Šta je novo?

Autobusi

Od kog proizvđača autobusa bi grad trebao da kupi 100 novih zglobnih vozila na gas.

  • Solaris

    Glasovi: 297 94,6%
  • BMC

    Glasovi: 17 5,4%

  • Ukupno glasača
    314
Očito da su zabranjeni zbog incidenata na početku rada, nemam drugog objašnjenja
 
Biću sebičan i reci da meni lično odgovara tako i neka ostane, samo me cudi s obzirom da na neke opterećenije linije upadaju solaci, a na 77 skoro pa nikad. Dešavalo se da vidim Higera kad su je delili Karaburma i NBG.
 
Znam.Al to mi uopste nije jasno.Dal je to mozda iz razloga da Pancevci presedaju na terminus kod Reve kad idu njihovim ili sopstvenim prevozom
Mnogi Pančevci pešače 2 kilometra od mosta na Tamišu do okretnice u Revi, samo da bi uhvatili 108-cu do grada umesto da plaćaju kartu 300 dinara u jednom pravcu Pančevo-Beograd. Čak sam viđao ljude da i baš rano ujutru dok je još mrak hodaju onim krivudavim i slabo osvetljenim putem bez trotoara, nimalo bezopasno ali opet mnogo jeftinije od Panpljačke.
Jednom me je na stanici prekoputa Hotela Tamiš neki čovek koji se očigledno prvi put vozi pitao da li tu staje 108. Samo što nije pokisao od razočarenja kada je čuo da do Pančeva ne saobraća nijedna beogradska GSP linija, i da 108 okreće cela 2 kilometra dalje, preko mosta.
Зглоб мора на 37 и 74. Тачка. Али ме не би чудило да им изговор за 74 буду Светог Николе и део Северног булевара јер се мимоилазе без проблема зглобови са 65.
Morao bi i na 46, 48, 78, vožnja je otkako su uveli solaće postala jeziva u bilo koje doba dana, ali ne znam kada tim linijama ističe ugovor sa privatnikom.
Znate li da je solo BMC redovan na 85? :ROFLMAO:
Ništa čudno, viđao sam ga više puta i na liniji 95 sa njenih 100.000 putnika dnevno. Ovoliko besomučno uništavanje javnog prevoza u jednoj metropoli je pad civilizacije.
 
Evo ovako. Danas sam se vozio Solarisom, BMC-om i e-Higerom. Solaris na 16 najstariji, a najbolje ide, najmanje trese i klima ledi. BMC na 75 se trese na sve strane, šipke idu gore dole, što je očigledno konstrukcijaki problem. Higera sa EKO1 nema potrebe komentarisati. Zaključak, kada ostanemo bez Solarisa, ostajemo bez jedinih krštenih vozila u GSP-u.
 
da li taj limit starosni važi i za eko buseve? tu će biti zanimljivo ako oni uskoro budu morali u rende.
 
da li taj limit starosni važi i za eko buseve? tu će biti zanimljivo ako oni uskoro budu morali u rende.
Ne važi za trolejbuse, elektrobuse i tramvaje, nego iskljucivo autobuse koliko ja vidim do sad. Ma da svakako ti Higeri i jesu za zamenu posle max 10 godina i verujem da će ih kroz koju godinu menjati.
 
Karoserijski se solidno drže i Higeri iz prve serije, al rastrešeni su dosta, tu nema šta. Biće ne baš mali problem kad dođe vreme za rashod. Kod nas sve mora drugačije od ostatka civilizacije. Baš sam pričao sa kolegama koji su u toj materiji. Ne zna se kako će se sa tim super kondenzatorima. Izgleda da u Evropi ne postoji još centar za reciklažu, ili prosto naši ne znaju za njega. Baterije obično imaju drugi život u industriji, a pošto se sastoje od ćelija, svakakve reparacije su moguće, a i recikliraju se već izvesno vreme. Nije problem da se uzimaju e-busevi, al trebamo se držati onih baterijskih, kao i ogromna većina kupaca u Evropi, a ne da izmišljamo toplu vodu. Higer mislim da ima i baterijske elektro buseve, jer iste odavno prodaju i na evropskom tržištu. Što se tiče performansi i Solarisa, iskreno da se ne lažemo, ne lete ni oni baš. Za današnje vreme motor od 9.2L sa 312ks i 1275Nm obrtnog momenta je dosta slab, a za bus maksimalne mase do 28 tona, a tu su još i dve klime, plus isključen kickdown Ecolife menjača, što je veliki problem. Startniji je gasni BMC, jer mu prosto menjač dozvoljava da se zavrti više, al pati i on od uspona. Solaris se oduvek dosta razvlači, i na ravnom i na usponu. Odavno sam pisao da nije uzeta konfiguracija pogodna za naše uslove. Tu je trebala da ide varijanta kao za Berlin. Isti DAF-ov motor PR serije, al u verziji sa 360ks, i obavezno VOITH. ZF je dosta popravio svoju Ecolife seriju u zadnjih sedam osam godina, pa su autobusi i sa njihovim menjačima postali jako startni, al ne može to bez kickdown funkcije nikako. Dok su je imali, Solarisi su mnogo ozbiljnije savladavali uspone. Nije se osećao nedostatak snage, jer i tih 312ks imamo tek iznad 1600 obrtaja.
 
Solaris je okej i pored manje ks, nije se loše pokazao i viđam često kako pretice Bmc na uzbrdici posle Hotela Srbija, ali svakako da je za Beograd potreban snažniji motor. Bmc u Cng ponudi ima samo taj motor sa 320ks koji je preslab za Beograd, dok u dizel varijanti imaju motor od 360ks koji se jako dobro pokazao kod Cvrčka, vuku kao ludi.
 
Nije tu BMC kriv. Ti prosto nemaš mnogo varijanti gasnih motora. Sam Cummins verovatno ima samo tu verziju. A ISL u dizel BMC-u ima celih 370ks, ne 360ks. Skoro je hvaljena Scania zbog veće snage, plus je i solać, a ja pretpostavljam da isti motor ide i u zglob, i onda bi priča bila drugačija. Ne isplati se proizvođačima da razvijaju više varijanti gasnih motora. Metan nije idealan za brdo i to je to. A Solaris je opet išao, kako već i rekoh, dok je mogao da se zavrti. Sad je to često tromo i sa gasom nabijenim u patos. Sećam se da su vozači dosta komentarisali dok su još bili skoro pa novi, kako uz Kirovljevu pod klimom ide jedva 30km/h. Prosto tolika masa se ne može voziti samo na obrtnom momentu (koji pritom i nije nešto u poređenju MAN D28 motorima, a tek sa D20, 1250 (260ks), 1400 (310ks), 1600 (320ks), pa 1800Nm (360ks) na kraju), pa nije jasno ko je bio toliko bez mozga da traži gašenje kickdown-a. Izem ti ja njihovu štednju goriva i motora. Gradski autobus mora biti startan, jer je prosto gradski autobus. I sad na 56-ici se Solaris baš razvlači kad krene Ibarskom blagim usponom od Belih voda do Vidikovca. Da se oteliš dok dostigne 50 do 60km/h. Nekada su radili i na 35-ici. Bili novi još, pa dok je kickdown bio aktivan, znali i te kako da čupaju. Sasvim je druga priča bila. E sad kad su već matori, pa još i dotrajalo kod zna šta sve od mehanike, nije više ni za meriti toliko, al da je morala biti jača verzija, morala je. Kupe odlične autobuse, a opet ne bude sve baš kako treba na kraju. Generalno smo stvarno neverovatni.
 
Pa po ravnom se mnogo šta ne primeti. Mislim nije da oni nemaju snage toliko, koliko je problem što su ograničeni, a ne pucaju od snage. Isto kao kad bi benzinski motor od automobila limitirao na 3000 obrtaja. Kad nam je Solaris isporučio autobuse, kao proizvođač je predvideo da taj autobus kad zatreba može da povuče korektno, al onda mu neki pametnjaković iz firme to uzme, a pod parolom neke uštede. Uzeše tolike službene Škode, i to Oktavije sa 1.5 benzincem i 150ks, pa posle ugradiše plin. Možeš misliti kolika ušteda na toliku firmu. Koga briga za to usled svih mogućih troškova. Ako su hteli da štede što nisu uzeli Fabie ili barem Scale, ili barem manje automibila na kraju. Tako su i Solarisima uzeli funkciju maksimalne snage motora, kao zbog uštede goriva, donekle razumljivo, al tako dobiješ motor koji kao radi stalno pod idealnom krivom obrtnog momenta, dosta ograničenog karakteristikama motora, odnosno kao da imaš na kraju oko 200ks, a ne 312. To što nema kickdown se po samom polasku najviše oseti. Tromi su, nego čvrsti i linearni na ubrzanju, pa se to toliko ne primeti, al ja to ipak osećam i to dobro. Jednostavno ne mogu da prosto povuku, što čak i gasni BMC može u prva tri stepena prenosa. Japanci nikada nisu bili tromi sa ne tako puno više obrtnog momenta, al veći motor, prenos, pa i na kraju diferencijal. Sve je pogođeno kako treba. No, sve to ne znači da Solarisi nisu odlični autobusi na kraju, već da su mogli biti i još bolji, pa čak i ovakvi, samo da niko ništa nije petljao oko njih.
 
IK218M dok su radili na 23,ništa bolji nisu bili,tromi i kilavi.Kao da su imali 320ks+iskljucen kickdown.
 
Meni se isto čini kao da imaju 320ks, isto kao i solo verzija koja ide kao luda.
 
Bio je tender. Pisalo se o tome. Dolaze solo Otokari na gas, plus postojeći solaći za liniju 26. Zglob tu ne može. Kuda su 201-ice mogle da prođu, tu moderan niskopdni pušer nema teorije da se provuče. Zglob sa kratkim međuosovinskim razmakom, plus i sa zakretanom trećom osovinom i dužinom od svega 17 metara, ima izuzetne menavarske sposobnosti, nekad i ispred klasičnog solaća od 12 metara, a zbog već pominjanog kratkog međuosovinskog rastojanja.
Zavisi koliko se konzervativan stav zastupa, šta se smatra (ne)mogućim. Toksična politika nadležnih se odnosi na to da li se uopšte razmišlja o trasi, infrastrukturi, vozilu ili se kao pijan plota pola veka drži istih zahteva ignorišući promene koje je grad pretrpeo u međuvremenu.

Nisu ni kratki puleri bili cvećke kad su po ćoškovima večito bili izubijani i izgrebani neretko u visini vrata, zbog čega su ih u nekim delovima sveta decenijama izbegavali. Takva vozila se zanose čak od centra okretnice zgloba i pored kratkog zadnjeg prepusta nalik hipotetičkom "17-metarskom solo troosovincu oblika kifle" sa pogonskom pri sredini. Dinamički su krući, za razliku od pušera koji se savijaju pod mnogo oštrijim uglom isturajući prednji deo.

Na kraju krajeva baš zahvaljujući tome nije logično porediti kraći puler opremljen pratećom sa dužim pušerom bez iste. Kad bi poredili vozila iste dužine, a pušer s manjim zbirnim osovinskim rastojanjem razlika bi bila znatno manja. Zamisli samo kakve bi se mogućnosti otvorile zahtevanhem da umesto manjeg radijusa od 12-metarskog solo ne treba da bude značajno iza istog po manevarskim sposobnostima.

Čak štaviše nisu ni svi pušeri jednaki. Pored toga što novu generaciju karakterišu veći napadni uglovi upravljačkih točkova, Citaro G ima isti trag točka, a za manje od dva metra veći radijus od solo, pa zamisli koliko bi bio upravljiviji "kurzgelenker" Citaro GK od svega 16,5m (s prednjim osovinskim od Citara K L=4,4m), tim pre što bi imao kraće zbirno rastojanje za čitav metar od SG220, zahvaljujući čemu bi benefit prateće bio umanjen.

Sumnjam da bi i takav uspeo da se probije po magarećim stazama severno od dušanovačke pošte, međutim ne verujem da bi uz veće poteškoće i bez produženja Nove Kumodraške i Mokroluške savladao krivine iz leve trake (patrljka Peka Pavlovića konvertovanog u jednosmernu s dve trake) u Miška Jovanovića, u kontra smeru iz desne u Tipografsku.

Rupu mogu popuniti s kraćim solo (10,5m) na 26A Vitanovačkom do V. Stepe, što bi osim poprečne veze zahvaljujući prenosu kapaciteta na zglob, bržem ulasku u krivine i kraćim zadržavanjem na stajalištima obezbedilo manje kolone pri istom intervalu nailaska vozila.

Poenta prevoza u kasabi svodi se na primenu kratkih, upravljivijih varijanti vozila svih formata, učemu se vidi štetan uticaj one/two size fits all prakse.
 
Ako kojim slučajem postane zglobna, očekujte ogromnu redukciju.
 
@Jelancha Ja sam mislio da Kosmaj drži 9a i 3a. Ma da si upravu za to jer je Karaburma slala autobuse na 9 kada su popravljali skretnicu.
 
Nema veze koji pogon je bliži. 105 i 105L drži Kosmaj koji veze s tim delom grada nema. Setimo se da je Kosmaj imao polaske i na 601.
Ne treba mnogo očekivati od Karaburme, prvo jer ni sadašnje zglobne linije ne mogu da pokriju zglobovima, a drugo što im se neće osloboditi puno zglobnih vozila. Samo 101 i 108 imaju zglobne sa poteza 100, a čak ni one nisu skroz pokrivene zglobovima. Između 35 i 37, verovatnije je da preuzmu 35. Za 37 ni Novi Beograd ne bi bio loš, jer im se više zglobova oslobađa nego Karaburmi, plus je solo BMC daleko bolja varijanta od Higera zbog kapaciteta putnika. Svakako za 37 ni Kosmaj nije isključen. Na 74 na primer očekujem Novi Beograd, a na 78 se sve može očekivati sem Karaburme. Imamo tu i 18-icu za koju ne znamo dal trajno ostaje u Zemunu ili se vraća u garažu na Novom Beogradu.
Biće tu tumbanja svakako.
 
Ne bih rekao, sada su se osvestili te su poručili duplo više zglobova nego solo.
Polako. To je za Karaburmu. Ček da se poraspada ovih 244 pa uzmu bar 300. Kako su krenuli mogu da prekinu nabavke zglobnih, te da samo 100+100 gasnih BMC zameni Solarise, a da ostalo zamene solo autobusima koristeći kratke metro fidere kao izgovor - potpuno suprotno od svih evropskih metropola koje su i pored razvijenih šinskih mreža, za naše uslove slabih opterećenja značajno povećaki inventar zglobnih.

U teoriji je sasvim ok da na nekim linijama bude kombinacija solo-zglob jer se valjda zna koji polazak je opterećeniji. Van špica većina linija vozi praznjikava pa to ne može da bude opravdanje da sve budu solo. Problem je kad ispadnu iz vremena pa solo krpi zglobni polazak ili se desi nekakav poremećaj pa se nakupi veći broj putnika na stanici. Ali u idealnim uslovima je sasvim opravdano da jači polasci budu zglobni, a slabiji solo. Govorim naravno o linijama koje imaju otprilike standardan broj putnika, a ne o transverzalnim koje moraju da budu komplet zglobne.
U teoriji. Jedino što su uspeli da pogode jesu poslednji dnevni sa Zelenjaka (53), odnosno prvi noćni s Trga republike (37N).

Ni nedelja više nije imuna na preticanja, subota na zastoje pa ako je još pre 20 godina prazan IK201 pratio pun NL202 na 26, zamisli šta bi sada bilo.

Osim najslabijih linija pada mi na pamet možda 51 kao moguća za takav režim. Ostalo bolje da cepaju na kratke obrte tipa 56/56L, gde solo na kraćoj trasi može da trpi nagle i značajne varijacije u opterećenju. Istina ne smeju da redukuju mnogo osnovnu liniju, mada kraću mogu pokriti i manjim brojem vozila pri razumnom taktu. Poenta je da su kraće, pouzdanije solo, a duže sklonije poremećajima zglob zbog rezerve kapaciteta po polasku.

Za 26 je (možda)rešenje autobus na sprat, samo da se bag** nauči da ne blokira prolaz na sprat.
Više su oni za duže linije s relativno slabom razmenom putnika poput onih na potezima, mada ako može u Hong Kongu i Singapuru da se narod penje za par stanica i ovde bi s dva stepeništa, troja vrata i prostranijim donjim dekom obezbedili viši komfor i na kraćim gradskim linijama. Takve poput 26 bi ipak izbegavao, više su za 56E nego za išta drugo, i to u dužem, 12,8-metarskom formatu.

Treba gledati da se dole stoji samo pred izlazak ili na najkraćim putovanjima zbog niskog plafona, posebno nepogodnim za prevoz balkanskih krakarih žirafa.

Mnogi Pančevci pešače 2 kilometra od mosta na Tamišu do okretnice u Revi, samo da bi uhvatili 108-cu do grada umesto da plaćaju kartu 300 dinara u jednom pravcu Pančevo-Beograd. Čak sam viđao ljude da i baš rano ujutru dok je još mrak hodaju onim krivudavim i slabo osvetljenim putem bez trotoara, nimalo bezopasno ali opet mnogo jeftinije od Panpljačke.
Jednom me je na stanici prekoputa Hotela Tamiš neki čovek koji se očigledno prvi put vozi pitao da li tu staje 108. Samo što nije pokisao od razočarenja kada je čuo da do Pančeva ne saobraća nijedna beogradska GSP linija, i da 108 okreće cela 2 kilometra dalje, preko mosta.

Morao bi i na 46, 48, 78, vožnja je otkako su uveli solaće postala jeziva u bilo koje doba dana, ali ne znam kada tim linijama ističe ugovor sa privatnikom.

Ništa čudno, viđao sam ga više puta i na liniji 95 sa njenih 100.000 putnika dnevno. Ovoliko besomučno uništavanje javnog prevoza u jednoj metropoli je pad civilizacije.
Ih, Panpljačka. Organizovana banda iz Nemanjine. :(

Dovoljno je uporediti administrativni status hipotetičkog BG voza Nova Pazova-Pančevo-Starčevo sa kratkim obrtom Čuo-Sobu Mitaka-Cudanuma (Beogradska oblast=Tokio Metropolis, Pančevo=Narashino, AP Vojvodina=Chiba prefecture), da bi zaključili koliko su vekova ispred nas po železničkoj kulturi i prostornom planiranju. To što je tamo sve fizički sraslo, što ima mnogo veću populaciju ne dovodi u pitanje svrsishodnost povezivanja Beograda i Pančeva S-Bahnom.

Za razliku od nas koji današnji Beograd poistovećujemo sa onim sa početka prošlog veka, oni osiguravaju stabilan rast BDP policentričnim konurbacijama čiji centri podižu dnevne populacije ne povećanjem gustine naseljenosti novim permanentnim rezidentima (koji u našim uslovima usput guše zakržljalu drumsku infrastrukturu i lokalni autobuski prevoz), već ponudom veće gustine zaposlenosti komutera (samih po sebi rezidenata susednih administrativnih oblasti) u zoni železničkih stanica duž važnih pružnih koridora (u cilju ekonomskog prosperiteta ne posmatraju prugu kao resurs, nego ceo koridor s proširivim pružnim pojasom).

Na taj način je izbegnuta ekonomska izolacija većih bližih urbanih centara (Pančeva, Pazova), zadržavanje serija nepopularnih malih ili udaljenih (Obrenovac, Lazarevac, Barajevo, Sopot, Mladenovac) što je zahvaljujući atrakrivnosti okoline haba sprečilo stagnaciju i pad, a u centru kroz stopu zaposlenja nerezidenata podiglo BDP. Životni standard je tako bolji i u gradu i okolini.

Ukidanje pružnih koridora (baš onih koji su uz razumna ulaganja kao funkcionalno urbanizovani mogli biti tehnički izolovani od dugolinijskog saobraćaja) podizanjem cene prevoza na kratkim relacijama s najvećim potencijalom davanjem akcenta na po mnogo čemu inferioenom međumesnom autobusu dovodi do kontraefekta sa dalekosežnim i dugotrajnim, skupim posledicama po društvo, što su oni odavno shvatili, a mi nismo.

Kako vreme odmiče, videvši u kom pravcu "napredujemo" sve više sumnjam da bi i posle WW3 obnovili gradove na valjan način koji ne uključuje sve dosadašnje retrogradne poteze vlasti.

IK218M dok su radili na 23,ništa bolji nisu bili,tromi i kilavi.Kao da su imali 320ks+iskljucen kickdown.
Čudno, meni su do pre par gosins delovali da pri minimalnom broju obrtaja i krcati sa lakoćom savladaju uspone u Kirovljevoj i Ustaničkoj ne mnogo teže od solo. Pretpostavljam da je štap i kanap režim održavanja učinio svoje i M.A.N šasijama.
 
IK218M dok su radili na 23,ništa bolji nisu bili,tromi i kilavi.Kao da su imali 320ks+iskljucen kickdown.
Opet do rada menjača. I prva serija je bila stalno na eko modu, pa je obarala obrtaje pri šaltanju i na ispod 800 u minutu. No, i pored nižih obrtaja, i te kako se osećao obrtni moment. Sa tim motorom i ne moraš da pogodiš prenos ne znam kako, pa će ići bez da se uguši. A ima malo i do održavanja što reče i @Express. Nažalost, i sad već imamo gasne BMC-e koji slabo vuku. A kickdown funkcija nije bila gašena na M seriji, bar koliko ja znam, pa je mnogo više bilo i do vozača. VOITH sa četiri brzine isto može biti trom, tako u eko modu, al kad se nabode gas, može i da čupa. Mislim iskusio to i sam par puta i kod zglobnih M-ova. Mislim kad su ih vozači malo poterali. Sve su bili sem tromi i spori.
 
Ne važi za trolejbuse, elektrobuse i tramvaje, nego iskljucivo autobuse koliko ja vidim do sad. Ma da svakako ti Higeri i jesu za zamenu posle max 10 godina i verujem da će ih kroz koju godinu menjati.
aha razumem. kad smo kod toga, danas sam video higer 2104. ljudi moji, on ima jedno krilo drugih vrata izbaceno na spolja jedno 5cm sigurno. ja ne znam kako je to uslo u saobracaj danas.

takođe, nagradu za najgori autobus dana s njim deli i dumecov Gmaz #41135 čiji auspuh toliko dimi da ima ekološku normu euro -1.
 
Vrh