Ja sacekam uvek putnika i sve ali kad ga sacekam i dam levi migavac da se ubacim u kolonu uvek trci jos neko, e jbg gotovo.
kada bi čekao svakog ko dotrčava na zelenom vencu i tim većim okretnicama, ne bi krenuo do kraja smene. zato je to formalno rešeno na jedini mogući i pravedan način, a mi koji hoćemo da imamo viška saosećanja, možemo to da radimo na svoju odgovornost. i uvek će nas neko psovati, šta god uradili.
uveče sam uvek stajao, ne zbog linija na kojim sam radio (mahom su bile gradske i česte), već zato što možda neko žuri na neko presedanje na neku prigradsku ili međugradsku i pitanje je da li ima posle neki drugi polazak ako zakasni. ljudi uveče ne kasne na prevoz uvek svojom krivicom, posebno ako rade drugu smenu negde u tri lepe ili ih je preko vremena zadržao neki privatnički nesoj.
na prigradskim bi isto trebalo učiniti ljudima kad god je to moguće, možda idu 1-2 stanice, ali one na takvim linijama mogu da budu dosta udaljene, kolovoz može da bude bez trotoara i nezgodan za pešačenje, pitanje je da li putnik ima gde da se skloni i čeka u slučaju lošeg vremena itd.
naravno, prvo svakog vozača treba učiti da nikada ne čeka onog ko dotrčava otpozadi na zadnja vrata ili poprečno iza stajališne niše i posebno paziti na pretrčavanja iz autobusa koji je stao iza.
mnogi ovde ne razumeju da su za čekanja putnika vozači dobijali prijave. koliko je samo njih nadrljalo onde kod odeona, gde je semafor par metara od stanice i non stop neko doleće. i to prijave ne stižu čak nužno od unutrašnje kontrole gsp-a, već od putnika koji se u tom trenutku nalazio u vozilu. putnik je uvek u pravu, a kada se sukobe interesi dva putnika nadrlja vozač.