[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=770449#p770449:2lnr2x3c je napisao(la):
direktor » Ned Avg 30, 2020 4:36 pm[/url]":2lnr2x3c]Видим овдје баш има експерата и мрзитеља икарбуса јел икарбус извзао 1020 у пољску 500 и кусур на кубу ...живјеће икарбус и дочекаће 100 ти рођендан у инат мрзитељима
I vraćeni iz Rumunije, Rusije, Turska pod znakom pitanja pa su svi kontigenti završili u GSPu.
Srećom Ikarus nije više pravio avione jer ako se nastavi niz bilo bi jako rizično kao što je i sa njihovim autobusima.
Ja recimo Ikarus pa kasnije Ikarbus nisam mogao očima da gledam još kao dete a kasnije i kao vozač.
Sećam se gibnjara IK4, em teško drzao pravac, em skako kao jarac . Jedino što je bio plus kod njih je tabla tzv kifla i jednokril a vrata . Ostalo mučenje. Koliko je gibnjeva na njima popucalo to niko živi e prebroja.Da ne računam licencne MANove 890 oni su nešto najkvalitetnije što je izašlo iz te fabrike. Bilo je otpadanje gelendera, vrata , problemi sa kvačilima , kočnicama ali u suštini OK za ono doba, jastučari. Posle njih ludilo sa kockicama, rekao bih dorađeni IK4, jedva su išli uz Voj. Micka to se vuklo do besvesti a raspored i položaj sedišta samo da postaneš invalid i oni su kuburili sa svim mogućim kvarovima i pucanjem karoserije, problemi sa kočnicama /jer su umali uske gurtne napred. I veselje sa trilex felnama koje pri jačem kočenju okrenu i isčupaju ventil.
Onda dolazi prototip sa četvora vrata i puna sveska primedbi i kvarova. Od samog starta problemi, gubljenje vode, kvačilo, vrata, vazduh, ....... i dalje ovi malo klasičniji solaći i zglobovi i opet isti problemi, da dodam i neki malo ozbiljniji kao raspadanje korpe i prodor delova u putnički prostor, srećom niko nije stradao, bezbroj ispadanja i vuča. A vozač kao zamorče u izlogu, ogromna šoferka /kvarcovanje i rak kože u rok službe, sedište koje ne može da se podes/nisko i ne može da se udalji i, naslon koji krivi kičmu, volan povučen desno iz ose, dohvatiti prekidač3 za vrata treba izvoditi poteze kao džeparoš u prepunom busu, ogledala koje zaklanja kabina, unutrašni retrovizor beskoristan, lampice za vrata nevidljive od jakog sunca, vozilo koje se naginje , uvija i nikad ne znaš na koju će stranu da krene pa ceo dan lomataš rukama kao da muzeš kravu, gomila prašine , zimi duva na sve strane pa je reuma garantovana, ventilator kad uključiš imaš utisak kao da DC9 poleće, bruji, zviždi u sve se trese. Uključiš brisače , momentalno gubiš vazduh , stakla uvek zamagljena (bez sudomila nikako na posao), brisači koji nikad nisu brisali u zoni retrovizora pa po kiši i mraku možeš samo da nagađaš da li su svi ušli.A da ne pričam kako lupa i udara kada se vozi po neravnim ulicama.
Niskopodni su tek bili fešta , jesu bili bolji i tiši ali za kratko, već u startu su krenuli ogromni problemi sa elektronikom i budalaštinom da kad ti sijalics crkne vozilo staje i nema pomeranja. Sve je kratko trajalo pa je krenulo opet sa kuvanjem, otpadanjem delova pucanjem karoserije , teškim držanjem pravca, padanje v3ntila i čudnim uvijanjem bus kao da je zaposednut zlim duhovima.
Putni ko putnik izađe smrdljiv, znojav prekriven slojem prašine a zimi moliš boga da se napuni bus pa da manje duva i bude toplije. Naravno užitak su prekidali česti kvarovi pa prebacivanje u prepun autobus.
I onda će neko da voli Ikarbus
Mogu ovako do popodne i da dodam ništa bolja nisu ni iskustva mehaničara iz kanala. Možda i gora.
