Šta je novo?
Od:
Filteri

Autobuska Stanica BAS

Машинопројект - Солидна и прикладна архитектура али просечно урб. решење. У сваком слиучају боље и озбиљније од победничког решења.

Од нових осталих награђених ништа ми се не свиђа. Александар Ле - Занимљиво али мегаломански и по мени претенциозно. Не можеш тек тако посадити кружну форму на НБГ.
 
Rad Dejana Jokica je morao dobiti 2. mesto na ovom konkursu

Sve ono sto fali pobednickom radu i sto ga cini praznim i nedovrsenim ispravljeno je u ovom projektu, a to se narocito odnosi na deo bloka duz J. Gagarina i onaj cudni zeleni pojas. Ne znam sta u konkretnom slucaju znaci 'obestecenje' ali ovaj projekat je trebalo svakako odkupiti.

Mozda bi bila dobra ideja da na beobuildu sprovedemo anketu glasanjem o ovom konkursu tj. predstavljenim projektima.
 
Delija":1khejxu5 je napisao(la):
Машинопројект - Солидна и прикладна архитектура али просечно урб. решење. У сваком слиучају боље и озбиљније од победничког решења.
Kliknite za proširenje...


Razmisljao sam upravo izmedju ovog i Jokicevog rada, oba imaju slicno resenje za deo duz J.Gagarina.
 
Kako sta ce zbog pomanjknja sredstava odluiceno je da se maketa terazija iskoristi kao autouska stanica , uradice se ulaz izlaz , upustice se peroni , iza kulisa doddati koji kontejer za wc , cekaonicu ,prodaju karata , i koja nadstresnica i gotovo
 
Гага":38k8j0ur je napisao(la):
Него људи шта ће мо ми сад без Ђикијевог тематског парка ? :laugh:
Kliknite za proširenje...


Gago a DR. Gangula, kako mozes da tako nipodastavas Gangilija, pa on je nas predsednik opstine? :(
 
Па да видиш то сам сметнуо са ума. А онај трамвајчићћћ ће да развози људе тамо-вамо због велике раздаљине између зграда :p
 
Pitanje da li nova lokacija koja se pominje (replika Terazija preko puta buvljaka) omogucuje manje guzve nego sadasnja. I tu je saobracaj gust. A poredeci velicinu parcela pominje se da je ta nova veca nego BAS stanica, ali se cesto zaboravlja da je pored BAS-a tu i Lastina stanica i onda mi nova parcela ne deluje nesto mnogo veca od ove dve stare zajedno. Ali opet to izmestanje gura ovaj Beograd na vodi, pa sta bude bice, videcemo.
 
Apsolutno si u pravu, premeštaju stanicu iz jednog centra grada u drugi centar grada. Možda je bilo logično pre 30 godina, sad više nije. Idealno mesto za BAS je prokop...
 
Bila je priča devedesetih da na gornjoj ploči Prokopa bude BAS.
 
Ave, ima nas koji podržavamo Prokop (ja više podržćavam BIP) kao lokaciju. Odmah uz glavne magistralne puteve. Umesto da bude uvučena. Isto ima Žel stanicu, ima planiranu buduću metro stanicu, bg voz, samo treba malo poraditi na ostalim gsp sistemima što nije tako teško. Ali dobro, ušli smo u pogrešan voz pretpsotavljam, i sad evo stanica :)
 
u6udu4yd.jpg


Obratite pažnju na broj klima na krovu.

Sent from my Z10 using Tapatalk
 
Само ми није јасно зашто су улагали толико у станицу на садашњој локацији ако су знали да ће ускоро да је селе? Ко се све уградио у то?
 
Па шта су толико улагали? То је обичан приземни, делом монтажни објекат, а делом киоск.
 
Šomi, ako misliš na klime, ja sam ubeđen da je centralni klima sistem daleko bolje rešenje od ovog čičkanja ovako. A ne znam ni koliko su one otporne na spoljne uslove, moja je ispod simsa od krova i dan danas posle 7 godinja spoljna jedinica izgleda malte ne kao nova.
 
Наравно да је централна боља, али кад је нема онда треба овако. Ништа њој не смета, и није битно да ли је сакривена или не. Моја је испод терасе па је опет пукла цев од леда :D
 
Biznis na peronima
M. Lj. POPOVIĆ | 07. avgust 2014. 22:40 | Komentara: 8
Stanična usluga, zavisno od kilometraže, od 50 do 150 dinara
ŠPICU sezone na Beogradskoj autobuskoj stanici (BAS) dnevno se samo od prodaje peronskih karata obrne skoro dva miliona dinara! Stanična usluga košta od 50 do 150 dinara, a putnici, kao i oni što žele da isprate rodbinu ili prijatelje, za taj novac dobijaju samo - izlazak na peron.

Gužve na glavnoj autobuskoj stanici u prestonici uobičajene su za ovo doba godine. U julu i avgustu svakog dana sa perona krene oko 600 autobusa, a prosečna popunjenost vozila je 30 putnika. Da bi dobio žeton za ulazak na peron, svako od njih (osim male dece) mora da plati i peronsku kartu, čija se cena u zavisnosti od kilometraže puta kreće od 50 do 150 dinara. Iako iz BAS nisu bili u mogućnosti da nam dostave tačan podatak, lako se dođe do računice da na kraju svakog dana, samo od naplate stanične usluge, ovo javno preduzeće zaradi oko 1.800.000 dinara.

- Novac od prodaje peronskih karata ulažemo u sređivanje same stanice - rekao nam je Žarko Samardžić, šef saobraćajno-prodajne službe BAS-a. - Pre nekoliko godina renovirali smo dolazni peron, salu sa šalterima, toalete...

Građanima, međutim, najviše smeta to što za žeton koji kupe na stanici, ili uz putnu kartu, ne znaju šta dobijaju. Naime, stanična usluga ne obuhvata prevoz, nije ni osiguranje, obezbeđenje prtljaga. Sve to se, takođe, posebno naplaćuje. Jeftiniju peronsku kartu plaćaju jedino deca, studenti i penzioneri.

- Putnici mogu da koriste ambulantu, poštu, nadstrešnice - objasnio nam je Samardžić. - Tu spadaju i troškovi održavanja, rezervacija, informacija i čišćenja.

Osim zbog cene stanične usluge u koju nije uračunato čak ni korišćenje javnog toaleta, već se plaća 40 dinara, ljudi u najvećoj meri gunđaju zbog gužve na peronima. Građani se žale da moraju da sede na svom prtljagu, jer nema dovoljno klupa. Takođe, kante za smeće postavljene su na svakom drugom peronu.


- Plaćam upotrebu toaleta, torbu vučem sama, nikada nemam gde da sednem i pitam se šta sam platila 150 dinara - požalila nam se Marija Tanasković, studentkinja iz Užica, koja i po nekoliko puta mesečno putuje u rodni kraj. - Najviše me razbesni činjenica da žeton važi samo za jedan ulazak na peron i ukoliko želim da izađem, moram ponovo da platim staničnu uslugu.


ČEKAJU AUTOBUSE “IZA ĆOŠKA“

UPRAVO cena stanične usluge razlog je što sve više građana izbegava ako može autobusku stanicu i autobuse sačekuju na semaforu kod Železničke stanice, kod Mostara ili na Autokomandi.



SVE PUNO KA MORU I PLANINAMA

SA Beogradske autobuske stanice tokom jula i avgusta najviše autobusa kreće ka Crnogorskom primorju. Ovih dana dupke su popunjeni polasci ka Zlatiboru, Kopaoniku i Vrnjačkoj Banji, a cele godine traži se karta više ka Kruševcu i Užicu.

CENE

PERONSKA KARTA 50-150

UPOTREBA TOALETA 40

ČUVANjE PRTLjAGA 150

SENDVIČI 250

FLAŠICA VODE 80

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... a-peronima
 
direktor":13cen0wc je napisao(la):
Gužve na glavnoj autobuskoj stanici u prestonici uobičajene su za ovo doba godine. U julu i avgustu svakog dana sa perona krene oko 600 autobusa, a prosečna popunjenost vozila je 30 putnika.
Kliknite za proširenje...
То значи отпрема свега 18.000 путника са главног међуградског путничког терминала. Са још 5.000 на главној железничкој, долазимо до 23.000. Саберимо ту оне који улазе на Тошином Бунару, у Раковици, на Жаркову, код Сајма у центру Земуна, долазимо до 50.000 путника отпремљених у међуградском превозу. Јадно за "лидера у региону", "најважнији град Југоисточне Европе". Колико су нас скупо коштале аутобуска и остале назадне стратегије.

Сви аутобуски путници према Нишу би могли стати у једно 4-5 пари возова, оне дужине и капацитета каквењ смо имали пре 30 година, а тада је таквих возова било више од 10 дневно чак и ван сезоне.
 
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=950389

Srbija | subota 24.01.2015. | 11:11
Umesto "Terazija" autobuska stanica
Izvor: Politika

Beograd -- Opština Novi Beograd donela je rešenje o uklanjanju tematskog parka „Terazije iz 1930”, na uglu Bulevara Milutina Milankovića i Ulice antifašističke borbe.

Takva odluka usledila je na osnovu zahteva Direkcije za građevinsko zemljište, jer će se u Bloku 42 graditi nova autobuska stanica, piše Politka.

Prema urbanističkom rešenju, taj kompleks, kažu u Direkciji, trebalo bi da obuhvati i plac koji sada zauzima maketa starog jezgra Beograda.

Drugi razlog za uklanjanje "Terazija" je to što park nije bezbedan, preciziraju u opštini Novi Beograd.

Rušenje će početi kada se na tenderu, čije se raspisivanje očekuje ovih dana, izabere izvođač radova, ističu u opštini uz napomenu da će grad finansirati uklanjanje parka koji, nepodeljeno je mišljenje javnosti, nije opravdao svoje postojanje.

U taj projekat prethodna vlast pre tri godine uložila je oko 72 miliona dinara, a replika nikada nije zvanično otvorena niti dovršena.

Posetilaca u ambiciozno zamišljenom turističko-zabavnom kompleksu gotovo da nije bilo, kao ni programa koji bi ih privukli, osim povremenih izložbi, koncerata i projekcija filmova.

Brojni lokali koje je nudila Agencija za poslovni prostor nisu privukli zakupce. Pretprošle godine, obelodanjeno je da je ovaj montažni kompleks nelegalno priključen na električnu mrežu, što je prelilo čašu nezadovoljstva „Potemkinovim parkom”. Koliko je poznato, zbog krađe struje do sada niko nije odgovarao.

Park je podignut dok je na čelu opštine Novi Beograd bio Nenad Milenković. Kako je u to vreme izjavio za Politiku, ideja da se napravi replika starih Terazija potekla je 2009. godine od ekipe koja je radila na filmu "Montevideo, Bog te video".

Njima je, tvrdio je Milenković, bila potrebna lokacija koja bi dočarala Terazije iz tridesetih godina prošlog veka, kada se ova filmska priča odigrava.

"Od nas su tražili finansijsku pomoć, a da posle snimanja filma to ostane opštini kao atrakcija. Međutim, replika nije mogla da se sagradi dovoljno brzo za potrebe "Montevidea". Ideju smo reaktivirali 2011. godine, s namerom da iza kulisa starih zdanja postavimo montažne objekte koje bi zakupci preuređivali u kafane, prodavnice, restorane", objašnjavao je Milenković.

Opština je potom pribavila odobrenja za postavljanje privremenih montažnih objekata na deset godina i, kako je tvrdio Milenković, od grada dobila 72 miliona dinara za tu namenu. Angažovala je javno preduzeće
Poslovni prostor "Novi Beograd" da park podigne, a potom je 2.200 kvadratnih metara u jesen 2012. predato na upravljanje gradskoj Agenciji za poslovni prostor.

Međutim, stare Terazije, osmišljene kao gradski trg bez saobraćaja, mesto za odmor, šetnju i druženje nikada to zaista nisu postale. Zarasle u korov, napuštene, sa polomljenim prozorima i pokidanim platnima samo su bile povod za dežurno pitanje – koja je svrha opstanka tog parka.

Žitelji okolnih solitera tu više ne izvode na "istrčavanje" svoje pse jer je podloga kompleksa u lokvama i blatu, izrovana poput Mesečeve površine. Skele koje podupiru fasade maketa urušene su i rasute, postavši tako plen sakupljača sekundarnih sirovina.
Kliknite za proširenje...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh