Džabe je sve. U GSP, ali i privatnim prevoznicima stanje takvo da se samo zadovoljava forma. Prevoz postoji na papiru, u redovima vožnje, na nacionalnim mesijima.
U praksi, na ulici, stanje je mnogo drugačije i to najbolje znaju putnici i sami vozači, koji su, osim što voze te krševe, i prvi u redu na koje se sruči bes tih nezadovoljnih putnika.
Poznajem GSP od pre više od 20 godina. Kako ovde čitam, mentalitet se ni malo nije promenio, sammo sada izgleda da je stanje gore, jer kriza duže traje.
Kada sam došao u Dorćol 1994.najmlađi trolejbus imao je 2-3 godine, a najstariji 13-14. I smatrali smo da su svi raspadnuti.
Sada, 12 godina nije kupljen ni jedan. Ima ih toliko da je skoro nemoguće isključiti neki na duže vreme radi remonta. A taj nekadašnji, uspeo je da za tih nekoliko godina koliko sam radio, remontuje veliki broj. Danas je toliko gore stanje u privredi da je nemoguće naći firmu koja bi bila u stanju da istovremeno radi više vozila i mesečno izbacuje 2-3, kako je bilo krajem devedesetih. I to su radile dve firme i treća se zahuktavala.
Ista priča se događa i sa autobusima. Pre desete godine rada potreban im je solidan remont kako bi im se produžio vek za još toliko.
Poimanje ispravnog vozila u Beogradu je na nivou osnovnog - egzistencijalnog: da može samostalno da ide i eventualno stane. O pouzdanosti, o bezbednosti, ekologiji, estetici, higijeni i dostajnstvu putnika, vozača i samog grada čiji su deo, ni reči.
Ma kakva vozila bila, ako se paze, ne neguju, ne samo osposobljavaju da idu, brzo se uproseče i liče sva jedna na druga, bez obzira na starost.
Imalo je u prošlosti i dobrih primera domaćinskog odnosa prema voznom parku. Karaburma je u drugoj polovini devedesetih bila primer toga, a Dorćol i tada i sada, upravo suprotnog.
Kad svi u GSP budu shvatili da od svakog vozila hleba jedu, da im je svaki polazak važan, da im autobusi ne padaju sa neba i da ta vozila nisu ničija, već svih nas, a da su njima data na upotrebu za opšte dobro, kako bi iz toga zaradili za sebe i svoje porodice, biće bolje. Tek tada. A do tada će mnogo vode proteći ispod još nekog srušenog mosta.