"Za razliku od običnog neukusa,kič je izraz neodnegovanog ukusa". Neodnegovanog. Xexe, a ko je taj koji bi trebao da "neguje" nečiji tuđi, lični ukus? Po mom utisku iz izučavanja istorije arhitekture, u određivanju "negovanog" smera arhitekture, najjači uticaj ima Duboka država, tj žreci koji upravljaju svetom. Ne, na usmeravanje arhitekture ne odlučuje čak ni nacionalna država, ni Vučić o šifonjerima BnV, ne odlučuje čak ni jači Tito u arhitekturi socijalizma (čak postoji priča da je za novu zgradu SIV-a, a sada Ušća rekao da liči na konzervu), čak ni najjače države svojevremeno poput Francuske, Britanije, SSSR... nisu mogle da suvereno diktiraju izgled arhitekture u svojim zemljama (prve npr na izgled crkava u svojim zemljama), već je npr francuski rokoko bio samo varijacija na elemente već postojećeg baroka, koji je opet bio široka multičulna akcija katoličke crkve iz Rima protiv protenstantizma (u kojoj je sem arhitekture oruđe u dominaciji kreiranja živopisne slike učestovalo i lansiranje muzičara, naučnika itd, dakle ideja je bila stvaranje utiska za sva čula, a među njima je čulo vida, arhitekture bilo najvažnije). Ali takođe, još uspešnija je bila u razbijanju Otomanske imperije, čak i danas na osnovu tih slika posmatrač na Balkanu stiče utisak "lepše" zapadne i "ružnije, zaostale" otomanske arhitekture i urbanizma. Što reče Kusturica, SSSR je razbio Mek Donalds, Lewis farmerke, Nike patike, Holywood filmovi i sl.
Nisam siguran kolko naši ljudi razumeju da je arhitektura (ali i muzika, umetnost...) oruđe rata. I to tihog najjačeg rata u kom se duše ljudi osvajaju bez sile, bez ispaljenog metka, koji ruše carstva iznutra kao kulu od karata. Dakle, reč "negovana" je politička kategorija. A to implicira ono što arhitekte danas kriju kao zmija noge, da su deo sistema, politike, iliti na nivou Srbije - Vučićevog kola
Ono što ja predlažem je da se izvučemo kao trećerazredni pratilac centra svetske arhitekture, i u ovim vremenima njegove krize lansiramo svoj autentični arhitektonski smer, po meni zasnovan na klasicizmu, koji bi Srbiju načinilo liderom sveta, a ne sadašnjeg bledog kopiratna pogubljene bezidejne svetske arhitekture. Njihva bezidejnost je naša prilika. Nažalost, naše arhitekte nemaju snage da me prate u ovoj zamisli.
Zatim, kič definiše kao podgrupu neukusa, na šta nemam primedbu, sem moje doktrine da je ukus (a time i kič) subjektivan, ličan, a ne uopšten i generalizovan kao matematika.
"Kič se javlja kao manipulativni posrednik između vrednosti...; služi kao medij za narcisoidno samopotvrđivanje subjekta...; i sticanja imidža i prestiža". Hoće reći da samo "oni" (deo sistema ovlašćen od vladara za to) imaju pravo da određuju vrednosti, imidž i prestiž, a ne drugi. Dakle on je ovde za "uopšteni, sistemski, državni" način vrednovanja, a protiv mog "subjektivnog, ličnog, individualnog, raznovrsnog" sistema vrednosti gde svaki čovek to radi za sebe. I tu se moja doktrina razlikuje od preovladavajuće (kolko ovde po forumu vidim), od shvatanja kiča arhitekata koje oni školuju.
