Искочио ми цитат на инстаграму под насловом "KANA destroys neo-classicism using only facts and logic" што јесте тежак трансфер блама од наслова али мислим да елоквентно и успешно сажима аргументе против коришћења старих стилова у архитектури. Како је то мање више став који се принудно учи на архитектонском факултету у Србији већи део форумаша природно држи тај став. Елем, цитат гласи овако:
Оријентација на локалну ликовну културу, тражење кроз традицију, није само пуко естетско опредељење већ је дио борбе за право на идентитет. У том процесу, традиција игра огромну улогу али носи један ризик.
Ризик је у односу према традицији - уобичајено један статичан, прихватање традиције као нечега статичног, а традиција то никада није била. Ако је суштина њена у претварању ефемере у перманентност, то значи да је укључено вријеме и да се кроз вријеме тај деликатан процес прочишћавања одвија. Значи, традиција је акција и она је континуитет. У томе је разлика између традиције и примитивизма. Прихватање једног традиционалног ликовног елемента је прихватљиво само у транспозицији његовој, у логици поступка, у духу а никако у буквалном преношењу форме. Један ризик од нео-романтичарског постоји у том тражењу архитектуре.
Постоје два проблема са оваквом логиком.
1. Подразумева да архитектура суштински мора увек да иде у корак са тренутним укусима, трендовима, културом и својим временом, користећи старије елементе само "трансформативно", на измењен начин како не би случајно били помешани са старијом архитектуром. По тој логици, сваки пример тзв. "цецесије" је заправо архитектонски валидан и валиднији него честито одрађени примери традиционалне архитектуре јер аутентично представља актуелне укусе, трендове, културу и време у коме се гради. Да се сутра изгради нова зграда на Новом Београду која би била савршен пример брутализма по овој логици Цецина кућа би била архитектонски узвишеније, "трансформативно", аутентично дело једне епохе као контраст тој хипотетичкој згради која се гради у стилу једне епохе прошлог века која се никада више неће вратити.
Врло сумњам да би се ико од левичарских модерниста ко сили овакве аргументе сложио са тако нечим.
2. У класичном стилу модернистичке логике претпоставља да историја архитектуре прати неки линеарни правац са јасно разграниченим епохама што није тачно. Историја архитектуре је историја укуса улагача, без обзира да ли су ти улагачи били богаташи, сиромаси, породице, компаније или држава. Цела та идеја да постоје изабрани стручњаци међу нама који су ту да прогласе када је која епоха готова и у ком стилу ко где сме да гради је потпуно новотарска идеја која је између осталог оволико и уништила Београд. Управо следећи ту идеју смо дошли до недемократских "стручњака" који су инсистирали да у Београду, Новом Саду итд.
морају да се граде бруталистичке зграде које се не уклапају у амбијенталну целину у којој се налазе што је направило од наших најлепших градова архитектонске монструме. Најлепши градови у Србију су данас махом они који су били довољно мали а већ довољно изграђени и неоштећени у рату да их је та судбина заобишла.
a) Београд
б) Сомбор
Постоје архитектонски стилови који су трајали хиљадама година и огроман број здања кроз историју се градио у традиционалним стиловима упоредо са стилом тог времена. Ко каже да је било који од "традиционалних" стилова уопште "превазиђен" или мртав? Ко има ауторитет да прогласи време смрти било које епохе? Ко може да каже да сецесија мора да траје само 30 година али у модернизму можемо да градимо 100+ година и то није превазиђено?
Ниједна архитектонска епоха није готова докле год улагачи бирају да граде у њеном стилу а и више је него очигледно да постоји огромна народна жеља да се гради лепа архитектура попут сецесије уместо модернистичких громада, поготово у историјским језгрима градова. Нико нема проблем са тим да се лепа архитектура "развија", нико не би имао проблем са тим да се ради на мешању нпр. сецесије са зеленом архитектуром и њеним даљим развојем у неку "еко-сецесију" која би се далеко лепша уклопила у градове него празне стаклене коцке или бетонски монструми. Заправо, нешто слично је замишљено у хипотетичком књижевном и сликарском правцу "соларпанка" који је потпуно спонтано настао на интернету од стране обичних људи, без архитектонске дипломе.
Ако обични људи више желе да живе у оваквим комшилуцима уместо неких хладних модернистичких геометријских облика то је право које имају и које нико не сме да порекне.
_-_main_street.jpg)
