Malo se preteruje kad se govori o kvalitetu Neobusa. Da, radili su onoliko u Novom Sadu, al ne zahvaljujući ne znam kakvom sopstvenom kvalitetu, već zahvaljujući Volvo šasijama B10 i B10MA. Na kraju krajeva, ta vozila su bila rekaroserirana sve do jednog, i to moguće i po dva do tri puta. Neobusi novije proizvodnje, nije baš da su ne znam koliko dugo trajali i u samom Novom Sadu. Plasman vozila sveukupno, pa poprilično slab, mislim na obim proizvodnje. Imali su dobre serije, nešto je bilo bolje od nekih ikarbusovih, nešto baš i ne. Sad da su baš bili toliko ispred Ikarbusa, i pored švedskih šasija, teško.
Neobus je imao manji plasman proizvoda od Ikarbusa znaš li zašto? Zato što je država stalno štitila Ikarbus, oni su ti kojima su se nameštali tenderi levo i desno a prevoznici u bukvalnom smislu prisiljavali da uzmu njihove proizvode. To je i ogledalo Ikarbusovog poslovanja. Da u JGSP-u u Novom Sadu nisu postojali neki pametni ljudi koji su Ikarbus na tenderima obarali kako su znali i umeli, ko zna koliko bi još Ikarbusovih polu-dovršenih feleričnih proivoda završilo kod njih.
Svaki Neobusov proizvod je uvek bio daleko ispred svakog Ikarbusovog. Zamisli 2005. godina, u Novi Sad dolazi 25 Neobusa 501G i 40 Ikarbusa IK103 i 201. Autobusi isto godište, a nebo i zemlja. Ikarbus koji nije znao ništa drugo da proizvede sem tih 103 i 201 koji su iza svog vremena bili iha-haj, i Neobus 501G koji su ljudi u poređenju sa Ikarima gledali kao svemirski brod, rekao bi čovek da nisu autobusi iz iste države.
Dok je Ikarbus hteo da živi od stare slave, a da dupetom ne mrdne, Neobus se stalno usavršavao.
Dok je Ikarbus 2006. godine predstavljao za mene najgoru seriju autobusa u istoriji srpske autobuske industrije, a to je ona famozna N serija, Neobus je u to vreme uvodio promene u dizajnu svojih proizvoda, unapređivao kvalitet enterijera, dodatno zatezao završnu obradu i uveo ISO standarde.
Kada je 2009. godine Ikarbus pao u stečaj, Neobus je doživljavao procvat. Dolazili su talentovani inženjeri da rade u Neobus. Već brutalna mehanika, visoko kvalitetan enterijer, usavršavaju se unapređivanjem tehnologijom proizvodnje.
Malo ko zna da je tada Neobus konkurisao na tenderu za 500 autobusa za Bukurešt, a da je nešto kasnije zahvaljujući svom dobro proverenom standardu kvaliteta i niskoj ceni, VDL ušao u priču sa Neobusom, kako bi svoj model Lexio proizvodili u Novom Sadu. Ugovoreno je da se pravi 150 takvih autobusa godišnje, a da tri primerka idu na proveru u VDL.
Ljudi iz VDL-a su bili prezadovoljni kako ih je Neobus brzo a kvalitetno sklopio, potpisan je ugovor za proizvodnju 450 takvih autobusa čemu je prisustvovao tadašnji amasador Holandije i predsednik Boris Tadić.
Neobus je propao isključivo zbog inertne politike same fabrike. VDL je koji je bio prezadovoljan proizvodnjom hteo da kupi Neobus, ali Arapin Magrabi koji je bio tadašnji vlasnik to nije dao - hteo je mnogo više da dobije. Da skratim priču, tu polako kreću da se zatežu odnosi na relaciji VDL - FFB - Magrabi, kvalitet samih proizvoda kreće da se smanjuje i kasnije dolazi do eskalacije.
Izjava da je Neobus radio samo zbog Volvo B10M/A šasija je glupost teška. To je bio samo mali delić u proizvodnji te fabrike, koji je ruku na srce stvarno bio izvandredan. A ri autobusi su u JGSP-u rekarosirani JEDNOM, ne zato što su morali, već zato što su ljudi iz preduzeća znali da će im ti autobusi još dugo biti kičma javnog prevoza i da moraju biti u svakom trenutku utegnuti. Ti u Novom Sadu i dalje imaš primerke koji nikada nisu rekarosirani, dakle karoserije imaju 25 godina i dalje su u dobrom stanju, što je dokaz da se ništa drugačije ne bi desilo i da to famozno rekarosiranje nije urađeno.
Evo ti premer garažnog broja #789, karoserija je iz 2002, a ima ovakvih i iz ‘97.
Foto: Slobodan Kostić
Neobus je bar imao neki ugled, Ikarbus nije. Neobus je bio sertifikovani karoserista Volvoa, uvek je važio za oličenje kvaliteta i pouzdanosti, kao i dugovečnosti, dok se za Ikarbus znalo da se održava samo zbog nameštenih tendera uglavnom u državnim preduźećima. Takva fabrika nije mogla doveka, zato su sada na tom mestu gde su.