Autobusi
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
Beograd treba da ima sva tri vida saobracaja odnosno i tramvaje i trolejbuse i autobuse. Ako nista drugo to ga cini i zanimljivijim i zivopisnijim. Sto se tice autobusa poznato je vec godinama da su oni veliki zagadjivaci i ekoloski problem. Moze li tu nesto da ucini ovaj bezolovni benzin? (u ovu oblast slabo se razumem). Inace ovi moderni, niskopodni, dugacki (harmonike) autobusi su dosta necujni i vrlo prijatni za voznju. Volim i trolejbuse (posebno kad dodje poluprazan) ali izgleda da je neresiv problem povremeno neizbeznog padanja trola. To nije bezazleno posto nekad stradaju pesaci na trotoaru. Takodje kod trolejbusa ne volim one jake trzaje kod polaska. Izgleda da motor autobusa ne moze da startuje tako naglo (izvinjavam se dobrim poznavaocima motora )
dragan
Professional
Kad si ovde izjavio ljubav prema trolama, da i ja prenesem post sa trenda o trolamadedinje":ev94z7iz je napisao(la):
dragan":ev94z7iz je napisao(la):Evo, danas uđem u trolu kod Londona i na prvom semaforu se pokvari trola ispred "moje"....ljudi napuštaju trolu,pa peške :
Pokvarena trola čeka AUTOBUS da je odšlepa i napravi gužvu u centru :
Evo kako to izgleda,trola levo spustila "motke" i svi je obliaze.
Nema saobracajnog vozila koje ne moze da izazove saobracajnu nesrecu sa ili bez ljudskih zrtava i materijalne stete. Svaka cast vozacima trolejbusa kada uspesno prodju Svetogorskom ulicom pa jos skrenu u Takovsku. To je za odlikovanje. Trolejbusi su besumni i ne zagadjuju nimalo kao sto svi dobro znamo. Jednostavno, njima ne odgovaraju uske ulice starog Beograda pune nepropisno parkiranih automobila. Nekad su trolejbusi vozili za Zemun, cak do,nekad poznate, konjicke skole. Ali, Beograd, nazalost nikad nije imao cvrsto izgradjenu saobracajnu politiku. Na internetu sam video plan razvoja praskog metroa. Tacno su ubelezene linije koje ce biti otvorene do 2025, 2050, 2075 i 2100 godine.
dragan
Professional
Ove na sremskom delu Bgd, gde možda i ima logike za jednu kružnu liniju trelejbusa, oni su zamenjeni autobusima.dedinje":1tus1s91 je napisao(la):
Ostalo je još da se skine propala mreža sa uskih i prometnih ulica u Starom Bgd.,a autobusi preuzmu tih 3,3% linija i rešimo se neefikasnog prevoza sa trolama.
dragan
Professional
BIODIZEL
http://www.biodizel.co.yu
Gorivo koje smo zanemarili, a koje može još više da proširi upotrebu autobusa.
Zašto u strategiji Ministarstva energetike nema mesta za obnovljiva goriva
Biodizel na mala vrata ulazi u Srbiju
Više od 400 miliona evra grinfild investicija koje su usmerene u podizanje fabrika biodizela i etanola u Šidu i Zrenjaninu, oko 2.600 novih radnih mesta, kao i procenjena proizvodnja više od 650.000 tona ovih goriva godišnje, nisu bili dovoljno snažni argumenti da se u strategiji Ministarstva energetike tom pitanju posveti dužna pažnja.
Naprotiv, tom strategijom planira se povećanje energetske zavisnosti Srbije sa 32 odsto na čak 40 odsto, a o obnovljivim gorivima ni reči.
Tako je Srbiji nametnuta pozicija energetski zavisne zemlje, a odgovor na pitanje zašto, još nismo dobili. Da je naftu, kao vodeću uvoznu stavku vrednu 1,6 milijardi evra godišnje, u velikoj meri moguće zameniti obnovljivim gorivima u to više niko ne sumnja, ali se postavlja pitanje zašto država ne radi svoj posao, odnosno zašto ne postavi institucionalni okvir za plasman obnovljivih goriva.
Ono što je presudno uticalo na to da se SAD i ostatak sveta okrenu obnovljivim gorivima ne može se svesti samo na ekonomski momenat, to je skup više faktora od kojih cena ali i rezerve nafte igraju presudnu ulogu. Ilustracije radi, eksplozivni ekonomski razvoj Kine, što će, između ostalog, rezultirati naglim povećanjem broja automobila (procenjuje se da će do 2020. godine broj automobila porasti za čak 50 miliona) nameće logično pitanje ima li nafte dovoljno da isprati takav rast.
Već sada je jedan od ključnih faktora za visoku cenu nafte upravo velika potražnja koju ima Kina, a taj trend će se vremenom samo povećati, tako da nedavna ekspanzija kineskog uticaja na afričkom kontinentu predstavlja samo uvod u nemilosrdnu borbu oko energetskih resursa.
Odluka Srbije da poreskim olakšicama stimuliše proizvodnju, standardizaciju i masovnu distribuciju etanola i biodizela ne bi imala visoku cenu.
Za početak bilo bi neophodno utvrditi standarde za kvalitet etanola i biodizela, početi sa primenom nekoliko direktiva EU na koje smo se kao država već obavezali.
Tu su i poreske olakšice za fabrike koje se bave proizvodnjom obnovljivih goriva, ali i za poljoprivredne proizvođače koji proizvode sirovine neophodne za tu proizvodnju.
Efekti takve odluke ogledali bi se, između ostalog, i u tome što bi se za proizvodnju celuloznog etanola gde se kao sirovinska baza koristi biomasa (slama, drvni otpad i ostale celulozne sirovine), koristile i sirovine koje drvna industrija ali i poljoprivredni kombinati sada spaljuju.
Treba, takođe, podsetiti da su proizvođači etanola i biodizela svuda u svetu veoma uspešni izvoznici tog goriva, a na primeru fabrike za proizvodnju biodizela u Šidu jasno se vidi kolika je potražnja za tim gorivom, pošto su velike naftne kompanije već u prvoj fazi izgradnje, davali ponude za otkup cele godišnje proizvodnje biodizela.
Postavlja se pitanje šta još Srbija može da proizvede, a da za taj proizvod postoji takva vrsta avansne tražnje, kao što je to slučaj sa biodizelom i etanolom?
-Samo u dva pogona u Šidu i Zrenjaninu posao će naći više od 2.600 ljudi, što u zemlji sa milion nezaposlenih nije zanemarljivo, posebno ako se ima u vidu da bi još najmanje deset takvih postrojenja moglo biti izgrađeno širom Srbije.
-Akutni problemi sa zagađenjem u velikim gradovima i naročito u Pančevu, u velikoj meri bi bili rešeni, samo ako država pomogne NIS da svoju proizvodnju prilagodi upotrebi obnovljivih goriva kao aditiva klasičnom fosilnom gorivu.
-Da ne govorimo o tome da se uticaj globalnih potresa na trzištu nafte, ne bi ni priblizno osetio tako razorno, kao što bi to slucaj bio danas.
BRAZIL
Brazil, koji je zahvaljujuci masovnoj upotrebi etanola, prošle godine objavio potpunu energetsku nezavisnost, primer je da cak i drzave sa više od 200 miliona stanovnika, mogu uspeti na tom putu.
Ukoliko bi promišljenom energetskom politikom drzava stimulisala ulaganje u proizvodnju obnovljivih goriva, to bi se pozitivno odrazilo i na poljoprivedu, energetiku ali i na ekonomiju cele zemlje.
Ako bi se tome dodala izgradnja Kolubare B i iskoristili neiskorišceni hidro potencijali za proizvodnju elektricne energije, potpuna energetska nezavisnost Srbije bio bi dostizan i realan cilj - procenjuju stručnjaci.
http://www.danas.co.yu/20070226/biznis1.html#1
http://www.biodizel.co.yu
Gorivo koje smo zanemarili, a koje može još više da proširi upotrebu autobusa.
Zašto u strategiji Ministarstva energetike nema mesta za obnovljiva goriva
Biodizel na mala vrata ulazi u Srbiju
Više od 400 miliona evra grinfild investicija koje su usmerene u podizanje fabrika biodizela i etanola u Šidu i Zrenjaninu, oko 2.600 novih radnih mesta, kao i procenjena proizvodnja više od 650.000 tona ovih goriva godišnje, nisu bili dovoljno snažni argumenti da se u strategiji Ministarstva energetike tom pitanju posveti dužna pažnja.
Naprotiv, tom strategijom planira se povećanje energetske zavisnosti Srbije sa 32 odsto na čak 40 odsto, a o obnovljivim gorivima ni reči.
Tako je Srbiji nametnuta pozicija energetski zavisne zemlje, a odgovor na pitanje zašto, još nismo dobili. Da je naftu, kao vodeću uvoznu stavku vrednu 1,6 milijardi evra godišnje, u velikoj meri moguće zameniti obnovljivim gorivima u to više niko ne sumnja, ali se postavlja pitanje zašto država ne radi svoj posao, odnosno zašto ne postavi institucionalni okvir za plasman obnovljivih goriva.
Ono što je presudno uticalo na to da se SAD i ostatak sveta okrenu obnovljivim gorivima ne može se svesti samo na ekonomski momenat, to je skup više faktora od kojih cena ali i rezerve nafte igraju presudnu ulogu. Ilustracije radi, eksplozivni ekonomski razvoj Kine, što će, između ostalog, rezultirati naglim povećanjem broja automobila (procenjuje se da će do 2020. godine broj automobila porasti za čak 50 miliona) nameće logično pitanje ima li nafte dovoljno da isprati takav rast.
Već sada je jedan od ključnih faktora za visoku cenu nafte upravo velika potražnja koju ima Kina, a taj trend će se vremenom samo povećati, tako da nedavna ekspanzija kineskog uticaja na afričkom kontinentu predstavlja samo uvod u nemilosrdnu borbu oko energetskih resursa.
Odluka Srbije da poreskim olakšicama stimuliše proizvodnju, standardizaciju i masovnu distribuciju etanola i biodizela ne bi imala visoku cenu.
Za početak bilo bi neophodno utvrditi standarde za kvalitet etanola i biodizela, početi sa primenom nekoliko direktiva EU na koje smo se kao država već obavezali.
Tu su i poreske olakšice za fabrike koje se bave proizvodnjom obnovljivih goriva, ali i za poljoprivredne proizvođače koji proizvode sirovine neophodne za tu proizvodnju.
Efekti takve odluke ogledali bi se, između ostalog, i u tome što bi se za proizvodnju celuloznog etanola gde se kao sirovinska baza koristi biomasa (slama, drvni otpad i ostale celulozne sirovine), koristile i sirovine koje drvna industrija ali i poljoprivredni kombinati sada spaljuju.
Treba, takođe, podsetiti da su proizvođači etanola i biodizela svuda u svetu veoma uspešni izvoznici tog goriva, a na primeru fabrike za proizvodnju biodizela u Šidu jasno se vidi kolika je potražnja za tim gorivom, pošto su velike naftne kompanije već u prvoj fazi izgradnje, davali ponude za otkup cele godišnje proizvodnje biodizela.
Postavlja se pitanje šta još Srbija može da proizvede, a da za taj proizvod postoji takva vrsta avansne tražnje, kao što je to slučaj sa biodizelom i etanolom?
-Samo u dva pogona u Šidu i Zrenjaninu posao će naći više od 2.600 ljudi, što u zemlji sa milion nezaposlenih nije zanemarljivo, posebno ako se ima u vidu da bi još najmanje deset takvih postrojenja moglo biti izgrađeno širom Srbije.
-Akutni problemi sa zagađenjem u velikim gradovima i naročito u Pančevu, u velikoj meri bi bili rešeni, samo ako država pomogne NIS da svoju proizvodnju prilagodi upotrebi obnovljivih goriva kao aditiva klasičnom fosilnom gorivu.
-Da ne govorimo o tome da se uticaj globalnih potresa na trzištu nafte, ne bi ni priblizno osetio tako razorno, kao što bi to slucaj bio danas.
BRAZIL
Brazil, koji je zahvaljujuci masovnoj upotrebi etanola, prošle godine objavio potpunu energetsku nezavisnost, primer je da cak i drzave sa više od 200 miliona stanovnika, mogu uspeti na tom putu.
Ukoliko bi promišljenom energetskom politikom drzava stimulisala ulaganje u proizvodnju obnovljivih goriva, to bi se pozitivno odrazilo i na poljoprivedu, energetiku ali i na ekonomiju cele zemlje.
Ako bi se tome dodala izgradnja Kolubare B i iskoristili neiskorišceni hidro potencijali za proizvodnju elektricne energije, potpuna energetska nezavisnost Srbije bio bi dostizan i realan cilj - procenjuju stručnjaci.
http://www.danas.co.yu/20070226/biznis1.html#1
Evo primera potpunog nedostatka saobracajne politike. Za Zemun su pre WWII saobracali tramvaji koji su isli preko cuvenog mosta Kralja Aleksandra. Posle rata je isao brod sa savskog pristanista. U jednoj oluji 1952 brod je potonuo kod Ratnog ostrva i udavilo se oko 120 putnika. Zatim je napravljena greska. Nisu obnovljeni tramvaji vec su uvedeni autobusi. Posle nekoliko godina su uvedeni trolejbusi i to do Zemuna i do Novog Beograda (studentski grad). Oni su saobracali desetak godina a onda su ponovo vraceni autobusi kako je i danas. Na liniji Kalemegdan-Banjica saobracao je autobus a zatim je uveden trolejbus koji je isao ulicom LJutice Bogdana. Posle nekoliko godina na toj liniji je uveden autobus a trolejbus je ukinut skroz od Slavije do Banjice i do Dusanovca. Proslo je jos nekoliko godina i autobus je ukinut dok je trolejbus ponovo uveden samo sad nije isao ulicom Ljutice Bogdana vec Bulevarom koji je za 30 godina promenio 5 imena (najpoznatije "bulevar Mira"). Sada se zove "Bulevar kneza Arsena Karadjordjevica". Ima puno ovakvih primera. Da nije tuzno bilo bi smesno.
dragan
Professional
Ovde nije trend o tramvajima, ali mogla bi jedna linija za Zemun,nap. od Ušća desno, pa iza SIV-a......linija br.1.
petar
Beginner
Koliko kakvih autobusa ima u beogradu?? pokazite slike svakog tipa autobusa. Kad ce GSP da kupi nove autobuse??
Zvuci previse logicno i normalno za nase podneblje, narocito sad sa LRTom, tramvaj do Zemuna je skroz autdragan":ftsel61c je napisao(la):Ovde nije trend o tramvajima, ali mogla bi jedna linija za Zemun,nap. od Ušća desno, pa iza SIV-a......linija br.1.
A Steva mi je potvrdio iz intervjuja sa insajderima da nema u bliskoj buducnosti nista od sirenja tramvajske mreze u NBGDu Covece, GSP stalno i kupuje nove autobuse, pregledaj i pitaj ovde : http://www.railfan-belgrade.org/forum/viewforum.php?f=10&sid=d9abfe2c029263962daf8b80098a2102petar":c5mb1pdn je napisao(la):
...i ovde :
http://www.busspottingbelgrade.blogspot.com/
dragan
Professional
Na sajmu brendova "Ikarbus" najavio proizvodnju sanitetskih vozila
Uživajte u vožnji gradskim autobusom
Srećko Nijemčević, generalni direktor "Ikarbusa", rekao je da je u protekloj godini ova kompanija ponudila čak šest novih modela, od kojih su tri iz programa niskopodnih autobusa, a svaki od njih ima ugrađene motore sa smanjenom emisijom štetnih gasova i buke.
- Osnovni principi kojih se u radu pridržavamo su kvalitet, bezbednost, udobnost, primena savremenih tehnologija, očuvanje prirodne sredine i društveno odgovorno poslovanje. Naš cilj je da skraćujemo razdaljine, povezujemo ljude i ulepšavamo život - objasnio je Nijemčević.
Direktor "Ikarbusa" je najavio i montažu prvog sanitetskog vozila čiji se delovi čekaju iz Francuske nakon čega će uslediti nadgradnja na postojeća vozila "Pežoa", "Renoa", "Iveka", "Mercedesa" i "Sitroena". Prvo vozilo će se sklapati od elemenata kupljenih u Francuskoj, a u planu i proizvodnja delova na domaćem tržištu. Promocija novog sanitetskog vozila se očekuje početkom aprila.
- Pokušavamo da napravimo novi kvalitet od starih vrednosti i sa ponosom mogu da kažem da smo stvorili srpski brend za svetsko tržište. Naš cilj je, ne samo da obezbedimo prevoz putnika od tačke A do tačke B, već da omogućimo uživanje u našim vozilima - istakao je Nijemčević.
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/BG07031103.shtml
Uživajte u vožnji gradskim autobusom
Srećko Nijemčević, generalni direktor "Ikarbusa", rekao je da je u protekloj godini ova kompanija ponudila čak šest novih modela, od kojih su tri iz programa niskopodnih autobusa, a svaki od njih ima ugrađene motore sa smanjenom emisijom štetnih gasova i buke.
- Osnovni principi kojih se u radu pridržavamo su kvalitet, bezbednost, udobnost, primena savremenih tehnologija, očuvanje prirodne sredine i društveno odgovorno poslovanje. Naš cilj je da skraćujemo razdaljine, povezujemo ljude i ulepšavamo život - objasnio je Nijemčević.
Direktor "Ikarbusa" je najavio i montažu prvog sanitetskog vozila čiji se delovi čekaju iz Francuske nakon čega će uslediti nadgradnja na postojeća vozila "Pežoa", "Renoa", "Iveka", "Mercedesa" i "Sitroena". Prvo vozilo će se sklapati od elemenata kupljenih u Francuskoj, a u planu i proizvodnja delova na domaćem tržištu. Promocija novog sanitetskog vozila se očekuje početkom aprila.
- Pokušavamo da napravimo novi kvalitet od starih vrednosti i sa ponosom mogu da kažem da smo stvorili srpski brend za svetsko tržište. Naš cilj je, ne samo da obezbedimo prevoz putnika od tačke A do tačke B, već da omogućimo uživanje u našim vozilima - istakao je Nijemčević.
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/BG07031103.shtml
premeštena okretnica linije 601 u surčinu
Za dve nedelje novi režim saobraćaja
Okretnica autobuske linije 601 sa sadašnje lokacije, kod zgrade Opštine, za dve nedelje biće premeštena na magistralni put, u zoni ulaska u SRC Surčin, na potezu Surčin, Jakovo, Progar.
Izgradnja nove okretnice je u završnoj fazi i preostalo je postavljanje stepeništa, tabli i obeležavanje signalizacije.
"U toku su radovi i na novoj okretnici linije 605, koja saobraća od Bežanije (Ledine) preko Boljevaca, do Progara. Linija će biti pridužena za više od kilometar, što će građanima tih naselja značajno olakšati dolazak do centra Surčina i grada", kaže predsednik opštine Surčin Vojislav Janošević.
U Surčinu najavljuju i izgradnju mini tržnog centra kod nove okretnice 601 i bazena koji će, prema rečima predsednika opštine, potpuno promeniti izgled naselja i učiniti to mesto atraktivnijim.
Grad je za izmeštanje i radove na novim okretnicama i stajalištima izdvojio 22 miliona dinara.
.Izvor vesti: Studio B
Za dve nedelje novi režim saobraćaja
Okretnica autobuske linije 601 sa sadašnje lokacije, kod zgrade Opštine, za dve nedelje biće premeštena na magistralni put, u zoni ulaska u SRC Surčin, na potezu Surčin, Jakovo, Progar.
Izgradnja nove okretnice je u završnoj fazi i preostalo je postavljanje stepeništa, tabli i obeležavanje signalizacije.
"U toku su radovi i na novoj okretnici linije 605, koja saobraća od Bežanije (Ledine) preko Boljevaca, do Progara. Linija će biti pridužena za više od kilometar, što će građanima tih naselja značajno olakšati dolazak do centra Surčina i grada", kaže predsednik opštine Surčin Vojislav Janošević.
U Surčinu najavljuju i izgradnju mini tržnog centra kod nove okretnice 601 i bazena koji će, prema rečima predsednika opštine, potpuno promeniti izgled naselja i učiniti to mesto atraktivnijim.
Grad je za izmeštanje i radove na novim okretnicama i stajalištima izdvojio 22 miliona dinara.
.Izvor vesti: Studio B
petar
Beginner
Jeli ikarbus prodaje autobuse u drugim zemljama?
Pa vec neko vreme postoje planovi za izvoz u Rusiju. Sta se sa time desilo niko ne zna... Ranije je Ikarbus znatno vise plasirao svoja vozila po zemljama nesvrstanih tako da su mogli a i dalje mogu da se vide IK110 i IK160 po gradovima Afrike, Istocne Evropke kao i recimo u Teheranu.
GSP Beograd je, tokom decenija, promenio veliki broj raznih tipova autobusa. Valjda su takve bile i prilike verovatno se uzimalo ono sto je jeftinije ili sto moze na kredit. Ja se ne secam ali ljudi su mi pricali da su 1945 - 1946 putnike prevozili vojni kamioni. Gradio se komunizam pa je verovatno i prevoz bio besplatan. Mislim da su najbolji autobusi GSP-a bili cuveni engleski "Lejlandi" koji su saobracali ulicama Beograda sezdesetih i sedamdesetih godina. Kvalitet vozila je bio odlican (engleska roba) vozaci su bili zadovoljni posto su imali poluautomatske menjace. Medjutim, danas bi Lejladni verovatno ipak delovali malo zastarelo. Mislim da autobusi treba da budu ujednaceni a ne da vlada sarenilo. Treba izabrati jednu solidnu firmu (nasu ili stranu) i njena vozila redovno kupovati. Stalni musterija uvek ima prednost, moguc je i popust i kredit i laksa nabavka rezervnih delova. A i vozaci su sigurniji kad se naviknu na jedan tip vozila. Inace, naravno, cuo sam za Ikarbus, FAP i TAM ali se u motoristiku mnogo ne razumem i ne znam da li su nasi autobusi ikad u pogledu karoserija i motora pa i cene dostigli kvalitet stranih (Engleskih,Nemackih, Francuskih itd.
Ovaj dvospratni autobus od Slavije do Avale je uveden 1925. godine. To je bila prva autobuska linija u našem gradu, vozila je svakih 2 sata. Nažalost, nije bila dobro prihvaćena i ovaj autobus je kasnije služio za popravljanje tramavajske kontaktne mreže. 1926. su se ponovo počeli uvoditi i građanima je trebalo vremena da se priviknu na autobuse; više su voleli tramvaje.
Sve starije koje znam su hvalili Leylande. Oni su nabavljeni 1961. godine 160 komada. To je u GSP-u smatran krupan događaj. Jednog su sačuvali.
Sliku sam preuzeo sa foruma Krstarica nadam se da se autor ne ljuti.
Sve starije koje znam su hvalili Leylande. Oni su nabavljeni 1961. godine 160 komada. To je u GSP-u smatran krupan događaj. Jednog su sačuvali.
Sliku sam preuzeo sa foruma Krstarica nadam se da se autor ne ljuti.
Извор: Град Београд
линк http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1269790
„Ваш осмех је мера нашег успеха” :lol: :lol: :lol: