Srbo,
Ne znam za tebe, ali meni je veća ''ne-država'' ona koja ima 500 ''original-domaćih'' fabrika koje i dalje prave šklopocije, i dalje tripuju da je ovo Jugoslavija 80-ih, koje odbijaju da se menjaju i prilagode, koje posluju sa gubitkom i time sahranjuju i sebe i državu i ostatak zemlje... nego ona koja ima 50 stranih ali modernih i uspešnih fabrika koje prave, izvoze i donose pare u zemlju, pomažući time ne samo radnike nego i ostatak zemlje.
Na kraju krajeva... Prvo, Ikarbus je već sam po sebi mutant mnogih stranih delova. Čak mu je i dizajn mešavina stranih ideja. Tako da nije kao da bismo time izgubili svoj neki Mercedes, Dodge, Citroen... neki svoj brend i prepoznatljiv adut. Izgubili bismo mutanta koji već odavno nije poznato ime po svetskim tržištima. I to naravno ako novi vlasnici odluče da mu menjaju ime, što i ne mora da se desi.
A drugo, nema ko drugi da ga preuzme. Ako ga opet zadrži država, propašće. Jer ona sve što vodi i sve što ''pomogne'', to na kraju završi u grobu. A ako ga preuzme neki domaći ''biznismen'' on će da ga raskanta, rasproda opremu i uzme zemljište da bi napravio nekretnine. Tako da nema druge opcije nego da rizikujemo, damo strancu, i nadamo se da će on da održi svoja obećanja i napravi nešto od njega. To može da rezultira propašću, ali može da dovede i do preporoda. U svakom slučaju, ako nemamo mnogo da izgubimo (država nesposobna, a domaći biznismeni hoće da ga pretvore u poslovni kompleks, znači nadrljao je u oba slučaja), zašto ne pokušati?
Znam da je ovo za mnoge bogohuljenje ali svidelo se to nama ili ne, ne živi se od nacionalnog ponosa nego od proizvodnje, izvoza i prodaje. Pogotovu kad si mala i izmučena zemlja kojoj svaki dinar više puno znači i koja mora da se bori za svakog kupca.