Šta je novo?

Arhitektura i dizajn

Evo, sada bih se i potpuno slozio sa ovim sto si napisao.

Ja nisam doduse imao takva iskustva sa strucnjacima na ovom forumu (doduse tek od nedavno sam aktivan, a pratim forum odavno). S druge strane, ima ohoho strucnjaka sa faksa kojima smatram da nije mesto tu gde jesu, jedan od njih je i eks glavni urbanista.

Самим тим, рекао бих да је суштинско решење ружне архитектуре у Београду масивна архитектонска едукација популације и дизање људи из сиромаштва а немам утисак да држава или стручњаци то раде.

Tako je.
Zasto to drzava ne radi - pa valjda je jasno. Sve je u bunaru i raskantano
Strucnjaci ne rade - pa kako ce? Ako se neki drzne da talasa, stave ga na stub srama (i to ne kriticari iz mase - vec drzava), one koji bi mogli da nesto urade su oterali a ovo sto je ostalo radi kuce i vile za novopecenu klasu megatrend politicke elite i kontroverznih biznismena.
Maltene jedini "zdrav" investitor za koga arhitekte mogu raditi nesto kvalitetno i "svoje" su ljudi iz IT sektora danas. IT mecene :D

Tо је све још горе када та иста струка (из ког год разлога) заступа потпуно бизарне колонијалне идеје по којима су културе које се разликују од Америке и Западне Европе инфериорне и не требају да се негују, патриотизам је мерило идиотлука и сл.

Ne znam za konkretan primer ovoga, da li je to na forumu bilo ili se odnosi na nesto sto se gradi kod nas. Naravno da je takva iskljucivost pogresna.
 
Ne možeš da naučiš, jer malo znaju. Forsirali su iz udžbenika nabubanu priču da je stara zgrada Pošte srpsko-vizantijski stil, a kad sam pitao da navedu elemente Pošte koji pripadaju tom stilu niko nije znao odgovori. Čak sam navodio taksativno elemente izvornog srpsko-vizantijskpg stila i pitao koji od njih je u Korunovićevom delu, ali opet nije bilo odgovora. Kad sam pitao da dokažu da je nešto kič, onaj Rangeros koji me uvukao u polemiku, pobeže. Takođe nisam nikada ovde ni u jednom postu nekog arhitekte video da uopšte znaju i razumeju elemente, simbole klasicizma, renesanse, gotike, baroka.. . Iz nekog razloga znaju samo ponešto o secesiji kao da im profesor samo o tome iz istorije znao, za ostale stilove uglavnom su neobrazovani. I kome onda uputiti kritiku nego lošim profesorima i lošem arhitektonskom fakultetu. Ranije sam pričao kada mi je drugarica dala Traktenbergovu Istoriju arhitekture koju je imala kao udžbenik na tom fakultetu, obeležene su bile za ispit samo strabe od Moderne arhitekture do kraja knjige. Ja sam pročitao sve. Kasnije Vitruvisa na engleskom, Batistu... Kolko je arhitekata pročitalo te osnovne knjige arhitekture? Kolko je matematičara pročitalo osnovnu knjigu matematike - Euklidove elemente? Čak je ni nemaju za kupiti u knjižari Matematičkog fakulteta, gledali me belo kad sam tražio, pa sam morao čitati na engleskom skinutom sa neta. Koliko ekonomista je pročitalo Smita, Rikarda, Marksa bar te osnovne ekonomske knjige? Itd itd. Ali čak i u toj litteraturi je teško naučiti o simbolici ukrasa, o tajni lepih proporcija. Neće majstori sigurno javno u knjigu odati masi svoje tajne, to znanje se išlo da se kao šegrt uči kod njih, a najdublje tajne većini ni kada postanu arhitekte nisu otkrivane. Ali za razliku od majstora, ko su profesori arh fakulteta? Kod kojih su oni majstora kao šegrti učili da bi naučili tajnu zanata? Ni kod kojih. Oni stoga nemaju znanja i zaslužno se kritikuju kao diletanti. A naravno, iako neznalice, ipak bi voleli sačuvaju svoju fotelju sigurnih prihoda. Zato podržavam arhitekte koji kako znaju i umeju pokušavaju vrate klasicizam u novu gradnju, oni nemaju leđa kao modernistička sekta, ali nadam se da će ih tržište nagraditi većom potražnjom njihovih zgrada.
 
У другу руку ти што критикују социјалистичку градњу опет су јако бучни а немају неког смисла за елеганцију. Те зграде су мало забуђале и искварене лошим фасадама, буџевинама и застакљивањима али то се лако решава и зна се како. Саме по себи имају фине линије. Циљ и није био да буду нешто лепе већ више да одишу неком енергијом чисте моћи и снаге друштва.

Проблем дерациноване струке је и најжешћи. Имамо те "старлете" и "кич мафију", али њима је бар естетски срце на правом месту, и они траже то нешто иако нису способни да дођу до тога, док стручњаци који јесу способни, мрзе себе и све своје, и сматрају да јер ето јбг неки тамо западњаци су боље прошли у протеклом времену да аутоматски треба да скочимо у машину за млевење меса, и ко се не слаже је шовиниста реакционар бла бла трућ трућ и бива одмах остракизован. Па добро шта ако су неки тамо Италијани направили лепе зграде у 15ом веку. Направи ти сад још боље. Ааа не мора да се праве дебилне стаклене коцке с неким линијама и угловима које нити смисла нити функције имају (а сраћеш да имају јер народ појма нема) и онда ћеш после са својим стручњацима кад су камере и микрофони угашени да се смејеш "глупим затуцаним смрдима" и како си им увалио неко смеће од зграде које је као "револуционарно" јер је деконстрикција ко зна чега а има облик пишокаке када га гледаш под углом од 69 степени ма иди бегај.

Нама треба некаква национална енергија која ће све то уредити и постројити, захтевати тоталну дисциплину, здрав начин размишљања итд итд...

Као и економија, естетика и архитектура је само израз стања неког друштва. А решење није сад нека масовна едукација итд итд јер је смисао за естетику урођен, а ти можеш да полираш и китиш г*вно, али оно остаје г*вно.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=808337#p808337:2ofxghs1 je napisao(la):
Earthmoving » Uto Dec 29, 2020 4:39 pm[/url]":2ofxghs1]Ne možeš da naučiš, jer malo znaju. Forsirali su iz udžbenika nabubanu priču da je stara zgrada Pošte srpsko-vizantijski stil, a kad sam pitao da navedu elemente Pošte koji pripadaju tom stilu niko nije znao odgovori. Čak sam navodio taksativno elemente izvornog srpsko-vizantijskpg stila i pitao koji od njih je u Korunovićevom delu, ali opet nije bilo odgovora. Kad sam pitao da dokažu da je nešto kič, onaj Rangeros koji me uvukao u polemiku, pobeže. Takođe nisam nikada ovde ni u jednom postu nekog arhitekte video da uopšte znaju i razumeju elemente, simbole klasicizma, renesanse, gotike, baroka.. . Iz nekog razloga znaju samo ponešto o secesiji kao da im profesor samo o tome iz istorije znao, za ostale stilove uglavnom su neobrazovani. I kome onda uputiti kritiku nego lošim profesorima i lošem arhitektonskom fakultetu. Ranije sam pričao kada mi je drugarica dala Traktenbergovu Istoriju arhitekture koju je imala kao udžbenik na tom fakultetu, obeležene su bile za ispit samo strabe od Moderne arhitekture do kraja knjige. Ja sam pročitao sve. Kasnije Vitruvisa na engleskom, Batistu... Kolko je arhitekata pročitalo te osnovne knjige arhitekture? Kolko je matematičara pročitalo osnovnu knjigu matematike - Euklidove elemente? Čak je ni nemaju za kupiti u knjižari Matematičkog fakulteta, gledali me belo kad sam tražio, pa sam morao čitati na engleskom skinutom sa neta. Koliko ekonomista je pročitalo Smita, Rikarda, Marksa bar te osnovne ekonomske knjige? Itd itd. Ali čak i u toj litteraturi je teško naučiti o simbolici ukrasa, o tajni lepih proporcija. Neće majstori sigurno javno u knjigu odati masi svoje tajne, to znanje se išlo da se kao šegrt uči kod njih, a najdublje tajne većini ni kada postanu arhitekte nisu otkrivane. Ali za razliku od majstora, ko su profesori arh fakulteta? Kod kojih su oni majstora kao šegrti učili da bi naučili tajnu zanata? Ni kod kojih. Oni stoga nemaju znanja i zaslužno se kritikuju kao diletanti. A naravno, iako neznalice, ipak bi voleli sačuvaju svoju fotelju sigurnih prihoda. Zato podržavam arhitekte koji kako znaju i umeju pokušavaju vrate klasicizam u novu gradnju, oni nemaju leđa kao modernistička sekta, ali nadam se da će ih tržište nagraditi većom potražnjom njihovih zgrada.

Нисам ја нигде побегао, само сам превише заузет тренутно за време празника па немам времена да детаљно читам и одговарам на овако озбиљну тему. Првом приликом, чим будем имао мало више времена, одговорићу Вам на све што сте претходно написали. Поздрав.
 
E važi druže :kk: Čekam pobijanje moje teze da je kič subjektivna, a ne objektivna kategorija, te da stoga svako svakog može nazivati kičericom. Ali ovde bih dodao još jednu stvar, naime iako subjektivni ukusi, postoji teza sa kojom se slažem da velika većina ljudi (npr možda 80-90%) preferira klasicizam, a ne modernu arhitekturu (zadnjih 75 godina). Pa bih stoga postavio pitanje: ako velika većina ljudi želi da im grad tako izgleda, ko tera nasilno da izgleda onako kako ne žele? I zašto? Bojim se da je odgovor siledžijski: da je većina nebitna i glupa, te da ne treba da odlučuju o izgledu svog okruženja, već će to neki drugi, "školovani" umesto njih. A onda pod tim izgovorom "stručnosti i posredničke demokratije" se na prevaru nameće nešto sasvim drugo, što ljudi ne žele. Ja to ne mogu tumačiti drugačije nego nečiju svesnu i organizovani nameru protiv ljudi. A u kome učestvuju vlast i arhitekte s jedne, i narod s druge strane. Gde mala odnarođena manjina muči većinu.
 
kič kao subjektivna kategorija:

GVmLmpwZw
 
Evo ja ću se subjektivno složiti da je ovo kič, i vi se subjektivno složite da je 95% moderne arhotekture kič. Iako vlasniku koji je ovo izabrao verovatno subjektivno nije kič. Ipak, mene više brinu arhitekte koji bi trebali biti školovani za lepo, a štancuju modernu kičericu. Ako oni na vrhu tog sistema koji bi trebali biti uzor rade kičericu, šta očekivati od ove manje i porodične arhitekture ako ti ljudi to gledaju.
 
То и јесте. Нема пропорције и скроз чудно изгледа. Али на пример она скроз десно кућерина ми је добра. Поготово ми се свиђа кров.
 
И ја ћу субјективно рећи да је кич слабост уметника из свих области, и као такав не може се сврстати у уметност, што се иначе и нажалост десило.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=738490#p738490:3vrj45t2 je napisao(la):
zoran_m » Čet Maj 14, 2020 2:20 pm[/url]":3vrj45t2]Evo jednog arhitektonskog bisera iz Jagodine. U pitanju je stambeno sportski objekat(?!) koji je neka vrsta sinkretizma Kaludjerice i Zlatibora...
file.php

Moram u blagu odbranu da kažem da se ovde radi o kombinovanom objektu. U donjem delu će biti zatvoreni bazen, a gore stambene jedinice. Zato ovako rogobatno deluje.

Istine radi, treba reći da je pre ovoga decenijskim nemarom dopušteno da se jedini gradski zatvoreni bazen u hotelu Jagodina potpuno uruši, Kao i hotelska celina koja je ostavljena da joj cena maksimalno padne, da bi je neko kupio verovatno za bagatelu. Koristi se sada samo jedna preuređena sala za veselja...

A ovakvu rogobatnu zgradu su hteli da prave i na mestu srušene velike sale Kulturnog centra (najbolja akustika u celoj bivšoj Jugi posle Tivolija, Lisinskog i Kolarca) koja je isto toliko propala da je mogla samo da se sruši. Po istom principu su hteli da se dole nađe sala, a gore stanovi. Sva sreća pa se odustalo do te ideje. Ko zna na šta bi to ličilo...

To se svakako radi da bi se investitoru vratio deo uloga kroz prodate stanove.
 
Ima ovde mesta za jos sadrzaja, na tom krovu mogu i otvoreni bazeni i prodavnice recimo. A da bude po volji i nasim ljubiteljima klasicne arhitekture, moglo bi da se stavi jonskih stubova tu i tamo
 
Ortak Beki je sve lepo objasnio još odavno:
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=738511#p738511:11hijj9g je napisao(la):
Beki » Čet Maj 14, 2020 4:20 pm[/url]":11hijj9g]Ovo Palma crtao posle dvodnevnog kursa crtanja u SketchUp-u.

Samo slepac može da spaja stambenu zgradu sa halom za bazen.
Žali bože na šta je spala današnja arhitektura.
 
Znaš kako se popularno kaže u našem narodu - a neki pre njega nisu mogli ni to da urade...

Sada bar deca koja treniraju i rekreativci neće morati da idu čak u Paraćin, ili obližnje Palmino selo da tamo plivaju u zatvorenim bazenima, nego će to moći i u samom gradu.
 
Ево једно питањце:

каже у правилнику за изградњу, лифт мора када зграда има 4 или више надземне етаже.

Е сад, јел се ту рачуна и приземље или не?
 
U praksi ne. Čak dodaju i potkrovlje na svaki način, ali lift ne ugrade. A to je onda 6 etaža praktično. Prizemlje + 4 sprata + potkorvlje.
 
Искочио ми цитат на инстаграму под насловом "KANA destroys neo-classicism using only facts and logic" што јесте тежак трансфер блама од наслова али мислим да елоквентно и успешно сажима аргументе против коришћења старих стилова у архитектури. Како је то мање више став који се принудно учи на архитектонском факултету у Србији већи део форумаша природно држи тај став. Елем, цитат гласи овако:

Оријентација на локалну ликовну културу, тражење кроз традицију, није само пуко естетско опредељење већ је дио борбе за право на идентитет. У том процесу, традиција игра огромну улогу али носи један ризик.

Ризик је у односу према традицији - уобичајено један статичан, прихватање традиције као нечега статичног, а традиција то никада није била. Ако је суштина њена у претварању ефемере у перманентност, то значи да је укључено вријеме и да се кроз вријеме тај деликатан процес прочишћавања одвија. Значи, традиција је акција и она је континуитет. У томе је разлика између традиције и примитивизма. Прихватање једног традиционалног ликовног елемента је прихватљиво само у транспозицији његовој, у логици поступка, у духу а никако у буквалном преношењу форме. Један ризик од нео-романтичарског постоји у том тражењу архитектуре.

Постоје два проблема са оваквом логиком.

1. Подразумева да архитектура суштински мора увек да иде у корак са тренутним укусима, трендовима, културом и својим временом, користећи старије елементе само "трансформативно", на измењен начин како не би случајно били помешани са старијом архитектуром. По тој логици, сваки пример тзв. "цецесије" је заправо архитектонски валидан и валиднији него честито одрађени примери традиционалне архитектуре јер аутентично представља актуелне укусе, трендове, културу и време у коме се гради. Да се сутра изгради нова зграда на Новом Београду која би била савршен пример брутализма по овој логици Цецина кућа би била архитектонски узвишеније, "трансформативно", аутентично дело једне епохе као контраст тој хипотетичкој згради која се гради у стилу једне епохе прошлог века која се никада више неће вратити.

Врло сумњам да би се ико од левичарских модерниста ко сили овакве аргументе сложио са тако нечим.

2. У класичном стилу модернистичке логике претпоставља да историја архитектуре прати неки линеарни правац са јасно разграниченим епохама што није тачно. Историја архитектуре је историја укуса улагача, без обзира да ли су ти улагачи били богаташи, сиромаси, породице, компаније или држава. Цела та идеја да постоје изабрани стручњаци међу нама који су ту да прогласе када је која епоха готова и у ком стилу ко где сме да гради је потпуно новотарска идеја која је између осталог оволико и уништила Београд. Управо следећи ту идеју смо дошли до недемократских "стручњака" који су инсистирали да у Београду, Новом Саду итд. морају да се граде бруталистичке зграде које се не уклапају у амбијенталну целину у којој се налазе што је направило од наших најлепших градова архитектонске монструме. Најлепши градови у Србију су данас махом они који су били довољно мали а већ довољно изграђени и неоштећени у рату да их је та судбина заобишла.

a) Београд

Belgrade-street.jpg


б) Сомбор

Sombor_(Zombor)_-_main_street.jpg


Постоје архитектонски стилови који су трајали хиљадама година и огроман број здања кроз историју се градио у традиционалним стиловима упоредо са стилом тог времена. Ко каже да је било који од "традиционалних" стилова уопште "превазиђен" или мртав? Ко има ауторитет да прогласи време смрти било које епохе? Ко може да каже да сецесија мора да траје само 30 година али у модернизму можемо да градимо 100+ година и то није превазиђено?

Ниједна архитектонска епоха није готова докле год улагачи бирају да граде у њеном стилу а и више је него очигледно да постоји огромна народна жеља да се гради лепа архитектура попут сецесије уместо модернистичких громада, поготово у историјским језгрима градова. Нико нема проблем са тим да се лепа архитектура "развија", нико не би имао проблем са тим да се ради на мешању нпр. сецесије са зеленом архитектуром и њеним даљим развојем у неку "еко-сецесију" која би се далеко лепша уклопила у градове него празне стаклене коцке или бетонски монструми. Заправо, нешто слично је замишљено у хипотетичком књижевном и сликарском правцу "соларпанка" који је потпуно спонтано настао на интернету од стране обичних људи, без архитектонске дипломе.

0f0461cd-c80a-402e-af78-691bd41bcb12_16-9-aspect-ratio_default_0.jpg



Ако обични људи више желе да живе у оваквим комшилуцима уместо неких хладних модернистичких геометријских облика то је право које имају и које нико не сме да порекне.
 
Kailan, fantastičan post i odlična analiza!
Veliki plus od mene za ovo. :kk:
Rekao si suštinu cele problematike današnjeg vremena kad je lepota objekata u pitanju i nejednako uvažavanje odredjenih arhitektonskih stilova.
 
Sta tacno podrazumevamo pod tradicionalnom arhiteturom? Evropski stil iz 19. veka, secesiju, brutalizam ili etno kucu sa Balkana? Svi su ovi stilovi imali svoj istorijski momenat, samim tim i svoju tradiciju nacina gradnje.
Stilovi su se menjali, ne samo zbog stalne promene ukusa, nagomilavanja znanja i zbog prezasicenosti starom arhitekturom, vec i zbog pragmaticnosti. Porastom broja stanovnika i njihovih potreba, nije se imalo vremena, ni sredstava, za "cickanje" novih, masovnih, stambenih i poslovnih zgrada.
Takodje, izgradnju je sve vise preuzimala industrija, sada ne mozes ni da pronadjes nekog ko ce ti napraviti zgradu u "tradicionalnom" stilu, ili ce to previse da kosta. Sada se projektuje u ramu onog sto gradjevinska industrija moze da ponudi. Izuzeci su kada drzava bas zeli da se isprsi i uradi nesto izuzetno, pa da onda ne pita sta kosta.

Dopada mi se, pak, ideja u "eko secesiji", mozda bi to nekako moglo da se primeni na vec postojece zgrade, koje su nam ruzne ili neposebne, umesto da se prave nove. Tako je jos ekoloskije.
 
Није проблем те као традиционалне што дуго треба, него што доста стручног кадра за одређене технике више ни не постоји - понајвише за "декорације".

Индустријски традиционализам би био арт-деко мање више.

Данас то кићење зграда може лако да се уради - 3Д штампач, направиш модел на компјутеру, направиш калупе, излијеш шта ти треба и стављај. Јефтино, брзо, једноставно.

Што се тиче те зелене архитектуре и тих глупости - заборавите, свако ко је то радио је зажалио под притиском ројева бубетина које такве зграде апсолутно обожавају
 
a) хвала Спатио :D

б) @Дракче

Управо зато сам и ставио наводник под "традиционалне" мислећи на оне из прошлости.

Нагли пораст броја становника након Другог светског рата и генерална несташица јесу главни разлог за разне експерименте модерне архитектуре и то је сасвим на месту када говоримо о новим деловима градова који су експериментално грађени (Нови Београд, Les Espaces d'Abraxas). Проблем настаје када се модернистичка градња на силу трпа тамо где јој није место јер су стручњаци прогласили да тако мора па нек цркне цео народ коме је то (са правом) одвратно. Такве глупости су само по Балкану и Источној Европи могле да пролазе, Корбизијев предлог да "преправи" Париз у стилу брутализма је глатко одбијен.

Данас, када грађани врло желе да живе у лепим зградама који су складни са историјским деловима града, када је популација Европе у паду и туризам све важнија грана економије, не постоји апсолутно ниједан разлог да се инсистира на сахрањивању старих стилова архитектуре, поготово у амбијенталним целинама у којима припадају. Време је да признамо да је гурање брутализма по Дорћолу, Земуну, Врачару (итд.) било катастрофална грешка која не сме да се понови и да се посветимо прво реконструкцији уништених старих архитектонских бисера а онда поправљању штете која је направљена у старим деловима Београда. Евентуално да спречимо и тренутну штету која се прави у новобеоградским блоковима када се савремена архитектура силује у бруталистичким блоковима (попут бежанијских) који су сами по себи архитектонско благо Београда.

в) @Србо чуо сам повремено такав аргумент и као неко ко је одрастао у четвороспратницама у блоку 45 потпуно ми је несхватљив. Мислим, разумем да постоје људи који се из неког разлога толико гаде природе да не би живели у таквим зградама али тренутно огроман број људи живи у зградама које су далеко зеленије:

novi-beograd---blok-70-cetvorospratnice-46m2-5425634443478-71788575289.jpg


ево узео сам пример тих четвороспратница које су поред обале реке и препуне зеленила па се изузетно високо ценовно котирају на београдском тржишту некретнина колико су популарне, упркос "бубетинама" које су саставни део природе.Ова конкретно слика је за терасу стана чија је цена 80.000 евра иако је квадратура 46 метара квадратних.

Знам људе и са села и из разних приградских насеља који су расли по ободима шума и раме уз раме са зеленилом који се никад нису жалили тако да ми такви аргументи уопште нису јасни. Могу да разумем како неко из кинеске бетонске метрополе буде изненађен када купи стан у зеленој згради и открије да постоје мољци или комарци али лично нисам тај тип и знам огроман број људи који би такве зграде пре изабрао него голи бетон, стакло и челик
 
То зеленило на терасама и то, то је уреду. Причам о оним зградама које су тотално озелењене, то већ буде критично
 
Voleo bih da vidim primere nove - stare arhitekture i tek onda da procenim da li to ima smisla. Znam da se u praksi to ne radi u Svetu, odnosno, tamo gde se radi to cesto postane kich. Mi govorimo o jednom pravcu koji prakticno nije jos ni izmisljen. Drugo je rekonstrukcija srusenih zgrada, za to bih uvek glasao.

Posto je moja masta bez granica, mogao bih da zamislim jedan spoj moderne arhitekture i pravaca poput pomenute Secesije ili Art Decoa, prilagodjenu danasnjim zeljama i potrebama (vise svetla itd.)
 
Vrh