија високих објеката" :dil: :laugh:
 
Nisam stigao da zavrsim projekat na vreme za predaju a i nije mi zao, Delija je bio u pravu zaista bi bilo porazno uopste ucestvovati u ovakvoj maskaradi.

Evo dokle sam stigao:

pogled je sa jugoistoka, u prvom planu je UMP. Autobuska stanica je iznad zeleznicke.
108_zstnbg-jug-cerovic-architecte-1.jpg


pogled na prilaz zeleznicko-autobuskoj stanici sa trga u Spanskih boraca
108_zstnbg-jug-cerovic-architecte-2.jpg


Presek, levo je zapad to jest Spanskih boraca, stepenice vode sa ulice na zeleznicki peron zatim sa njega na autobuski. U centru, na severu i na jugu su direktni prilazi sa zemlje do autobuske stanice. Lila kvadri su autobusi i vozovi.
108_zstnbg-jug-cerovic-architecte-3.jpg



Nivo +2
Autobuska stanica sa 80 perona postavljena je iznad zeleznicke stanice, normalno na nju.
Autobusi rampama prilaze na stanicu direktno iz bul. Milutina Milankovica (sa autoputa) i sa Mosta na Adi/UMP-a.
Minimalno ucesce medjunarodnih/medjugradski/prigradskih autobusa u gradskom saobracaju.

Nivo +1
Zeleznicka stanica je duplirana, 5 dodatnih koloseka neophodnih za neometano paralelno funkcionisanje gradske, prigradske i medjunarodne zeleznice.
Izmedju postojecih i novi koloseka je procep sirok 10-12 metara kako bi svetlost dopirala do tla.

Nivo 0
Gradski saobracaj, pesacke povrsine, komercijalni prostor

Polozaj autobuske normalno na zeleznicku omogucava da se svaki zeleznicki peron veze direkto i za zemljom i sa autobuskom stanicom: lakse presedanje, protok putnika ravnomerno rasporedjen na desetine pokretnih stepenica.

Multimodalna stanica se pomera na zapadnu stranu, Spanskih boraca se zatvara za automobilski saobracaj, ostaje samo gradski prevoz i formira se stanicni trg.
Tramvaj se prebacuje iz Antifasisticke borbe u Spanskih boraca kako bi se sva tri pravca - Blokovi, Usce, Zemun- vezali direktno na most na Adi.


Najbitnije je da je napravljena jasna hijerarhija u funkcionisanju stanice, jedan nivo za autobuse, jedan za vozove, jedan za grad. Nivoi su jasno odvojeni, nema nedoumice i gubljenja.
Putnici koji presedaju sa voza na autobus ne moraju da silaze na nivo grada a putnici iz grada lako pristupaju svim peronima.
 
E to je najgore, kad krenes nesto da radis i ne uspes da ga zavrsis na vreme.
 
Vrh